Употреба речи школо у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Попут чигре вртиш се у кругу под шибама свог срца несталног, куд ћеш,

Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! У дворишту ломача се пали, букте свеске попут сува грања, бурно пламте

Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Нема часа, оцјене, прозивке, звоне главе попут празна лонца, скинули

Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Оборисмо трошну зграду знања, осветнички, до задњега угла, оста натпис

“ Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! А кад ипак воз коначно крену, помути се сјај љетњега дана, тамо

Збогом школо, збогом враголијо, ипак сам те бескрајно волио!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Управи Водовода — добаци ми један адвокат-буџаклија. — Рударском одељењу. Јаој школо! — довикнуше други. — Овај и не зна, да се жалба на ову пресуду подноси првостепеном суду — исмеваше ме неко трећи.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Стармали« 1887. Др. ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ Уви се, српска школо. У црну ризу туге: Рана ће т’ ова жећи Године многе, дуге!

У црну ризу туге: Рана ће т’ ова жећи Године многе, дуге! Школи је српској Ђорђе Сав живот дао свој; О, плачи, школо српска, И заслуге му број. Плачимо сви што знамо Вредност живота тог, А Ђорђа нека небом Награди вишњи Бог.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности