Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана. Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље и његово се име разгласи и
— Тако је, боме!... Јето, тако је! А камоли да ће се приковођани припасти од Шкоранце... Лис се врати. — Кључ је понија Јерковић! — Јето ти сад! — вели гвардијан...