Дучић, Јован - ПЕСМЕ
За твоју Славу, светли Царе, Нека свак пехар попије — Јер су спопале путе старе Змије и љуте шкорпије... Куда су прошли сви трофеји С војскама твојим смелима, Сад стоје слуге и лакеји Сви с обореним челима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у којој су тада, по речима једног политичког листа из тога времена, биле »хале денунцијаната, змије рецензената и шкорпије шкрибената«.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— питам златаре. — Свице? Какве свице? — Љубичасте. — Свице, на жалост, нисмо још добили, али ту су вам шкорпије, вилини коњици, муве, гуштери, змије у облику наруквице, привесци у облику привесака, корњаче у облику корњача ...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Поваздан Бакоња мрмљаше: аз, буки, вједје, глаголи итд. и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица. Такође научи одговарати јутрењу и мису.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Црна кô небо око поноћи! Само што поноћ има звездице, А кућа моја — црна пештера Из које беже слепи мишеви, А шкорпије се крију пажљиво У пукотине влажног камена, Да не би онај ваздух дисале Што моје груди цепа надвоје... (Почивка.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(као спољње средство, СЕЗ, 14, 230; ЗНЖОЈС, 9, 45); његов корен, или попарено лишће, привија се код уједа змије или шкорпије (ЖСС, 332; Беговић, 24; ЗНЖОЈС, 1, 16).