Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
СЕЉАНИ КУПУЈУ ПАМЕТ. Састану се један дан на обично мјесто старјешине и главар од једнога мјеста који је на мору шкољ, и стану се корити једни другога, како од њих никад не може бити мудар као што у друга мјеста има мудријех људи.
Ћипико, Иво - Приповетке
Долазило је на шкољ и друге чељади из села да припазе стоку и мазге, пуштене пустопашице по шикарју. Уоколо, по ратима и у увалама,
Ту, с висине, код бијеле црквице светог Николе, дуже гледа на свој шкољ — на Велу увалу, борову шуму и развалине старога манастира, око чијих се зидина пење бршљан.
Па када помисли да је тамо негдје ишчекује једно од њених чобанчића, пожури низбрдицом, једнако гледајући у свој шкољ што је непомично чека, окружен разноликим бојама мора и неба.
А и они, њена млада чобанчад, одрастоше и оставише шкољ. Бог зна куд су! А други, што их замијенише, нијесу за њу, — премлади су.
од свода трепери и ниже пада на слику светога Антона, а мисли никако да јој се среде: све јој и нехотице бјеже на шкољ, и пред очима чисто јој сијева она бистра и јака свјетлост непрегледне пучине.
ослободи од наметнуте јој туђе воље, и чисто снебива се пред толиким свијетом, и чуди се како је могла да остави свој шкољ.
Још мало, и ноћ савладаће све уоколо; у њену мраку изгубиће се и шкољ, и кућа, и они усред упала потамњела мора. Антица осјећа ноћ и њене шапатљиве гласове, осјећа његову тешку руку,
Та је мисао још јаче захваћа, а чисто на махове од ње изгара кад гледа морнаре и рибаре што на шкољ свраћају. Сада не може као прво с њима се забавити, разговарати и при раду им помоћи.
— Оженио се! Ко зна хоће ли већ игда на шкољ свраћати? А што ради оно младо чобанче што се с њим иза купања, у заклоници, на испрану жалу испружена, с ногама у
Колико људи она познаваше што на шкољ свраћаxy забринути, у најжешћему кријесу, да воде потраже; уоколо све гори, воњ просушене смоле из борова јако
прво своје дијете види, да му гладну пружи своје груди, да га надоји, — и очима и свијешћу захвати уједанпут цио њезин шкољ..... —Укрцајмо се! — јави се стари рибар.
Додијало ми сједети на једном мјесту, па једва дочеках да ставим ногу на шкољ. Протежем се на жалу, а већ ми веслачи показују стару Антицу.