Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем, а према њој бркати уланерски официр; на трећој чека стена и шкољке неке на морској обали, а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт, а она наслоњена на
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То су: реп од вука, лисице или зеца; кокошија тртица; ситне шкољке; нокат, зуб, длака или парченце коже од вука, длака или нокат од мечке, корњачин оклоп; парче змијине кошуљице; кост
Лалић, Иван В. - ПИСМО
шетње; гргољила је светлост Међу капљицама, о томе како закон Простога пада не противуречи лепоти Покушаја да млаз из шкољке додирне звезду, Утиснуту у небо као слово у слог.
Спутајте моћне крме, Газите тихим ходом! Опело неко шапћем у подне пуно срме Истопљене над водом. Ту где на дну шкољке, како рече песник, Сан уморан хвата, лежи брат до брата, Леже златне сенке, знакови удесни једног давног, никад
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Окреће се лист на нечиткој књизи, цркве се најеже, жене се стежу, шкољке, но војска је кнежева мекша но пиктије и клизи преко моста, широким мачем Лазар је гура натраг у бој и шлемом на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дрвета се повише од силнога треска и у ушима писну. Несвесно смо притискивали ушне шкољке. Огромни комади земље су одлетали у ваздух, напослетку оста црн стуб дима као надгробни споменик.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Без и једне појаве туге. Са ведрином острва што плове као ружичасте рибе, према вечеру. Небеса као дивне шкољке, са хујањем плаветнила у себи. Небеса Србије. Велике, чврсте, висоравни.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Од умерености он не пати: Ушат је ко зец или магаре, А репат ко што су лисци сви репати. Његове огромне шкољке ушне Хватају сваки шум који шушне Између Тибестија, Аира и Каира!
ОГЛАС Шкољке, кавијар, јесетру, Димљени лосос, гомољике, Пршуту сушену на ветру И ђаконије друге толике Дајем за пастрмку из
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Њихов сјај је био плав, мутан и чедан, Сјај морем скривене, скупоцене шкољке; Он је дав’о дубок незнан израз један Чежње наших снова и минуле бољке; Он је скрив’о благо успомена чедних,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ништа не чује, хучи му у ушима, притиска уво и образ уза зид да њиме пробије у собу и чује. Ништа. Само се од ушне шкољке сипкају зрнца сувог креча. Кроз зид у његов мозак пробија се мукло стењање.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ЗЛАТНА КРАБА Дечаков отац био је најславнији рибар на сва три мора, али дечак је жалио уловљене ракове, шкољке и рибе, нарочито оне најмање које су се сребриле у мрежи као тек рођена месечева деца.
Вадећи шкољке заплетене у окца очеве мреже, шапутао је о топлим морима у којима расту корали руменији од трешања, а између њих промич
— Добро дошао! — зашушта песак с тисућу малених уста, а талас се, задивљен, пропе увис и ослушну. Јесу ли то у песку шкољке певале или је ветар са висина донео глас птица?
На крају крајева, јахачи су били дечаци као и они. С осмехом су им показивали где се лове шкољке и ракови. Уводили их у своје куће, износили пред њих сир и црни ражани хлеб.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Расклапљу се у сну очаране шкољке; Издише површјем, к'о од злата пена И с немоћи тихом једне слатке бољке - Дркће месечина звуцима Шопена. Св.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То су биле морске звезде, рачићи, шкољке, остриге и црви. Ти организми су онда још сматрани за рудименталне, но ја сам, сецирајући их, нашао у њима исте оне
Ниједан меки организам није за то способан. И саме шкољке, љуштуре и коске распадају се и нестају на дну мора, сем ако не буду прекривене муљем или другим чиме што их штити од
Ћипико, Иво - Приповетке
упознало би се њих двоје што се тек случајно на шкољу нађоше, па би по шкрапама и хридима и у ситноме пијеску тражили шкољке и парали чупке, и, онако сирове и мокре, зубима хрскали и с морем их испијали.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Прочитај то, молим те, још једанпут! (Метне на оба ува шкољке.) ВИЋА (понавља): „које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма”...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ја хтедох да повратим, гледајући их само — каже потпоручник Живадин. Море да сте их видели кад су јели шкољке... А онај зејтин смрди, да се угушиш. Један још узео љуштуру шкољке и срче оно смрдљиво уље... Пих!
Море да сте их видели кад су јели шкољке... А онај зејтин смрди, да се угушиш. Један још узео љуштуру шкољке и срче оно смрдљиво уље... Пих! и капетан Војко пљуну. — Ама, бре, какве су ово џукеле што по целе ноћи штекћу?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нека се смири Седефна ружа. Од превеликог размишљања шкољке и корали губе боју, а ништа се њиме не постиже. Корална грана се припи уз стену и ућута.
Читаву ноћ лутала је небом бисерна кугла Месеца. Дечаку се чинило да у шуму шкољке слуша шум мора. Седефна ружа је веровала да то небом лута отета њена тајна. Више, све више пењао се Месец.
Ој, како су се златиле рибе кроз танка окца мреже! Како беласале шкољке и пужеви као тек рођена месечева деца! Али, старац је био несрећан. Педесет година он рибари.
Откуда песма о Маријану и Сребренки? Када је рибар Лука пронашао свог унука као што након буре проналази избачене шкољке и ракове — дечак није имао храбрости ни да погледа у старца.
Као мале месечеве кугле зрачила су зрна бисера из латице шкољке коју Сребренка назва Седефна ружа. — Узми једно! — положи Сребренка на дечаков длан зрно бисера најкрупније од свих,
Није за јело, не игра, ћути, шта с њим? Хитну Хоботница Белутак међу корале и шкољке. Ко зна колико је тамо лежао заборављен и усамљен? Узалуд је Корална Грана настојала да ,сазна зашто ћути.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1911. МОЈА ЉУБАВ Овдје сам љубав сахранио своју — У ово море плаво и прозирно, Гдје шкољке леже. Она сада мирно Почива на дну... У тиху покоју Гранама својим љубе је и грле Корали руди...