Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То је чудно!... Алексина је кућа далеко од наше, на другом крају Кикинде, а ја чујем како врата на његовој авлији шкрипе!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Таман се утиша све по селу, док се чуше озго тешко натоварена кола, шкрипе и прикучују се механи Витомир и Тиосав већ догоне врљике, узели четвора кола.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па кад послије опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе. Учитељ се насмија. Онако: једним крајем уста и једним оком. Погледа ковача још једанпут, не рече му ништа.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
игра а „паре“ да јој звецкају на прсима, везена фута око ње да се шири и крши, а високе, на „копче“ ципеле да јој шкрипе. То је она хтела. Зато је побегла из села где је служила и дошла у Кале да тражи „расковник“.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ноћу се ту чуло само шкрипање гвоздених петлова на крову, који време предсказују, и шкрипе, кад ветрови дувају. Шмерц је Божичу, и његовој жени, уступио своју одају, а госпожици собу на другом спрату.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' каки се пра то диже, Каки коњик пред двор стиже? С коња сјаа — шкрипе врата — Помоз' Боже, ето злата! (1843, 25. дек.
“ Тако деца лепо моле, А слуша и маја, Ложи ватру, спрема таву И масла и јаја. Али шкрипе кујни врата: Ко ли и отвара? Уђе неко: — „Добар вече!“ — То је баба Мара.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ништа није било од свега. Само је дан све јаче освајао, белео се. По улици почеле да шкрипе капије, а из чаршије се чуло отварање дућана, скидање ћепенака. А то је њу освестило.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Мамицу ти четничку, гдје је слика Краљева!? виче тројка скојевска. - Затурила негдје се одговара дједа им. - Шкрипе шкриње, полице кревет срушен, проваљен, а климаве столице под чизмама крцкају.
Светац у дроњку воћке спарује, бада се жаром, крпе спаљује. Колица шкрипе. Тмуло трутови гуде, брундају. Кућни духови Вуну дрндају.
Руше се с дажда, негде за Гомор, секунд, минута, одломка одлом. Трудничке шпиље вратима шкрипе: завија свевук с бодеж-кадифе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зашто носите унука мог ширином неба звијезданог?! Сандале трпе батине многе и сложно шкрипе: „Криве су ноге!“ Ноге се буне: „Крива је глава, ноћу је будна а обдан спава!“ Бака се љути. „Погледај врага!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, И само час по час зајечи шарена доља. Од шкрипе точкова колских.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Застадосмо... Негде је загушило. Чујемо како треба пропустити сељачка кола, са избеглицама. Вочићи миле, шкрипе кола, и чује се детињи плач. Тек када се разданило уочили смо колико су испијена лица у људи.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Код Шекспира дувају буре и воде се борбе, крв се слива с точка на точак, брекћу машинерије које раде на крв, шкрипе и окрећу се сви зупчаници и точкови неба и земље, котрљају се планете, круне и главе!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У лов иду барке све две и две, а између себе вуку мрежу по дну мора. Чекрци шкрипе, дижемо сидро. Излазак из Новог био је ведар и плав, при заласку Сунца.
Страшан је то посао. Бродови се љуљају, чекрци шкрипе, а муљ, ужасно блато са дна морског, пуно мртвих, ситних риба, разлива се по палуби, тако да се људи лепе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Деца одзвонише лепо, заменише и Марка. Бруји звонара од јеке звона, шкрипе и пуцкају сухи диреци, пролама се све око ушију, а Марко се још чуди: како то би? Како то одједном остаде сам?
Кад би при крају, поврвеше у цркву официри и чиновници... Звецкају сабље по глатку камену, по неке ципеле шкрипе, а по неки се ђонови јако вуку преко камена, па се чује само чепање прстију, шушти И бруји она множина сама собом, а
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПРОЛЕЋЕ У РЕЦИ Речна обала се ноћас размакла (Крцкало је, као кад шкрипе крста), И распукао се попут стакла Лед дебео четири прста.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
У кврге су ме бацили, о срама! Неко их стеже, а не видим ко је, Ал̓ чујем како шкрипе кврге гнусне, Под силном стегом прште кости моје, И крв из рана на махове пљусне. Неко их стеже, а не видим ко је.
А магла пада, тихо крије Мочарне њиве, поља гола, Студена киша стално лије И рабаџијска шкрипе кола. Тело се тресе, шкрипе зуби, Осећам мрак у мојој души. Ко плеснив скелет да ме љуби И коштуњавом руком гуши.
А магла пада, тихо крије Мочарне њиве, поља гола, Студена киша стално лије И рабаџијска шкрипе кола. Тело се тресе, шкрипе зуби, Осећам мрак у мојој души. Ко плеснив скелет да ме љуби И коштуњавом руком гуши. Тужно, о тужно!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Шта је бездна и пропаст? Ништа спрама оном куд смо ми пропадали! Ништа није јадније слушати него гди даске око нас шкрипе и балвани испод нас јече. Чудо дивно како се не разглаве, те би нас било до ушију поквашени[х]!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ТАМНИЦА Опажам: моја кућа стари. Све више тамни моја соба. И шкрипе патос, плућа, ствари. И около се хаба роба. И док за својим столом седим, Осећам кичму, даску, јетру.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Над њим, по асури, шушти зрнасти снег, шкрипе и крцају кола трзана издуженим воловским вратовима, сударају се рогови у помрчини.
идејама је крај. Наставља се прошлост. Успомене га обузеле. Неће да мисли. Санке шкрипе. Некада, онда... увек, за сваки Божић, санкама кући. Све санке на свету исто шкрипе. Као у Гогољевим причама.
Неће да мисли. Санке шкрипе. Некада, онда... увек, за сваки Божић, санкама кући. Све санке на свету исто шкрипе. Као у Гогољевим причама. Зима је, беда, коњи заударају на балегу и кисео зној.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Са мирних, далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема; И само час по час зајечи шарена дола Он шкрипе точкова колских.
Тама Ћути, и редом сва створења неме. У кврге су ме бацили, о срама! Неко их стеже, а не вадим ко је! Ал' чујем како шкрипе кврге гнусне. Под силном стегом прште кости моје, И крв из рана на махове пљусне. Неко их стеже, а не видим ко је!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
буран, пун страсти дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања оса, веселих узвика, звона, шкрипе кола, одјека мотике што цепа мирисну земљу; сву сласт оног ђив-ђив несташних врабаца, чија неуморна и страсна
Ноћ тиха. По белом, од месечеве светлости и прашине, путу, вочићи одмичу сами, кола шкрипе, циче, велики Месец залази за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он испружен, на сену, гледа у небо пуно
Официри извадили по једну ногу из узенгија, ради одмора, и док шкрипе седла и крцкају, они се опустили и дремљиви клањају као прстенџије.
неке ноге, пљаскају по барама, напољу, око павиљона, а унутра врућа телеса отпочињу да се протежу по креветима што шкрипе. Па се рогуши једно државно црно ћебе, преко пута пуковника, и зева задовољно и блажено огромна риђа глава.
Па иде он и лепо се угиба онај патос под њим, и ципеле му шкрипе: шворц, шворц, шворц. За њим жена: на прсима с прста дебео златан ланац, онда либаде, под грлом брош, на глави
жељи, скоро и безмало једном идеалу, и остварењу његовом, да се једанпут ослободи оног мрског млинског клепетања, и шкрипе оних ђермова, и крекетања оних жаба, и лавежа паса, и свега другог горе, укратко, наведеног — допринесе убрзо и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Стреле своје на мене врази напрегоше, очи моје и срце најпре избодоше; покрај мене тко ходи слободно ме стреља, шкрипе зуби на мене, — то је свима жеља.
Пред очима врата једном затвори, Докле тренеш оком, другом отвори, Зује врата, шарке шкрипе, пуцају браве, Овај горе, онај доле иду као мраве, Ил' фабрику нову гдигод кад праве.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Не знам. Какав зулум? Кад? — Ето га, нек ти приповједи. — Само што није прокапало! — И данас још Мајданци на њег' шкрипе зуб'ма. Наточи ти мени, Мићане, једну чашу — вели Симеун — да ја видим каква је нова ракија, а за то...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чини јој се неки мужјак у долини. Чека га и чезне. И у смртном трену, У немоћи вришти и мре у горчини. Шкрипе трошне кости и уди што вену. Модре, црне нокте у песак зарива. Из уста просипа крв и жуч и пену.
Ћипико, Иво - Пауци
Опет избише на обалу. На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, И само час по час зајечи шарена дола Од шкрипе точкова колских.
У грозним мукама гину са крвљу и пеном белом, И грчевито шкрипе, И дух се растаје с телом. Из разваљених уста потмули ропот се хори, И груди широко дижу и коса њихова гори...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Точак се сломи. — Бацај, бацај... — Удвостручи запрегу! Лука промукао од урлања... Опет неко јауче. Кола шкрипе. Затим тресак низ камене литице. А река гута... Заповест се мора извршити, ма све пропало. Већ је последњи час.
Још једна светиљка украј пута и онда закорачисмо у пусто и мрачно поље. Прашина штипа за очи и лице. Нова седла шкрипе под нама. Јахало је нас неколико официра у групи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
пријатељима, хипнистима Браћо моја, друмови су наши бескрајни; Натоварена су велика кола сељачка, Кола велика, па шкрипе отегнуто између шума: Спазих их. Ко на груди љубљене Зажудим да спустим главу.