Јакшић, Ђура - ПРОЗА
После сам чуо како шкрипнуше врата од архимандитове собе, и мати и њена лепа кћи уђоше пажљиво у собу. Мати је, уморна, села на миндерлук, а
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У то доба шкрипнуше авлијска врата. Мати брзо пирну у свећу, па и сама леже у кревет. Мени је испод јоргана куцало срце као да неко бије
Црњански, Милош - Сеобе 2
У тренутку кад врата шкрипнуше, та жена се осврте. Била је госпожа Јулијана Вишњевски. Госпожа Јулијана устаде, кад Исакович уђе, и хтеде да га
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Дуго је времена прошло тако. Смркло се одавно. Врата шкрипнуше. Гојко скочи. — Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка! Јок, вели она.
Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама. Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице. — Добро ви вече!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за слободу и за добро нас, њихових потомака.
потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за слободу и за добро нас, њихових потомака.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И звезде су малко блеђе. На једном месту шкрипнуше врата. Мало после запева петао; нега прихватише други и отеже се позната паланчанска јутарња песма...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ја оћу да разумим оне погрдне ричи, због који... — Мучи, мучи, тише говори! — вели Тетка, јер му се учини да шкрипнуше Брнина врата... — Ајмо, одма горека... Нису то погрдне ричи! Нисам ја таки човик! — Ја оћу да и’ разумим!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник. То се Никола враћа с пута. Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају,
Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...
Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну... Не чу се никакав други глас... Она удари још јаче... У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: — Ко је то ? — Отварај !
Ћипико, Иво - Приповетке
Прекопута шкрипнуше врата и клепка брецну. —Павле! — јави се с врата Цвета. Он се плашљиво осврну око себе и похита к њој у кућу.