Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У ушима ми је зујало. Нисам умео ништа да мислим. Уједанпут шкљоцну брава. Моје мајке неста са прозора. Ја претрнух. Врата се од велике собе отворише. На прагу стајаше он, мој отац!
Свест ме остави. Ја је повукох да је притиснем на груди. Брава шкљоцну и њена се мати појави на вратима. Она трже своју руку из моје, но ја је крепко држах. — Та пењите се!
Ја опет ходах с њом по Ваљеву. и би ми необично тужно. Не знам колико је то трајало. Брава на ходнику шкљоцну, и ја чух Максове несигурне кораке и загушен кашаљ.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Припреми зубе, па га извуци. Увек се хвалиш како си јак.“ Прискочи Жућа, зубима шкљоцну, ко да је ђаво ушао у њ, повуче једном, цимну из пета, извуче стари сељачки гуњ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Поправник педесет два — зачу се артиљеријска команда. — Хиљаду шест стотина. Шкљоцну затварач и тресак проломи ваздух. Ехо се одби од брегова и сручи се као громовита грмљавина негде у јаругу...
Други седа... Извадише и метак из каре, жут је метак граната, разорна граната... Затварач шкљоцну и громовити урлик затресе земљу, ваздух задрхта изнад наших глава. Метак се зари негде позади, у риту. — У заклон!
— Пуни одмах! Темпирачи довукоше Јанкуља, који је стењао и шкрипао зубима од бола. Затварач шкљоцну... Урлик се разлеже планином, а пред нама на две стотине метара, из онога крша, полете камење увис...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Женске побледеше. Обузе их трема, и ако је свака била сигурна са испитом. Мушкарци се само утајаше. Брава шкљоцну, врата се нагло отворише и на њима се појави, ако не Цицерон, а оно Чича, који се трудио да личи на Цицерона.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Гума за брисање трага писаљке) 133 — Четир уха, два трбуха? (Јастук за спавање) 134 — Шкљоцну шкљоцкара, Чу се до цара; Цар се препаде, у гору упаде, За њим царица: — „Не бој се, царе, Земља се тресе,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
заудара на изгорело месо, и ваздух је пун пепела од косе, понегде неко псето зарежи под вајатом, па му после упразно шкљоцну вилице; он једва дише, кроз лесу јасенова види, два прозора светле, он и она, он, она, он, корак је краћи, Ђорђе иде
Краков, Станислав - КРИЛА
Црвена ракетла изви се у магли. Метални писак подиже војнике. Иза ограде се замлата зелена прилика и пушка шкљоцну. Метак зазвижда високо. Неколико се рамена стресе. — Напред, напред... Са свих страна села трче људи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војници почеше да затежу блузе и притежу бомбе. Један шкљоцну маказама. Каплар изађе испред земунице и поче да мокри. — Свршавајте, шта ко има.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Осећао сам јасно како се приближујемо плену, већ сам чуо његов трк, па онда његово уморно дактање. Мени нешто шкљоцну у глави, мој спри залаја, скочи на плен и зграби га за врат. Упалио сам светлост. Било је сат и по иза поноћи.
Тешка гвоздена врата затворише се иза мојих леђа. Велика брава шкљоцну, а после ње и локот којим се забрављавала дебела гвоздена пречага, положена дијагонално преко врата.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Опет сам застао. Јест... Има неког. Хајд још мало. Нешто звекну. Као да шкљоцну затварач топа. А-ха!... —... Утрошак муниције. — Јесам! 3ачух разговор. Ху-ху! — одахнух.
Две хиљаде осам стотина! — зачу се команда. Топовске цеви као да прогуташе гранате и затварач шкљоцну. Ваздух као да плану. Топал талас нас запахну. Четири пута узастопно. Шрапнели су звиждали кроз ваздух.