Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
То је био велики дански природњак Јоханес Шмит, који је проблем репродукције, метаморфоза и миграција јегуље поставио себи за циљ живота и успео да га потпуно
ИИИ. Истраживања Јоханеса Шмита Јоханес Шмит рођен је 2. јануара 1877 г. у једноме малом месту у близини Копенхагена.
један мали парни брод »Тор«, опремљен и удешен за обична оцеанографска истраживања у близини морских обала. Шмит је тај бродић искористио 1903—1911 г.
До свога путовања у воде Фероерских Острва 1904 г. Шмит није нарочито мислио о јегуљи, која за данске рибаре има много мању важност од харинге и бакалара.
у тим водама, било је судбоносно за сав његов рад од тога тренутка, као и за целокупну реконструкцију романа јегуље. Шмит је ту, једнога дана, ухватио јегуљину ларву, прву на коју се дотле наишло у Атлантском Океану.
Међутим, сићушна ларва, коју је ухватио Шмит у водама острва Фероер поништила је овај последњи закључак и довела до праве истине и тачног решења проблема.
Кад је у малој стакленој чашици угледао и распознао ту ларву, Шмит је тога тренутка увидео да се закључак италијанских научника не може одржати.
Кад је себи поставио тај задатак, Шмит се, напустивши од тога догађаја све своје друге послове, сав предао проблему јегуље.
У овоме што следује биће изложено како је Шмит практички извео своју замисао и дошао до решења проблема о пореклу јегуље. ИВ.
ИВ. Двадесет и пет година крстарења по океанима Као што је поменуто, први брод са којим је Шмит почео своја истраживања био је »Тор«, парни бродић од свега 90 тона, који је припадао данској краљевској марини.
Са тим бродом Шмит је 1920—1921. године прокрстарио Атлантски Океан између његовог северног краја и Саргаског Мора. Скуп— љен је драгоцен
То је била поменута област између Бермудских Острва и Саргаског Мора, југо-источно од тих острва, коју је Шмит, пошто је то добро проверио и утврдио, прогласио за светско плодиште свих европских јегуља.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кроз отворену капију јурну непријатељ у варош, али наиђе на очајнички отпор. Ту је, успркос опште забуне, капетан Шмит прикупио храбру чету војника и грађана, повео је на непријатеља и потиснуо га на бедеме.
„Хана!“, шапну госпођа Шмит својој ћерци у уво, „начини још један грог за кочијаша“. Свештеник откључа свој путнички сандук, превучен црвеним
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ова карта исте размере, то је „Мапа Селенографика“ Бера и Медлера. Ову „Карту брегова Месечевих“ израдио је Шмит. Преко тридесет година радио је на њој, већим делом под ведрим небом Грчке, где је био управник звездаре у Атини.