Употреба речи шмрцну у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Шта ли ће тек сјутра бит кад тај чврсто узме дизгине у руке? Сељачак шмрцну и настави помало сањалачки: — Нема те буне и устанка што се није на нас ослонио.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Нек ме и усташе укебају, само нек нијесам с њом. Луња шмрцну готова да заплаче, а онда нагло заглади косу и у очима јој сину повријеђен понос.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности