Црњански, Милош - Сеобе 2
Она није волела своје јетрве, ни Ану, ни Варвару. Не зато што је Варвара била Шокица, него зато што Варвара није имала деце, и била на свакој игранци и стално у друштву. Нероткиња, весела, безбрижна.
Да је Павле могао да прочита писмо, које је Трифуну Варвара послала, био би се још више збунио, јер је сирота Шокица покушавала да одобровољи Трифуна, дирљивим речима и сузама. Пише, каже, 1752, лета господњег месеца октомврија 26 ден.
Док је, каже, још в целом разуму, хоће из душе да каже Павлу, желаније своје: „Шокица моја да, по смерти мојеј, иде у кућу, не теби, него Ђурђу, или Трифуну. Да име моје не срамотимо.
жена није му била мање драга, него Варвара, иако му није, ни близу, толико тепала, као та њихова, лепа, риђокоса, Шокица, која је у фамилији била странкиња, као и његова, мртва, жена.
Треба да их је срамота. Треба да чувају чест имена свога. Она је Шокица, уљез, међу њима. Пошла је, са њима, као што гуска пође у маглу, али, сад, кад има сина, неће више трпети увреде