Употреба речи шора у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А она, смеје се, боже, смеје, па забацила главу, па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш: Венус је, нико к’о она! Ху!

— Нема га,... отиш’о је — прошапута Јула. — Хунцут један!... Мисли он, ја сам му она са шора паоруша... Отиш’о је! — рече гласно. — Хе, хе! Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете! Канда мене тражите!

Изумире разговор дŷж целог шора, и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред куће. Тек чујеш овде онде где неко зева и вели:

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Воденице које не раде, већ се у њима пече ракија. Опет куће. Час нове, све по плану, час старе, турске, и ради шора пресечене, те стоје као неке трупине. Штрче им и беле се пресеци њихових почађалих греда.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Тачно је осетио мајстор Коста моћ шора, и да не може ни од даље од шора. Не само да је у њему остао, него је, некако кад му би четрдесет година, у том шору и

Тачно је осетио мајстор Коста моћ шора, и да не може ни од даље од шора. Не само да је у њему остао, него је, некако кад му би четрдесет година, у том шору и кућу купио.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

– Па овај запео од Чарнојевића, па ће сад да пређе на Стратимировића, па на Шупљикца, док не сврши са: „На крај шора чађава механа“. Остави, бре Пајо, да нам читаш твоја карловачка јектенија, овде је реч о другом нечем.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности