Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Мрачан хоризонт је блештао према Шапцу од неке ватре. А на супротној страни, према Церу, шрапнели су светлуцали као ројеви свитаца, час брже, потом спорије, онда би учестали на широком простору или се збијали у
сам непрестано гледао у врх Цера, одакле је пуцала нека батерија, и сваког часа сам очекивао да над нама почну прскати шрапнели. Хтедох запитати да ли је оно тамо наша или њихова батерија.
Моје размишљање прекидоше пуцњи топова, те принесох дурбин да осматрам. Плотун је био растурен, и неки се шрапнели изгубише у шуми.
Чинило ми се да је сада одсудан час, и да од овога плотуна зависи судбина свију нас... Шрапнели се распрскоше готово један поред другог, изнад храста. Котлину је обузимао ропац.
Грувале су негде и бомбе, али они са ливаде ни да макну. Ко зна... да ли су живи. Командир је скратио одстојање и шрапнели као букети окитише храстове гране. Митраљез умуче... Можда се само притајио док не промени место.
Негде десно зачуше се топовски пуцњи, и, као на једну команду, отпоче топовска паљба на целом фронту. Шрапнели ишараше равницу жуто-црвеним димовима, али доста далеко иза наших ровова.
— па се обрати мени: — А да зрно удари у наше ровове, онда бисмо ми били криви. Скратисмо даљину још за сто метара и шрапнели експлодираше испред непријатељских ровова.
Аустријска артиљерија је тукла наше ровове, али, за срећу, шрапнели су се распрскавали сувише високо, те се њихово дејство није осећало. Сада су почели да траже и нашу батерију.
Али кроз кукуруз напредују у скоковима. Наша батерија отвори брзу паљбу. Шрапнели пресретоше плаве блузе на отвореном простору. Тада припуцаше и наши прикривени митраљези.
Над нама свитнуше шрапнели и прилегосмо... Поред нас истрча војник, ордонанс. — Где је штаб пешачког пука? — питао је усплахирено. — Ето...
Сами смо ишли друмом. Угледасмо и батерију. Над њом праште непријатељски шрапнели, али батерија и дале дејствује... Командир прекиде паљбу, када нас угледа. — Господине капетане, пешадија одступа.
за други: три хиљаде седам стотина! Г-ррру!... Ваздух се проломи. За овим други, трећи, четврти... Шрапнели парају ваздух, чује се неко пригушено хучање... као да се утиша и у даљини свитнуше шрапнели.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
подсећају на густе облачке дуванског дима и који се често појављују над главама непријатељских стрелаца, то су наши шрапнели, што леде крв у њиховом жилама, и заривају се дубоко у њихово месо што дрхти и кости које се ломе.
Краков, Станислав - КРИЛА
ф...ф... Нешто је црно летело кроз ваздух. Бомбе су трештале. Дим је избијао из села, са поља. По небу су прскали шрапнели. Апарати се спуштали ниже, окретали у месту, бацали разорне терете, потом се пели и промицали кроз расцветане облачиће.
Душко је јецао, стезао укочену руку, и неразумно шапутао лешу. — Не бојте се, ви нећете умрети. Све чешће шрапнели су фијукали и праскали. — Треба га однети. — чуо се један глас.
После су затрештале бомбе крај Вардара, а шрапнели су непрестано севали по небу. Одасвуд са сува и бродова грмеле су усправљене цеви топовске.
По небу се поклизали зраци рефлектора, севали су љутито шрапнели, и грмели топови са лађа. Чула се нека хука, брујање. Сирене су плашљиво пиштале. — Цепелини, будили се рањеници.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Отворите ватру са високо распрскавајућим шрапнелима. Застрашите их, али не убијајте. Батерије припуцаше и шрапнели прснуше високо над пољаном. Маса се ускомеша. Припуцала је и непријатељска артиљерија.
Сада су остали жалосни остаци искиданих, или зацепљених стабала. Парчад граната, упаљачи, шрапнели, целе челичне кошуљице и маса испаљених пушчаних чаура лежало је готово на свакој стопи.
А сад да вам објасним. Када будете регулисали ватру батерија, треба да удесите тако да се наши шрапнели распрскавају на двадесет метара испред њихових ровова. Схватио сам...
А између наших објавница и бугарских ровова нема више од седамдесет метара. Наши шрапнели треба да експлодирају негде на средини, дакле ту, испред саме наше објавнице.
Из даљине допреше пуцњи и одмах се над главама нашим усковитла ваздух, оштро цикну и пред нама праснуше шрапнели. Три су пребацила, а један је експлодирао изнад велике стене. Извештавам о томе командира.
Викао сам и даље. Бараж, чујете, људи! Као оркан, са таквом снагом и силином налетеше наши шрапнели. Као ројеви свитаца почеше да свиткају, стварајући непробојни зид у висини рова, али главна маса челика сручи се на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пешаци су грабили узбрдо. Непријатељска батерија пратила их је у стопу. Изнад наших глава треснуше шрапнели и ми се несвесно повисмо и полетесмо у заклон. — Склоните се, господине потпуковниче!
Ваздух као да плану. Топал талас нас запахну. Четири пута узастопно. Шрапнели су звиждали кроз ваздух. Тамо око црвене земље појавише се четири димљиве лопте. Добро је!
Батерија поче да гађа брзом паљбом. Застао сам и управио дурбин у правцу места где је био ескадрон. Шрапнели су се распрскавали дужином целе колоне и сва четири ескадрона распршташе се као јато врабаца.
У равници је врило од пушчане и митраљеске ватре, док су разорне гранате и шрапнели засипали испред нас. Димови шрапнела развлачили се над загрејаном земљом и као нека прозрачна завеса лебдела плавкаста
Командири гађају прецизно, као да руком бацају гранате. Ваљда су закукали и њихови пешаци. Бугарски шрапнели свитнуше над нашим батеријама.
Наш одлучан наступ вероватно их је дражио. А морали су се бранити. Шрапнели су све чешће витлали над нашим главама. Настао је страховит артиљеријски двобој. За то време пешаци су били мирни.