Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сва околина запурња од прашине и дима. Плаве блузе бежале су у паничном страху на све стране. — Удрите шрапнелом! — викну неко. У котлини се зачу поклик: „Ура, ура, ура...!
— Плотун здесна!... Војници искочише из заклона. Сад смо гађали шрапнелом неку колону у даљини. Али код другога плотуна зачусмо фијук, те скочисмо један преко другога у заклон.
један бусен тресну међу нас, па нас засу. Релеј нешто виче... виче... Равница је у агонији... Треба гађати шрапнелом... људи напрежу мускуле да се дигну, поводе се као у бунилу... а онај и даље виче: поправник четрдесет осам...
људи напрежу мускуле да се дигну, поводе се као у бунилу... а онај и даље виче: поправник четрдесет осам... Дакле, шрапнелом, врши се јуриш, брже, брже... Разорна тресну иза заклона, један се поведе и паде. Онај опет виче: поправник, поправник.
Ускоро митраљез умуче, али још одјекују чести појединачни пуцњи. Ми сада гађамо шрапнелом и са повећаном даљином, јер су наши сигурно у њиховим рововима... Засу нас шрапнел од оног брдског топа, неко јаукну.
А помоћи ни с које стране... Два наша шрапнела појавише се горе на врху. Онај поче опет да туче шрапнелом, вршећи сигурно последње поправке, и пуцњи наших топова сливају се са експлозијом непријатељских шрапнела.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— А ко то кука, ко то кука? — То је сељанка једна из Макова, тешко рањена шрапнелом, и ту јој деца, па јој оперишу главу. Грозни су доктори. Лупају чекићем по лобањи као звекиром у капију...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Иза свакога грма провирује турски фес и пламти пушка. Турска батерија поче бити наш ланац шрапнелом. Скоро читав сат трајало је ово пушкарање по шуми.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нешто мало више горе сакупило се доста њих и... као да секу дрво. — Ах, да ми је да их пошкропим једним шрапнелом, кô мачке би се разбежали — вели поручник Протић не скидајући дурбин са очију.