Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ех, грешна моја старица, гурале је усташе у кућу да је живу запале, а она се отима и моли: мене ви тамо, каже, у шталицу, гдје је лежала моја Мркуља. Тамо сам се ја с њом и у радости и у жалости, толико пута сита наразговарала.