Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ту су се штампале Славенно-сербскія въгомости (1792. до 1794), Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей Доситеј Обрадовића (1793), велика
Василије Петровић штампао своју Исторію о Черной Горы, а у Лајпцигу, у штампарији Јохана Готлоба Брајткопфа, од 1783. штампале су се српске књиге, међу осталима и најважнија дела Доситеја Обрадовића Животъ и приключенія (1783) и Басне (1788).
помоћ, црквене утвари, нарочито црквене књиге, и оне почињу замењивати све ређе и ређе србуље које се нису више штампале.
одомаћио у цркви и школи но зато што су цели нараштаји учили школу на њему, зато што се на њему проповедало и књиге штампале, што се сматрао за отмен језик, почело се њиме и говорити.
« ШТАМПАРИЈЕ У почетку XИX века српске књиге су се штампале највише у штампарији пештанског универзитета у Будиму или у Теодосијевој штампарији у Млецима. Од 1813.
Број штампарија се умножио. Али главна места у којима су се српске књиге штампале у првој половини XИX века била су: Будим, Нови Сад и Београд.