Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Он је био одређен за управника прве бугарске школе отворене у Габрову. У исто је време Неофит Бозвели из Котела штампао у Крагујевцу, у Србији, шест књига своје школске енциклопедије.
Идуће године је учитељ Кризант Павловић из Дупнице штампао уџбенике, намењене школи у Свиштову. Број бугарских школа се затим нагло повећавао, нарочито у Средњој гори и у
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Да, господине, а то није изабран зато што је мој зет, већ као стручњак. Мој зет је пре две године штампао своје велико научно дело „Мелиорација теризације”. То је дело направило огромну сензацију.
Он се, чим се уверио да сам умро, и пошто ме је евентуално испратио до гроба, вратио задовољан са погреба и штампао је моје дело под својим именом. СПАСОЈЕ (затетура се од изненађења): Како... зар оно дело??!
тврди и вели да има за то доказ да ти је дао на чување свој рукопис, а ти пошто си га отпратио до гробља, вратио се и штампао дело под својим именом.
Молим вас, тај човек тврди да је он написао ово научно дело, а да га је мој зет под својим потписом штампао. ЂУРИЋ: Ох, то је тешка оптужба, и то у најгорем тренутку.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Теодоси је нарочито штампао црквене књиге, али ставјљајући на корицама да су штампане у Русији, јер погоњени православни Срби нису веровали
У Москви је 1754. владика Василије Петровић штампао своју Исторію о Черной Горы, а у Лајпцигу, у штампарији Јохана Готлоба Брајткопфа, од 1783.
Такође у Лајпцигу, у штампарији Тајбела, штампао је Емануило Јанковић своје књиге: Терговци (1787) и Благодарный сынъ (1789).
Буквар није био штампан, но се служило њиме у преписима. Штампао га је Стојан Новаковић тек 1872. године. Иако је Кипријан Рачанин читао и подражавао руске књиге, ипак се држао
марта 1766. године. Василије Петровић, приликом свога првог борављења у Русији, 1754, штампао је у Москви књижицу: Исторія о Черной Горы.
Од Ђулинца је остао још један важан књижеван посао, превод француског романа Бéлиѕаире. Године 1776—1777. штампао је он у Бечу свој превод: Велïзарïй гдина Мармонтелъ, Академïй французскагω языка члена, изъ французскагω на
је састављао и школске црквене историје, које су у многим издањима све до половине XИX века остајале школске књиге; штампао је збирке црквених проповеди, а поред тога оставио је велики број рукописа, махом превода из руских писаца, нарочито
1798. године Рајић је штампао у Будиму дело Трагедïа сиръчь печáлная повъсть ω смéрти послъднягω царя сербскагω Уроша Пятагω, пω паденïи сéрбскагω
Бивао је и домаћи учитељ, налазио је уточиште и у фрушкогорским манастирима, одлазио је у Млетке, где је штампао своја дела и где је, изгледа, изучио сликарство и бакрорез, у чему се јако усавршио.
до 1790, дакле за доба владе цара Јосифа ИИ. У Лајпцигу, 1783, штампао је свој први састав Люобезни Харалампіе, који је позив на претплату за Совъте здраваго разума и манифест целога
Још 1805, у Будиму, штампао је он две мале »театралне књижице« Фернандо и Ярыка, од немачког писца Карла Екартсхаузена, и Любовная завист чрезъ
школе, он пише помешаним језиком, полу српским полу црквенословенским, чинећи често грубе граматичке грешке (1838. штампао је, црквеним словима, Граматіку сéрбску, у ствари нешто мало модернизовану и у језику поправљену Мразовићеву граматику
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Обично се мисли, и пише, да је Вук прво штампао приповетке у Давидовићевим новинама, па онда их објавио у посебној књизи.
Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане у ове приповијетке: биће их из Бачке, из
Караџић и објавио у првој својој књизи народних приповедака, 1821. И ову је причу Вук претходно штампао у Додатку Српских новина: число 91, 15 новембра 1821 год. 105.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Песме које су ушле у збирку Лирика Итаке песник је писао, и штампао, за време првог светског рата, са пуним својим потписом, у униформи аустријског војника, и официра.
Кад сам имао петнаест година штампао сам у дечјем листу Голуб, који је излазио у Сомбору, једну песму, под насловом Судба.
Он их је у писму много хвалио, али се и љутио што су сентименталне. Штампао је једну (У почетку беше сјај). Остале ми никад није вратио.
је рукопис, из Новог Сада, лично носио уреднику, који је то много хвалио и, за штампу (године 1913) спремао, али није штампао. Ни са тим рукописом не знам шта је после било. Рукописи се не враћају. Копије никад нисам имао.
Ја нисам Јесењин, али сам имао читаву збирку оваквих песама, које нисам штампао. Било их је у збирци коју сам Кашиковићу послао.
Предат му је и дар Народног вијећа: 100.000 круна. Поред Маске, Бенешић је штампао и једно моје писмо, у облику белешке о писцу. Ја сам му то писмо био послао из Беча, али не тако да га штампа.
Бенешић је од мене, поред осталога, штампао у Савременику, и једну прозу под насловом Легенда, која му се била јако допала.
Ноћ коју смо, затим, приредили била је бурна. Ја сам од тог направио једну прозу, као из Куприна, и штампао сам је после у Београду у једном листу (Прогрес, 1920). Полиција је тај број забранила и запленила.
Цвијановић је журио са издавањем те збирке и текст је, углавном, штампао онако како је текст по часописима одштампан био. Галиматијас песника, цензуре, и штампара.
О њој се много говорило. Сиромах Цвијановић, онда, полакомио се и штампао и моју прву прозу, под насловом Приче о мушком, у великом броју (у 4.500 примерака).
Цвијановићу сам био дао збирку Лирика Итаке и књигу прозе, коју је штампао под насловом Приче о мушком, али сам намеравао да издам и друго.
Штампарске прилике биле су, тада, тешке. Цвијановић је, на пример, ову песму, у збирци Лирика Итаке, на стр. 70, штампао прилепљену уз претходну. И нико, ни моји многобројни критичари нису, никад, запазили да су то две песме!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: То црвено? СРЕТА: А ово? Па то је оно. ЈЕВРЕМ: Које оно? СРЕТА: Оно што је саставио Секулић, штампао сам и већ се лепи по улицама. ЈЕВРЕМ (уплаши се): Ама, да није то за онога? (Показује на Ивковићеву собу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис. Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане и ове приповијетке: биће их из Бачке, из
Као што сам пјесме штампао у различнијем нарјечијама, како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане и ове приповијетке.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Чакаранац је мртав. — И то ће ићи на душу мога оца — снужди се Вукашин. — Он је штампао плакат о твојој женидби. — То ме се сада не тиче. — Млада ти није нека лепотица — одложи перо и запуши мастионицу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Свега тога ће нестати“. „Да ли си видео, пречасни оче, Еванђеље што га је штампао Гутенберг?“ „Јесам. Па и његово издање на пергаменту“. „Изванредно лепо штампано и опремљено!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
из Беча за Земун, и свакако да ју је у то време и негде на томе путу и забележио; песми је наслов накнадно дао, а штампао је у стиху 6: А звездама м. Звездама се.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
њихова законитог господара: Дивјег јаничара терај са Врачара Који свог истога сад не слуша цара — а Боројевић 1847. штампао сонет у славу Београда: Код останака твога златног века, У зидинама и сад горостасним И пределима неизмерно
год. издала фототипски у 200 примерака. Пре ње, новембра 1761, Орфелин је у истој штампарији штампао још једну песму у посебној књижици, у шеснаестини (12Х8,5 см), а на 16 страница; њен наслов гласи: Горестни плач
Најранији превод ове Хорацијеве оде вероватно је онај који је, као додатак к ч. 15. Новина серпских за 1821, штампао неки А. О. М.
млетачкој штампарији, истим словима, у истоме облику а безмало и у истој величини, такође и у истој метричкој схеми, штампао год. 1764. и другу једну песму, Сјетованије.
СЕРБЛИЈА ИСХОДЈАШЧИ В КЕСАРИЈУ ПОЈЕТ ПЈЕСН СИЈУ (стр. 52). Рајић је ову песму штампао год. 1798, на стр. 61—3. своје познате прераде Козачинскога трагедије о Урошу.
1780 (а коме данас нема трага), штампао је, срећом, и ову песму Козачинскога, чији изразито барокни стил је у толикој мери годио Рајићу да га се није могао, а
Брлић је, између осталих песама нађених у рукописним песмарицама свога оца са поч. XИX века, штампао и следећу: ОПОМИЊАЊЕ Видиш, цвіету љубљени, Како ј’ време сада, Са виш грдно царство је, Кратка љубав ѕтара.
стога што су Соларићеви стихови (и не само ови) штампани уопште веома аљкаво: ову песму на пример Теодор Павловић је штампао под збирним насловом Поетическа сочиненија Павла Соларича, са ближом ознаком: (Парче), тј.
ИИИ, 1852, 47—8, где је Славончевић (у ствари, Лука Илић), у четири књижице (од 1847—52), штампао множину калфинских песама, како их он добро назива, за разлику од народних песама н „песничких производа учених људи”.
359, штампана и Видаковићева песма, пре по Славончевићевој верзији него по оригиналу. ЖЕНИДБА ПО МОДИ (стр. 116). Штампао ју је Вук у својој Народној србској пјеснарици, част втора, Беч 1815, у одељку Неколико нових пјесана које су учени
135—6, а на српски ју је превео Милош Светић; тај превод је штампан у Стихотворенијама, Нови Сад 1844, ИИИ, 202—3 (а штампао га је и Светић у својим делима), и овде оданде унесен. ГЛАС ХАРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ (стр. 137).
читач старих немачких часописа и антикварско цуњало; Рајић је написао и неки сатирични спев, Војвода Шиподер, и штампао га у календару Ружици за 1834. год., који је као неки „српски Дон-Кихот”: „Кад би се та песма нашла” — пише М. Б.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: И ти, господин-Вићо, место одмах да га зовнеш, заподео си неке разговоре: те био жандар у Београду, те штампао визиткарте! А време пролази и сваки је тренутак изгубљен за отаџбину.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и чињеница да ју је пола века касније (1818) Михајло Владисављевић прерадио (додавши јој неколико својих стихова) и штампао „обоег пола серпској дечици на невину забаву и утеху“.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
године превео је Хасанагиницу на енглески (по Гетеу) Валтер Скот (али није штампао превод). После Вука наше песме су превођене на многе стране језике, а нарочито на немачки, француски и енглески.
Послије је више зато нијесам штампао што сам све очекивао нећу ли је у народу гдје од кога чути; но досад нигдје им спомена.