Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
сабори у свима својим молбама и представкама царској власти тражили су право да у својој средини дижу једну ћириловску штампарију.
1751. године митрополит Павле Ненадовић је најзад измолио право да у Осеку или у Карловцима дигне српску штампарију, али када му је постављен услов да се у тој штампарији морају штампати и унијатске књиге, он се тога права сам одрекао.
Неуспех Павла Ненадовића није обесхрабрио Србе, и они су у свакој прилици тражили штампарију у својој средини. У Бечу се најзад увидело да се мора попуштати толиким наваљивањима и увидело да оснивање једне
Курцбек је добио продужење своје привилегије још за шест година. Књижевник Емануил Јанковић је био набавио штампарију, донео је у Нови Сад 1790. године, и узалуд тражио штампарско право.
Стефан Новаковић, бивши секретар митрополије у Карловцима и тада српски придворни агент у Бечу, купио је Курцбекову штампарију за 25.000 форината, заједно са свим материјалом и стовариштем књига. Априла 1793.
Покушаји да се састави једно српско акционарско друштво и да оно купи штампарију, остали су без успеха. 1796. штампарија буде продата мађарској универзитетској штампарији и пренета у Будим, где ће се
године. Али тиме није пропала и идеја о једном српском листу. Стефан Новаковић, купивши Курцбекову штампарију, почео је од фебруара 1792. издавати Славенно-сербскія въдомости, »посвјашчене роду и свјашченству«.
1789. напусти Немачку са намером да у српским крајевима оснује српску штампарију. Враћајући се у домовину заустави се у Прагу, где као ортак уђе у једну књижарску радњу да се припреми за посао коме
Просвећен и књижеван човек, он прибира око себе писце, Симу Милутиновића и Вука Караџића, 1834. подиже штампарију на Цетињу, у којој се почињу штампати српске књиге. Око 1840.
1845. оде на студије у Берлин и 1847. постане доктор филозофије. 1847. отворио је српску штампарију у Новом Саду, улази у политику и јавни рад. Он креће цео један низ српских листова: 1848.
зато што је у већини случајева морао да ради на јуриш, преко колена, да често још несасушен рукопис шаље у штампарију, — зато у његову делу има и толико немара, празнина, недостатака и грешака, зато код њега има и површности, и слабог
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
стара о старој турској кући са новим, застакљеним прозорима, која је сад била његова и у којој је намеравао да отвори штампарију.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ево из чега то закључујем. 1883. године, када сам ја, као сарадник и коректор Змајевог Невена, чешће одлазио у штампарију Арсе Пајевића, који је као издавач Невена и Стармалог стојао у живахној преписци са Змајем, — саопшти ми једнога дана
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и Пожаревцу, као гимназијски учитељ цртања у Крагујевцу, Београду и Јагодини, због болести прелази у Државну штампарију у Београду. Један од набољих писаца романтизма, Јакшић пише поезију, приповетке (четири збирке) и драме.