Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
----- Ал' ја видим једног старца, У дубини даљних дана, Седа коса, борно чело, Прошлост му је пуна рана. На штапићу иде, клеца, Јад га тишти, јад големи; За њим трче мала деца, Он их моли: Опрост'те ми!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Морамо неким нашим поступцима продубити драматичност у догађајима, као што се трљањем побуђује електричност у штапићу од ебонита. (Само, то каткад постаје помало заморно.) Јер, што је у ствари љубав?
Упутио сам се у град, о штапићу додуше, али у једном доста лежерном андантину. Свјеже прољетно јутро. На цести локвице од ноћашње кише.