Црњански, Милош - Сеобе 2
А додавао: мајку он свакоме, ко помисли да он доноси кугу! Било како било, тек, у штапсквартери, примише сва три Исаковича, лепо.
Узалуд га је Павле опомињао да ће га Руси, ако то чују, оловом засути. Ваљало је, мирно, стењући од муке, у штапсквартери, протумачити, на папиру, каква је разлика била, у Потисју, између статуса Срба, који је био, пре, милитарни, а одсад
новембра, ђенералски чин потврдила, не само њему, него и Шевичу и Прерадовичу. Исаковичи се онда, у штапсквартери, уписаше за Шевича, или Прерадовича. А потом је настало и неко затишје међу ђенералима.
То му је био трећи доживљај у Русији. Тих дана, у штапсквартери, речено им је да поднесу, писмени, извештај о свом животу, искуству, и чиновима, у Аустрији.
Тражи од Ђурђа и Павла да потпишу, и да се не туже. То је у интересу фамилије. А чуо је у штапсквартери да је Костјурину наређено да припрема трупе, које ће ићи у рат, на Прајску. Има изгледа да се тај рат настави, ускоро.
Чуо је, каже, у штапсквартери и то, да је Трифун у Кијеву. Има логор у Подољу, а одсео је у кући Шевичевој – неће у фамилију.
У штапсквартери се причало, међутим, да, каткад, при крштењу деце, има изненађења. Смрзну се руке у попова, па испусте дете. Иако је то
Те недеље, Исаковичима је било наређено да рано ујутру буду у штапсквартери Витковича. Костјурин је желео да их види. За време тих селидби, у Росију – средином осамнаестог столећа – ти сербски
говор, у Кијеву, марта месеца, већ почели да мешају руске речи, у њиховој глави почеше да се мешају, у Витковичевој штапсквартери, и приче о росијској војсци.
Додаде само да је он, Трифуна, у штапсквартери, већ сусрео. Павле је Петра посматрао хладно, док се облачио, и рече да се он од Трифуна осећа старији, иако је млађи
Аха! Аха!“ Петар Исакович је хтео да покаже Павлу да и он зна да разговара поучително. Признао је био да је у штапсквартери Трифуна већ видео, а сад поче да прича, кад перикмахер изиде, шта рече Трифуну.
Петар се затим хвалио, да је сасвим сигурно да Трифун неће насрнути на Павла, кад се у штапсквартери сусретну. „Па шта?“ Петру се на то осу неко руменило по образима, па викну: „Ама, апостоле, шта, па шта?