Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То ли ти је царска столица твога оца Давида, Исусе мој!... Ама жизнодавче, прознајем твоју вољу штарад си ти на висини, сред света овога на дрвету растеглио своје руке.
и поштен, а кад се што мало душа с памећу занесе, тело остане несвесно: гази по буњишту, по блату вања се, а не зна. Штарад и Давид паде с туђом женом, а својих жена доста је имао — цар је. Ама кроз очи и поглед се онесвести и обезнани се.
Зашто стидљив приговор човека на јарост диже. Него, у разговору мисли се како би му изтиха наговестио да се сети цар штарад је он дошао к њему. И рече му: »Имам ја неку даву код тебе, светли цару, за неку вешт!
Одох натраг сама, притуљих се уз један буџак, стадох онде, једва ми нешто кан да таче у памет, те се сетих у себи штарад мени то брани животворешти крст Христов доћи к себи.
Ја штарад висимо се и печимо друг на друга? Ако си ти побогатији, мудрији ли си [од] браће, од друга ти булолеје, то ако држиш се
Ах, да рекнеш, — ми у те такве рђаве послове не пристајемо! Ја штарад узалуд зуриш? Шта ли прегледаш задуго по вашару, већ ако коцкаше, карћаше, свирње, танцовође, и друге које спрдње и
И што од мене не може бити, кажи ми, који но сам словом свашто саздао? Што изрекох, то одмах и зби се. А ти штарад упаде у двоструко размишљивање?
временом, рано, позно ли, нисам удиљ на црковној служби или се кад што о чему забавим и задоцним се, о томе узрок има штарад се то пригађа, ако и не рад свакад кога свога ми посла. Свачем удес и згодно доби ваља да је и гледа се.
Деде, ободи га, те га натраг врни! И о празнику нам философију проводи! Штарад но смо се ми сабрали овде и ушчекујемо да бисмо чули и разабрали штоно је лепо и прилично је данашњем дну?
Понапре ево, мене крсти пре свију, нека они виде то, а ти штарад захтеваш крстити се кад си чист? ... Ал' ево јорданска вода познајући те тко си, те не прима те у себе, него бежи