Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... — Зар баш на месту? — пита капетан, мр штећи се. — Није ни мрднуо. Ено га у дворишту... Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу.