Употреба речи штипље у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Први пробјеседи слуга Стипан: — Људи божји, ала сте дивљи! Тај ваш дуван смрди, вире ми, кâ куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу пошто изађете! Људи божји, ала сте дивљи!

— Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш! А сам кажеш да те од никога вримена штипље за палце од ногу. То може бити подагра, кâ покојном фра-Фелицијану. — О, боже сачувај и блажена Дивице!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности