Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
тај венац, и, кроз све проткану, да пресече нит, да ту нит, тај венац и венчања брани, он ће од кантара направити штит! ПРАГ БЕОГРАДА 1.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ти пред чијим духом падне свака варка, И о штит чији се разбију сви беси! Лепи, силни, грозни! жељан сам те и ја, Да банеш под маском друга или госта; Да такав,
Мислио је сад овде на њу, Анкус Марцелинус, син Кајусов, и узео је за руку, оборио је на свој штит, и бацио се на њена влажна прса.
Видео је у том часу замркли Тибар на чијој је матици пливао велики штит јулског месеца. Ноћ је овде међутим бивала све љубичастија; звезде су залазиле; у даљини се дизао мирни и дуги шум,
ЗИЗЕМА Зизема има трбух као штит царев о који се разбију сви јуриши непријатеља. Брадавице су на њеним грудима као две крупне капи крви рањене лавице.
Носи, роде славни, тај мач без корица — Знамен крстоносца и Божјег војника! Да би штит Ахилов био славе веће, Сам Бог Хефаистос оде за ковача!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
све натенани исприповедати; јербо то је дугачка историја, а ти си ми, што рек’о Псалмопевац: једино моје уздање и мој штит. — О, о! Та шта говориш! Шта говориш! — чуди се поп Олуја. — Ништа ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо. О-о-о!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸² Друга група заштитних имена јесу јака имена, која као штит одбијају зло, урок и болести од њихових носилаца. Таква имена су: Гвозден (да би дете било јако као гвожђе), Златко,
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ово је право благо, ово је из времена крсташа! Ево му биљеге, ево и поклича!... Погледајте овај дивно израђени штит, за који би Инглези благо дали. — Збиља!? — запита ђакон.— Збиља би се то могло продати?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: Из драге воље. ЛЕПРШИЋ: Свака кокарда коју из ваше руке примимо, биће нам штит против непријатеља наши. НАНЧИКА: Но ја видим у сваког готово по једну кокарду; зар оћете да носите по две?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Па каква жеља, какав сан Заноси наше груди, Кад ново доба, нови дан, Годину нову буди? Положен лежи бритки мач, И штит и копље сјајно — Ни ланца звек, ни ропски плач Не ружи време бајно.
Положен лежи бритки мач И штит и копље сјајно — Ни ланца звек, ни ропски плач Не ружи време сјајно. И, срећом занет, народ мој Опроштен свију
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сен на крсту док сам горео васколик Мноштво је чуло глас и видело: Младенац и Реч срећу се у облику новорођења Штит је изведен из неба и пламен је сишао мислен Тај пламен хваљен и васељен Расподела (у Богородици Љевишкој) Један кабао
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Само, још једино Петар нишанџија није могао да преболи. Држећи се за штит топа, ишао је тако, блудећи погледом негде у даљину, И мислио на жену и своје село.
Онда се брзо окрете, наслони се на штит, претварајући се да дрема. — Фирија дракулуј! — мрмљао је Крста колутајући очима, и пође лагано као мачка, гледајући
Затим смо вукли војнике, који су се тромо дизали, гледали несвесно, наслањали се на штит топа и спавали у стојећем положају.
Прибисмо се одмах уза штит. — Артиљерија, пуцај! — виче неко. — Кидајте мост, кидајте мост! — чује се нечији глас као урлик.
Нишанџија првога топа држи ручицу за опаљивање, али је укочен као мумија и исколачених очију блене у штит пред собом. — Зашто батерија не гађа!?... Стрељаћу воднике! — виче однекуд из кукуруза командант дивизиона.
Али онај брђанин досади... Гађају други вод, његови шрапнели засипају и нас, и људи се прилепили за штит, па премиру.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И наше „прошло“. Ти, међутим, стојиш над широком реком, над равницом плодном, тврд, уздигнут као штит. Ти певаш ведро, са грмљавом далеком, и ткаш у столећа, са муњама, и своју нит. У Теби нема моје људске туге.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
је оглувео на месту где је сад село Глушци; отпали су му табани у селу Табановићу; ослепио је у Слепчевићу; изгубио је штит у Штитару, а највећа несрећа десила му се у селу Десићу.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
срца верних, таму неверја прогнав, цркви православној веру држећи, веру као оклоп, крст као оружје, љубав као штит, као мач реч Божију, Симеоне, појаше: Децо, благословите!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
На велико њихово чудо уђе Бакоња. Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољења, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Још када је - давно је то било - Хефестос начинио и предао Тетиди штит што га је сковао за њеног сина, брзоногог Ахила, биле су на њему урезане и небеске звезде.
О томе шта је Хефестос на штит урезао, Хомер нам прича у својој „Илијади“ ово: „Најприје начини Земљу, небеса начини, море, и Сунце неуморно и Месец
„У истом оном међусобном распореду у којем је Хефестос урезао на штит ове звезде, видимо их сада и ми на небу, видећемо их сутра на ноћ и сваке идуће ноћи; оне су вечне, непроменљиве,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Откриваш мудро басном ласкателство, Клевету, завист; леп благородства штит На доброј токмо руци славиш; Казнити умеш надмену гордост.
Каква војна, око нас? Полк черни нек' се множи; в срам ће пасти. Чиста совест нама штит. Трпење крепко груди нашој оклоп. Пијериде! лек ваш скор.
Много препона имаћеш даљном ти На путу. Храбри с’! Борбом се твори муж. Над вама штит мој! Много човек Тајних врагова у себи носи. На стране с’ тужи, несрећним али га Све чине своји.
Ти си један данас штит, ходи и обрани нас! Да, Самостворитељу! Ти си послушао сузно створење, Дође и порази нам слободе убицу!
Синчек мој ра мора бит Народа, свободе штит. Мора Славе бит војак, Срчни корењак. Кадар приде боја дан, Венц му плела бом, Ин че паде бојних ран — Падел је за
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
О брдо Гилбоа, никада киша ни роса Да не падне на презрене ћувике. На вама је пао штит најхрабријих, Краљев штит светим уљем помазан. Твој лук, Јонатане, никад није промашио.
О брдо Гилбоа, никада киша ни роса Да не падне на презрене ћувике. На вама је пао штит најхрабријих, Краљев штит светим уљем помазан. Твој лук, Јонатане, никад није промашио. Видим пала тела и крв рањеника.
Запалио сам сухи жбун, У име Јехове носим им слом. Јер Јехова беше мој штит И рука његова мој вођ. Јехова је то!
(Хор:) Јехова, дођи нам, Јехова, дођи нам. Јер Јехова беше мој штит И рука његова мој вођ. Дижи се, Јехова, разгнај зле у бег. Јехова, дођи нам, Јехова. Славни Боже, дођи нам сад.
Нек на ме пође сва сила у бој, Бог ми је моћни штит. Кроз бојну вреву мој глас чу се тад, Не зна дух мој за страх.
ІX Нежном љубављу волећу те, Боже. Ти, чија рука знала ме одбранит. Бог ми би увек заштита и град И штит и кула ослобођења.
Бог ми би увек заштита и град И штит и кула ослобођења. У њему нађем ја све што затражим, Он ми је спасење и штит мој и заклон, У страху с вером кад зовем га ја, Тад пружи ми ослобођење он.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
упало ми је одмах у очи колико се мали део мора види на отвореној пучини његовој; тај део личио је на плави округли штит, украшен нашом лађицом у средини. Исти утисак за време целе вожње!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Таква су она у Ђурђевој тужбалици за Кајицом у песми Смрт војводе Кајице: „пернати од сунашца штит“, „сува злата смедеревски кључи“ итд. Таква су и ова: Моја руко, зелена јабуко! Снахо јело, неношено злато!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Овако те молимо: »Прими оружје и штит, те устани ми у помоћ« ШЕТЊА ПО ГРОБЉУ Да изађемо пошетати се по гробљу, Те с отвореним очима да видимо Где су нашем