Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
чита дуго, чита и премеће, Па баци тад и замишљен се шеће, Тад гледне неке на зиду артије, Па гледа тамо и мери и штије, Те седне за стол, нешто забележи, Па онда опет тамо-амо бежи.
шушну, он не чује, Не зна ко се приближује, И не види слатка чеда Што са стране у њег' гледа, Са лица му тугу штије, Па сузице рони тије, Коју узе да је љуби, Па и себе и њу уби. Ох ту његов грдни јаде!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
кићени писменко (један од старијих, аустријских, који зна латиницу, или можда помлађи, иза деветсто осамнаесте, који штије и ћирилицу), онда, богме, дотични има штогодарце и да прочита на брвнима млина.