Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А ти, Никола, узми оно подераније гуњче, да види г. капетан како си сиромах, те ће, богзна, штогод и из касе пружити да ти се у овој невољи нађе!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
пролазим у мислима све прошле године мог живота, и радујем се да ни на једно дело не наилазим, за које би ми совест штогод пребацити могла.
Од 1793. године па до данас свакојаке промене биле су у Србији; ниједан тај догађај није учињен а да ја штогод не знам, или да нисам и собом участвовао.
Ако почнеш тако млад друге да учиш памети и мудрости, онда ти нигда мудар бити нећеш. Кад говориш штогод, сви ће слушати, али немој ти себи да увртиш у главу да они тебе зато слушају што ти најмудрије говориш; они ће те
Дел-Амету да турски казује, а ја ћу његове речи српским словима писати Хаџи-Сали-бегу у Сребрницу, да измамимо од њега штогод барута и олова, јер је он био против дахија и пријатељ је био Хаџи-Муста-паши.
” И тако возари повезу живо. Покрај Београда прођемо, и сву ноћ путујемо низ Дував, а кад свану, требало би штогод јести. Сад се нема шта, јербо у хитњи ништа спремили нисмо.
— Чује се нешто где хучи! — Пита мене мој побратим Протић: „Чујеш ли, побратиме, штогод?” — „Чујем нешто хучи, а не знам шта је.” — „Оно је — вели — глас твога тихога Дунава.
Требало би да се дете онде роди и одрасте, па тек у старост о Москви штогод да казује, а не као ја, у планини почти одрастао, па као човек који из једне помрачене собе изађе те у бели свет или у
Но ако ̓оћете нам определити штогод плате, ми ћемо опет му служити и верни као и пре бити”. Оду они на своје квартире, а ми одемо г. Ћорђи.
Сад навали на мене Јаков и поп Лука: „Иди, иди са Стојаном, не би ли штогод фајде било. А ето и господар Ђорђе пише, да гледамо каквим начином, не би ли Турке задржали, док би и он стигао”.
̓Ајде, децо, да вам накратко и о смрти Јанковој штогод преповедим. Док се Карађорђе бавио код Ваљева, а ми горе око Хаџи-бега, босански везир и сва велика војска од Шапца
Постећи онде, а не имаде се гдегоде штогод за јело купити (сваки би од нас волео се са Турцима тући него синодовати у Вољавчи), пошље мене дружина у Тополу, и
а и сам је видео, кад је долазио, зато га сви молимо да нас макар гди премести, макар у какво село гди би имали штогод за јело и за коње купити. Он каже: „Видим и сам да се мучите, али тако је сад време, а даће Бог и боље.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод... Ти већ знаш... Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.
»Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!
столице и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћивати.«. — Ама, нисмо тако рекли, ћато! — прекиде му Среја читање.
некако увек затече учитеља Грујицу или за ручком или за вечером, или ако не то, а оно да пије кафу, вино, или... штогод присмаче! Шта ће онда, није му баш мило али тек рекне: »На здравље Ти, учитељу!
Сви су вредни, отресити, добродушни људи. Нема дана кад се који од њих не сврати кући Миониној — да јој помогне штогод. Највише је помагао Миони млађи брат Сибинов, Јеленко.
— А шта то, дешо? — упита Миона и погледа Јеленка мало зачуђено. — Што оно дете не остави код куће, да ти барем штогод помогне? Толики имућнији и задружнији људи, па нису кадри одвојити своје деце... Ти си ионако сирота и мученица, па...
Почне штогод бајаги и он, па се тек сплете, као пиле у кучине, и бубне какву бесмислицу да сви, што га чују, морају прснути у смех,
Он би им обично одговорио: »Па топлије ми овако, попо!« или: »Може, пошо, затребати штогод, хитно, па кад ћу се онда облачити?« или тако што...
Изговори се да нема кад, па узме мало хлеба и још штогод и оде подале, те поједе онако с ногу. Поп Мића није више никад говорио о Вујиној женидби.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
„Па и нана сад ћути!... Што ме бар не запита штогод? Што јој то малопре не рекох? Сад би ми бар било лакше. Она би отклањала. Казала би: није спремна... Баш да јој кажем!.
— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. — Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. — Па не браним. Баш сам оран за причу. Сколише га са свију страна.
Ногићу! Ти ми одговараш! — Не брини, харамбашо!... — Ако вам до зорова дође, хајте к Церу. Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи: Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу,
Маринко пође с њим, али га он врати. — Иди и пази! — Добро, ага. — Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. — Хоћу, Иво, хоћу!... Баш сам гладан. И уђе у кућу.
Свезао му се језик!... — Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. — Ето... — Јеси ме пожелела? Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш?
— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. — Баш добро!... Седите!... А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. — Не треба! — рекоше обојица. — Ех, не треба! Живу човеку свакад треба.
— упита Петра. — А шта да им кажем!... Све је то честито и ваљано. Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!... Све ће то лепо радити и слагати се!... А после... шта сте ме окупили!... Нећу ја још мрети!...
— Добро је. — Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... — Свега си се сетио! — Још се овде има пуно посла!... Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати...
— рече — да се опростимо!... Људи смо, па смо могли згрешити један другом. Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио... Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И моја мати. — Па где је, где је? — У болници. — Знам! Али може ли му се отићи... Штогод однети?... понудâ?... — Може... Ја ћу казати... Па наш Јоца! Видео сам још како се „плави од истока”.
А она је била — затворена књига! Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.
— Па тако! На пример, код општине штогод. На пример... ја... тако... Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? — Оно јест, тако је!
То је била велика реткост, и ето тако се он смејао кад се десило штогод где би неки други развалио вилице да би се чуло у Тетребову механу.
Онај у фесу — Благоје казанџија — цео дан нестрпљиво ходаше: сваки час запиткиваше кога по штогод; обрташе се непрестано, као да га цела снага сврби па не зна одакле да се почне чешати; улажаше у станичну гостионицу
— Е, знам и ја те ваше филозофије! Знам ја, ако ћеш, и „земља јеси, у земљу отидеши”! Али дај ти, брате, штогод у жива уста! Видите: то је чисто... како да кажем?... то је страшно погледати! довде одсечено, — а човек хоће хлеба!
Радојку зове џерима, а ђеду јевтика. Сваки дан све веће чудо и покор, а кад јој ко штогод помене, она одмах прети да ће да се врати оцу.
То вам је на аманет, па сад гледајте! Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају. Поћута поп и одмори се, па онда, устежући се, настави: — А моје
Поп заћута и даде се у мисли. И владика ћути. Тако то траја неко вријеме, онда рече поп: — Треба ли ту штогод трошити? — Једно пет шест дуката мјесечно. Попу чисто одлакну: — Нема од тога ништа, оче владико!
— Ама сједи да пијеш штогод! — рече кмет. — Нећу ништа, рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње — води ме! Кмет оде с њиме.
Другога дана изишао учитељ у механу. Сједне сам, намргоди се, па ћути. Поручи штогод да једе, па опет у школу. Дјеце није било, јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста не хтјесмо
Поп од радости ни говори, ни ромори, само брише очи, и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик. Није шала, као нека госпођа! Па каке су јој оне хаљине, па како иде!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!... Тек штогод и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.
— Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула. — Немој да сневаш штогод страшно, знаш... што смо разговарали... — Но, но! Та доста већ једаред, чегртаљке једне, — вели поп Спира.
Недељом се пре подне смео слободно шетати, јер пре службе га није могло ништа снаћи. Бар нико не памти тако штогод. Ни стари брица Јефта не памти да је за четрдесет година свога бријања и ординирања у селу икоме, на пример, прао
има да каже, а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Цела кућа се износи. А још, поред тога, опет, сваки час застајкују, осврћу се и враћају слуге да од куће још штогод понесу што су оне заборавиле, а сад се, успут сетиле (а нарочито је то оно што је покојни за живота радо јео).
Али да не би пало то у очи код осталих просјака, она би га прво корела да седне негде истакнутије где може штогод да се напроси а не тако, у крај, где га нико не види.
Трпа у појас, по пазухама, једнако обзирући се око себе да није штогод заборавио, не видео још коју крпу, прут што треба да узме, понесе.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ал’ има леп штафирунг, и то вреди хиљаду. — То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више. — Ал’ ћу вам још штогод казати. Ми немамо деце.
— То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више. — Ал’ ћу вам још штогод казати. Ми немамо деце. Немојте мислити да ви узимате какво сироче које никог нема.
— Тај неће на штету бити, штавише, учен човек, може од њега свашта бити. — Па, видите, још штогод да вам кажем. Наша Марта је тако васпитана да може целу кућу сама водити, и покрај тога, што се њеног разговора тиче,
Африка
Тога дана је сасвим пуст. Ја истрчавам непрестано, не бих ли угледао штогод што би значило: моћи даље. У дну тога сеоског проширења пуног великих фромажеа и баобаба, сасвим далеко, налази се
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
изданија Лаже и паралаже млоги су ми оваковог рода књига љубитељи често напомињали да не би без ползе било јошт штогод на исти начин составити, и средством печатње читатељем и читатељкам сприопштити.
ЈУЦА: Откако сам се у кућу. довела, ви јошт нисте запитали треба ли ми штогод, и како живим. У каковим сам се аљинама венчала, у тима н данас одим.
Одсад се нећу устручавати, ма какво друштво било. (Улагује се.) Молим вас, слатка мамице, научите ме јошт штогод! ЈУЦА: То је доста за тебе. КАТИЦА: Боже мој, доста! Зашто ми не кажете све? ЈУЦА: Ваљда ћеш да будеш принцеза?
ПЕТАР: Шта велите, господине? МИШИЋ: Овај је добар за тајни разговор. (Да му један-два десетака.) На, иди пиј штогод! ПЕТАР: О, вала богу, од пет година видо и ја среберњака у руци! МИШИЋ (јаче): Па како живиш овде у кући?
Кирије имон, Рошилдову облигацију! Нестрећну Јању, кајмено! (Отрчи.) МИШИЋ: Ово опет штогод значи. ЈУЦА: Ево му послови! МИШИЋ: Ту би требало помоћи. (Поклонивши се, пође). (Завјеса пада.
(Чује се лупа на врати.) ЈАЊА: Ко-ј то? ЈУЦА (иза сцене): Отворите! ЈАЊА: Што ћиш? ЈУЦА: Отворите, имам да вам штогод кажем. ЈАЊА: Не могу, имам посо. (Фришко да си отруим, док није провалила врата, шкиљи.) ЈУЦА: Бре, отворите!
Али ништа! Ја видим моје добро јутро. Него дај ми бар да једем штогод. ЈУЦА: Право кажеш. Да попијем и ја кафу, док се није вратио. (Оду.) ПОЗОРИЈЕ 4.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад га је кучер, који је био по њега дошао, питао, има ли још штогод што жели, или није свршио, Исакович му подвикну да нема ништа, и да треба, што пре, да крену.
Теодосије - ЖИТИЈА
Па ако се теби догоди штогод ненадано од општег непријатеља људи или од крвника у пустињи, сви ће нам пребацивати што смо се покорили твојој вољи.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Махом не разраде послове (не само на делу већ и у мислима) до крајњих конзеквенција. Врло ретко ураде штогод потпуно. Често мисле да је исто видети или осетити и извршити. Има, дакле, доста површних.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. — Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод? — Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку. Је л’ тако, Софија?
Рад би’ са платном. Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме.
Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа. Када би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”.
И кћери није рада удати за бакале или механџије, него тражи штогод више. Госпођа Сока већ је имала ту тежњу у првој својој младости, код куће; све је нешто вишем тежила.
— Ви сте штогод друго. — Шта штогод друго? Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. — Али наше женске нису на дућан и биртију
— Ви сте штогод друго. — Шта штогод друго? Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. — Али наше женске нису на дућан и биртију научене.
Шамика лако би нашао коју, али чује мати или отац штогод, па онда зна да већ није њима повољно. Но усред такових планова нешто велико се догоди.
И кад би која укусно била обучена, онда би рекао о њој „Кабінеттсстüцк”. Ако је која позната дама штогод хтела куповати, то је њега за савет питала, и кад би која рекла да је њена хаљина или смеса боје по укусу Шамикином,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад му је брат говорио штогод, није му гледао у очи, већ смешећи се, преко рамена. Никад му није одговарао одмах. Још док му је брат био на служби
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
од „дежурних“ рођака и пријатеља „не смије ни једно заспати: јер други једва чекају да га огаре, или да му пришију штогод (какав дроњак, или читаво ћебе), за хаљине“, вели Вук.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сад је ухваћена вјера, али видиш да је танка, видиш да не сађе нико да за благе дане штогод набави, осим нас шаке сусједâ градских! — А ко би те поче? — пита Марко. — А ко, нâко ђаво сâм! — рече драго.
Међутијем дотле му нико не помену штогод о вјери, а камоли да би му ко о њој поповао. И тога часа први пут му се истаче широка, невјеровна вјерска трпељивост
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Нисам ли дао за дрва? ЖЕНА: О, дрва! Измисли још штогод. МУЖ: С тобом може ђаво на крај изићи. (Узме шешир.) ЖЕНА (смеши се пакосно): Видиш, како он зна!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
) иако се три-четири пута женио и туце деце изродио, ипак ни о каквој љубави поњатија није имао, нит је о таквом нечем штогод чуо. (Маријана) Хумор и лирска атмосфера се усклађују међусобно.
Деминутиви, та пуста нежност и самозаљубљеност језика, посебно су Ћопићу драги. Он деминутиве гради од свега: од штогод ће сачинити штогодарце, заменицу која се вратила именици, или, можда, стоји на граници између заменице и именице!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Народ тако не говори. ГАВРИЛОВИЋ: Ја видим народ пишти по обалама и пропада. Забога, да се скупимо и дамо штогод на сиротињу. Није право да изгине. ШЕРБУЛИЋ: Богме, нико не даје ни мени.
Милићевић, Вук - Беспуће
њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошаље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља над животом ма какав био; заћуте неродне
успављиво и мирно падање кише; после ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из својих ситних доживљаја, и одговарала на његова питања, давајући му увијек у свему за право, што је Гавру Ђаковића
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, дед’ ми сад отпевај једну, ал’ онако штогод. Да ви’ш, прико, како пева! Ти ваљда ниси то ни знао! Уме она жестоко да пева!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— — — — — Па се онда секире осетим, И одозго доле у двор слетим, Онде један баш је дрва секô, Ни поздрави, ни му штогод реко, Већ ти њега за секиру брже, А момак је од мене отрже, Он не знаде шта је ни како је, Само виде бесно лице
Ох та певај ко год злато има, А ко нема, певај кô да има, Није л' злата, има штогод друго — Певај само, не разбирај дуго, То ил' оно, све је, брате, једно, Што је мило, све је песме вредно.
“ Још ослушну — да ли штогод чује? Је л' то топот што се приближује? Богме коњик — Бог му у помоћи! Што л' га гони овако по ноћи?
кô нешто по тикви се фрца, Кô да оџа имађаше Ику Што начини дивну граматику, Тура у њу ништа и празнине, А да штогод — саме олупине... Ако језик оће да сачува Па тољагом по глави га грува...
“ 14. „И ако сам ја е(в)овде штогод крива, Кривицу моју оћу да ти платим: Све пољупце што њему ја дарива Ја оћу теби редом да и вратим, Све
Кад штогод шушне, а он ти се преда, Све нешто слуша, све некуд погледа. Не могу њему да сагледам лица, Јер и њег' зави дуга каб
И стење клето са пута му згрну; Ал' може бити да се само смеши, Да срце јадно малчице утеши, Ил' ваљда је јоште штогод друго, Ма о том мислит било б' сасма дуго.
Ту њу ми лати они јад силени, Од јада силна сва се окамени, Нит штогод рече, нити сузну оком, Нит гледну горе то небо високо; Та оно небо њу превари здраво, А то је пред њом њено небо
било, Јер ако срце његово и куца, Кô што је мало пре ту куцало, Толико силном љубав то и чини, То куца не кô да ће штогод наћи, Нег као да ће шта изгубити.
Милета је отишао зором, Да лов лови оном чарном гором, Ема што ће, мора штогод тући, Мора дома кака плена вући: Кад не иду чете на Турчина, А он тражи зверке по планина, Кад не сече Ибре и
По глави му мисли се премећу: Кад год јунак у гору замакô, Он проклиње своју лошу срећу, Увек штогод улови дојако, Јал' медведа, јали барем вука, Али сада... то је грдна мука!...
Славуј песму удесио дивно, А слуша га то друштво љубивно. Кам и трава, дрво, жбун и цвеће Ни се миче, ни се штогод креће. Ао песме, о веље дивоте! Цвет и трава плачу од милоте. Та лепо је, красно око града...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Охо, опет је почело некакво необично кошкање између дједа и самарџије! Дај да се прикучим ближе да ми штогод не измакне. Ево, већ се помињу и коњски табани, ту смо. — Их, парипина! — пријекорно каже самарџија.
Дјед је толико забезекнут да већ не умије ни да се покрене ни да штогод упита. Држи у руци празну чашу и гледа за нама двојицом: шале се, ваљда, шта ли.
иако се три-четири пута женио и туце дјеце изродио, ипак ни о каквој љубави поњатија није имао, нит је о таквом нечем штогод чуо.
А кад је био штогод зле воље, само би кисело премјерио уштогљеног Американца, гвирнуо у малу слику краља Александра, задјевену у ћошак
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ни на једном месту није се задржавао. Ишао је од куће до куће по махали. Свакоме по нешто уради, помогне или штогод начини. Једноме исцепа дрва, другоме полије башту, трећем очисти шталу и истимари коња и волове.
Твоја мати дође, и, да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње штогод да јој понесе. — Хајде, ’аџике. Дај ако има што да ти понесем. — Па нема ништа, Маријо. Све сам послала.
И, као што рекох, све је било по старом. Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си штогод шила или плела, а ја читао.
— Ха-ха-ха! ... — чу се бесно гроктање и затим пуцањ пушке. — Унутра! — викну мати бојећи се да ми се штогод не деси. Уђох, стадох. Чудна и тешка туга обузе ме. Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби. Почесмо вечерати.
децу намирио, успавао, онда би сео на праг од собе у којој лежаше стрина и целу би ноћ нробдио, чекајући да јој штогод не затреба. Ако случајно чује што од жена да јој треба какве понуде, одмах би отрчао и доносио.
Ех! Није ово Божић. Ово је нешто што мирише на оман и сух босиљак више иконе! Сада ме и мајка већ не грди, ако штогод сломим, а камо ли да ме бије, јер „лошо“ је пред Божић. Чак ме друкше некако и гледа.
сврши, метне шамију и седа за софру, дахнувши слободно пошто још једном баци поглед по соби, као бојећи се да није штогод још заборавила, што је требало учинити пре ручка.
отуда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штогод затражи, одмах пружили.
једнако као стидећи се што је болестан, пазећи на себе, на своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете
После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази. Чак ни на капију. Једино, кад синчића пошле за штогод у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се
да би их се што пре као отресла, те да оду, не вичу по кући, а овамо је једнако за њима уздисала стрепећи да им се штогод не деси, јер су они сваког дана имали по какву свађу, задевицу...
да му она није била жена, велика, дорасла, већ као да је дете, ништа не зна, нити опет има каквог изгледа да ће моћи штогод знати, бити од ње штогод, тако је с њом поступао... За све је морала њега да пита.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Званичне тајне”, рећ'е коштани к „не казују се површницима. Ал' сад окрен'мо други разговор! Приповедај ми штогод о њојзи!” Посади се и жаром питљивим успламтеше шупљине очне му: запитô је о својој љубави.
Тровало ме је подмукло, гњило, ал' ипак нећу никога клет'; штогод је муке на мене било, да никог за То не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у јеку душило лет, све је То
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранити, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод зарадимо.
А цар рече: — Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш ти би одмах умро; него ишти друго штогод хоћеш, даћу ти.
Најпосле га запита ђаво још једном: — Јеси ли штогод научио? А дете му одговори: — Нисам ништа, него сам заборавио и оно што сам пре знао.
Сав вашар чудиће му се. А мој ће мајстор доћи да купи коња, и штогод зацениш он ће дати. Али се немој шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар скини с главе па удри
познали ови наши јунаци, онда ће Таригора и Кривигреда запитати Марка: — Збиља, побратиме, не питамо те јеси ли нам штогод јаки, јер без тога не можеш нам бити ортак.
Него де да пожуримо, па кад изађемо из шуме да купимо штогод. — Сједи ти, па се ништа не брини! — рече, па рашири мараму и поче редати све боља и боља јела и пића.
и напјевали, онда први и најстарији међу њима рекне: — Станите, доста је било играња и пјевања, де да приповиједамо штогод из старина. Он поче први: — Прије четерест година овуда је ријека текла н ови млини мљели.
тако наиграли и напјевали, устаде најстарији међу њима и рече: — Доста је било играња и пјевања, де да прпповиједамо штогод од старина.
Има у твога брата кћи Милица; она је сретна као и отац јој. Кад отидеш кући, а ти узми к себи Милицу, па штогод стечеш све кажи да је њезино.
ТИ СЕ ВРАТИТИ Био један побожан чојек, па већ остарио и свашта се у животу нагледао, само никад није видио правде. Штогод је знао, чуо и видио да се у свијету догађа све му се чинило неправо, па је желио и богу се и дан и ноћ молио да му
На то сви скочише. — Те што ти није да ти није, ваља ти нам штогод слагати! — Сиромах Мујо шта ће, најпослије скочи на ноге па отпочне плакати и сузе трти рекавши: — Ама прођ'те ме
Рекосте ли ви мени јутрос у кахви да вам штогод слажем што ни чуо ни видио нијесам, па сам вам и слагао, а другипут вам овако никад слагати нећу, ако бог да кад ми
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Седне.) Оће ли покоји пут да заћути? СОФИЈА: То не, али увек по штогод нађе, зашто ће псовати. ЈЕВРЕМ: Опет се мало поправио.
МАКСИМ: Треба, треба, зашто се и онако мало троши. КУМ: За то је вредно и потрошити штогод. Ти, на прилику, да си видио Гризелду, имао би сасвим друго мњење о женама. НИКОЛА: Заиста би имао.
3. НИКОЛА, ПРЕЂАШЊИ НИКОЛА: Маго, море, деца тамо мртва гладна. МАГА: Ето, шта ћу да им дам? НИКОЛА: Начини им штогод. Зар оћеш да им ја кувам? МАГА: Па дала сам им ето леба. Шта ћу друго?
Па опет да се не смем ни тужити — та три месеца, пак ме неће бити на свету. НИКОЛА: Није него јошт штогод; Софија је добра жена. КУМ: Добра богме, те како. МАКСИМ: Свима је она вама добра, само што ја трпим и страдам.
ПОЗОРИЈЕ 9. (МАНОЈЛО износи столице, ПРЕЂАШЊИ.) ДОКТОР (Манојлу): Ту ћеш и ти остати, јер си ђак, да штогод научиш. (Шаљивцу) А ви узмите ову књигу (даде му своје Земљеописаније) и судите коме може чаша припасти.
ПУТНИК: Ја сам казао да ви нисте Србин. Та у Светом писму стоји Витлејем, а не Витлехем. Но молим штогод о Србији. ДОКТОР: Познато вам је, да је у Цариграду све у највећем непоретку, који (непоредак) престолни градови
Него би ја реко да ви тога магарца купите, и поред себе држите. Па кад год вам треба штогод важно писати, да само вашу главу на његово чело метнете. ПОЗОРИЈЕ З. (ИСАЈЛО, ПРЕЂАШЊИ) ИСАЈЛО: Господин доктор.
МАНОЈЛО: Та, господине, бар штогод нек плате. ДОКТОР: Ништа, ништа. МАНОЈЛО: А како ћемо подмирити они сто талира. ДОКТОР: Одлази с цалајућим језиком
ПОЗОРИЈЕ 4. ДАМЈАН И КУЗМАН ДАМЈАН (за себе): Шта ме то мој комша зове? Да не буде осетио штогод? КУЗМАН (за себе): Како крије очи!
Па кад ти буде могућно, а ти поквари сву кућу, па начини изнова. Бар кад мислиш штогод, а ти ради људски. А шта је крпити од данас до сутра?
Што ће рећи човек? То је, моја кјерко, безобразно. Не ваља ти посао ништа. Јошт га ваташ за руку. Је л’ нам штогод род? ЉУБА: Није. СТАНИЈА: Па која девојка вата страног момка за руку? ЉУБА: У игри. СТАНИЈА: Макар и у игри.
ВЕЛИМИР (опет треје чело дишући): Ја! Ја! (Узме новине.) ЉУБА: Та де приповедај јошт штогод мајки. ВЕЛИМИР: доста сам приповедао. ЉУБА: Али опет, какви су театри, какви балови?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
— Је ли, дакле, чудо, моје високопочитајеме матроне, да се сада не расрдим и у љутини штогод против женског пола напишем, за које се после увек од срца кајем.
Зашто сам дошла у ову кућу? Зашто ме није мати боље уморила, него што ме за ћоравца дала! ПЕРСИДА: Заповедате штогод, милостива госпођа?
) СУЛТАНА: Куд си пошао? Свршио си посао, наједио си ме и изуједао као пас, сад можеш ићи. СТЕВАН: Заповедате јошт штогод? СУЛТАНА: О, што ми није нарав заповедати, да ти језик ишчупају! — Иди ми зови Пелу. СТЕВАН: Коју Пелу?
ПЕРСИДА (слегне рамени). СУЛТАНА: Шта се рогушиш, стрвино женска? (Обзире се да нађе штогод; Трифић је задржи.) ТРИФИЋ: Немој тако, душо, то није лепо. СУЛТАНА: А је ли лепо да напушташ служитеље на мене?
СУЛТАНА (плаче): Ко ми може угодити? Оћеш да се најпре жива искидам, пак онда да ми купиш штогод? Мислиш да сам ја пањ, да ништа не осећам? док сам била код родитеља, сваки ми је могао угодити, а код тебе не може.
ПЕРСИДА: (Ово није она, ово није могуће!) Милостива госпођа... ПЕЛА: Но?... ПЕРСИДА: Заповедате ли штогод? ПЕЛА: А шта знам заповедати? Ја видим овде је као царевина, свуда пуно, свуда чисто, лепо, уредно.
ПЕЛА: Нека, Персо, душо, ја могу и сама. ПЕРСИДА: (Ово је нечувено чудо!) Заповедате јошт штогод са мном? ПЕЛА: А шта имам заповедити, ја видим да је све лепо уређено, а постељу сам сама наместила.
ПЕРСИДА: Оћемо ли какав похерај, милостива госпођа? ПЕЛА: Како не би, гледај ти ње сада. Него, штогод од шећера. ПЕРСИДА: Разумем. ПОЗОРИЈЕ 4. СТЕВАН, ПРЕЂАШЊЕ СТЕВАН: Милостива госпођа, готово је. ПЕЛА: Таки, Стево.
(Оће да отвори врата.) Море, Пело, отвори, мало ти је било? На моју душу, полудила жена! Ако не буде нагазила на штогод, да нисам Срета. Пело ти, а чекај, платићеш ти то двоструко, могу ја и кроз пенџер, немај ти бриге.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Видиш ли ову девојку; тако сам је речма довео, те се заљубила у мене као маче. Него, сад лажи, ако мислиш штогод. МИТА: А шта ти ја знам, кад нас је већ видила. АЛЕКСА: Да је враг носи, и њено познанство! МИТА: Тако ти треба.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У Мртвилу све почива, Нигде нема створа жива. Свуда пустош и досада Царује и влада, Нити срце штогод жели, Нит' се чему нада. Расејано поглед блуди, Тромо иду часи.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Морала бих се и ја постарати да штогод привредим. Збиља, би ли ме, у том случају, примили као чиновницу у вашој канцеларији?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Он слеже раменима и чудно му је што се ја толико узбуђујем. А и да је штогод, шта се то њега тиче. Његови пси-стражари спавају, курјаци су по јазбинама, овце његове мирују.
Крста љутито ошину свога дешњака. Онда се присети, и окрете се: — Понеси и те конопце, макар штогод. — Нема за нас хлеба — вели Танасије додајући конопце. — Прошли су они кроз сто руку.
Узјахујући, добаци војнику да не заборави потковице. Макар штогод. Пук је стигао у Ваљево у први сумрак. Точкови топова затакараше јаче о џомбасту калдрму, и као да нас то прену од
— Какав точак?... Коме је он требао? — говорио је изненађено командир. Потом се одмах уозбиљи. — Јесте ли предузели штогод?... Дабоме... о свему треба ја да водим рачуна, господине поручниче!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се штогод каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху. Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се
— Можеш ли спремити што за вечеру ? прекиде му учитељ дуги монолог. — За вечеру? Како не, штогод хоћеш, братићу!... Само не знам шта би.
Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други штогод погрешио; а видиш, ја седим миран кâ светац. « — Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон.
— Зло, мој брате, зло ! рече газда Цветко, уздишући. Ради, мучи се, па опет ништа!... Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш. Станка још иде боса... Љубица задрхта. То јој је најмлађа и најмилија сестрица. — Боса !...
— Јеси ли гладан, господине ? Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело ?... Опет ћутање... Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор. Беше мрак.
Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу. Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно. Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.
пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
неколико њих заједно, па, не могући заситити љубопитство, изађу на вратнице и гледају има ли кога да прође, да им штогод каже. Ми људи искупили се код Тапура, па разговарамо и чекамо капетана на 'ладну.
— Шта желиш, сине ? — рече ми старац — заслужио си много; даћу ти штогод затражиш. Не знам зашто, али тог тренутка паде ми на памет она прича о једном лудом и двојици паметне браће, па и не
паде ми на памет она прича о једном лудом и двојици паметне браће, па и не мислећи одговорих старцу: — Да ми је штогод онако... да сви Срби постану искрени И поштени... као она чудотворна свиралица... знате.
Дим од цигара колута се, стомак усрдно вари и изазива дрем, од кога се тешко бранити... — Перо, причај штогод, да не заспимо. За твога дуга учитељевања, ваљ’да си доживео штогод занимљиво... необично... — Тхе...
— Перо, причај штогод, да не заспимо. За твога дуга учитељевања, ваљ’да си доживео штогод занимљиво... необично... — Тхе...
»Оче Јово«, рекне ми господин прота; »видидер сутра на пијаци каквог доброг шарана... штогод масно, знаш... па донеси мојој кући«.
»Шта је ово ?!... Нешто ће да буде... али шта? Да питам тетицу?! ... Свеједно, биће штогод лепо, занимљиво, чим тетица нешто шушка, крије... па тек изнесе ми лепу играчку. Тако ће и сад...
чки Перић, Јовановић, Живковић и други облетати око њега и молити га да се заузме за њих, или да им помогне, или тако штогод, а он ће се онда нећкати, а они ће онда све понизним гласом: »Ама молим вас покорно, господине Глишо (онда га већ неће
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Не знам ни шта сам почела да говорим? ЈЕВРЕМ: Па то: да ли сам штогод намирисао? ПАВКА: Јест, то! Ти знаш ваљда да је та госпа Марина нешто род овом господину Ивковићу? ЈЕВРЕМ: Ако!
ЈЕВРЕМ: А, јес'! (Прилази жандарму и спушта му руку на раме.) Ти, брате, ако те запита штогод господин начелник, а ти само реци: газда Јеврем ми је спустио руку на раме, он зна шта то значи.
А треба ли овај брат да поцепа бар три пара пенџета и бар једне херцлове? Па онда: хоће ли народ да гуцне штогод или неће? А? Е, мој брате, кад би све то било бесплатно, и ја бих био народни посланик, а не бих тебе пустио.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! — Шта велиш? — Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? — Има, како да нема! — Па где је мејана? — Ено, там’. А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.
Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем? Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« А право је и рекао.
Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом. Има их довољан број! — Е-да ли штогод, кумим те богом, господине? А овако се више не море! — вели му Максим. — Доста, к’и воде!
И боже мој! И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод! Не верују ни у шта. Све веле: то су бапске ствари! А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Погледа, каткад, мачор кроз стакло: Е да ли се штогод помакло? Ал све је исто. Барице цакле. („Опет је пала киша, дакле”). Из дана у дан, тако, чамује.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ЈАНКО Не држимо ове поклисаре, него да се брже отршају¹ да им паша штогод не двоуми. Нек зна пријед, па чини што може! ВУК МИЋУНОВИЋ Отпиши му како знаш, владико, и чувај му образ кâ он теби!
(КНЕЗ ЈАНКО ЛЕЖИ С КНЕЗОМ РОГАНОМ) КНЕЗ ЈАНКО Како смрде ове потурице! Опажаш ли ти штогод, Рогане? КНЕЗ РОГАН Кâ у зли час, кнеже, не опажам!
КНЕЗ ЈАНКО Не, Рогане, немој га будити, е он у сан кâ на јави збори; е ћемо га штогод распитати, да се барем добро исмијемо. КНЕЗ ЈАНКО Дану, Вуче, што оно збораше за нашега Бана Милоњића?
ДОЂЕ ДРАШКО ВОЈВОДА ПА СЕ СА СВИЈЕМА ГРЛИ И ЦЕЛИВА, ПА СЈЕДЕ МЕЂУ ЊИМА. КНЕЗ РОГАН Причај штогод, Драшко, од Млетаках! Какав народ бјеше на те стране? ВОЈВОДА ДРАШКО Какав народ, питаш ли, Рогане?
Они страха другога немаху до од жбирах и до од шпијунах; од њих свако у Млетке дркташе. Кад два зборе штогод на улицу, трећи ухо обрне те слуша, па онај час трчи судницима, кажи оно што они збораху и попридај штогод и поглади.
два зборе штогод на улицу, трећи ухо обрне те слуша, па онај час трчи судницима, кажи оно што они збораху и попридај штогод и поглади. Суд онај час она два ухвати, па на муке с њима у галију.
СЕРДАР ЈАНКО Ти све, кнеже, на шалу окрећеш. Дану, оче, оно кâ умијеш, исприча' ни штогод, аманати, приђе но смо легли и заспали. Ко те није чуо ђе говориш, онај не зна што у тебе спава.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ретко је силазио међу њих, | још ређе се са њима разговарао а камо ли да је хтео штогод по кући да види, надгледа. А доцније, кад му жена родила Софку, морала је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле,
усамљеност од свих па и од саме ње, своје жене, никада она чак ни изразом лица, покретом, а камо ли речју, да штогод показа.
тада ослободили, а нарочито мати јој, која једва дочекујући ту прилику да се и она са њим, највише ради осталих жена, штогод разговара, шали, почела би тобож Софку код њега да пањка: — Добра! Цело јутро јури и трчи кроз башту.
него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.
Али то није смела. Само се трудила да мати од тога штогод не примети и зато, и ако не би била гладна, само да је не би мати заглéдала, силом би вечеравала и одмах се одвајала.
Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.
Магда у синији, готово клечећи испред ње, служила би је јелом, да би Софка због тога морала ма штогод да једе, јер иначе није ништа од јела узимала.
јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да загледа, као да се увери да ли заиста на себи има одела, да јој штогод не фали.
— Па хоћеш да ти донесем? Да идем и донесем штогод? — Нећу! Не! — врати је Софка. — А да пијеш нешто? Узми, мезети макар штогод? Узми, прво једи нешто, па онда пиј...
Да идем и донесем штогод? — Нећу! Не! — врати је Софка. — А да пијеш нешто? Узми, мезети макар штогод? Узми, прво једи нешто, па онда пиј... — Нећу, нећу да једем!
— Дај, да окуси штогод. — Ко? — погледа га у чуду ашчика. — Софка! Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. | — После ће она!
— и није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу бре, нећу! И баци им кључеве, да они, како знају, иду, раде...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ноћ дубоку; И били срећни због љубави своје, Поносни трајно због свога рођења; Нити је икад мислило нас двоје Да штогод љубав руши или мења.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Најпосле га запита ђаво још једном: „Јеси ли штогод научио?” А дете му одговори: „Нисам ништа, него сам заборавио и оно што сам пре знао.
Сав вашар чудиће му се. А мој ће мајстор доћи да купи коња, и штогод зацениш он ће дати. Али се немој Шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар скини с главе па удри
Ни њу не ће моћи нико купити, а мајстор ће мој доћи, и платиће штогод зацениш. Али не шали се не даји му кључеве у руке, него кад новце примиш, удри кључевима о земљу.
прво и прво човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати, он ће казати да хоће, а ти му подај штогод заиште. После ћеш срести другога где носи шарана у чуну, све су му златне краљушти, и тога шарана купи по што по то.
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај штогод заиште. Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их
му одговори: „Иди овуд преко планине па ћеш доћи баш пред његов двор, али кад изиђеш пред Усуда, ништа не говори, него штогод он ради оно ради и ти, докле те год он сам не запита.” Човек захвали пустинику па пође преко планине.
Има у твога брата кћи Милица; она је сретна као и отац јој. Кад отидеш кући, а ти узми к себи Милицу, па штогод стечеш све кажи да је њезино.
онде начини башчу и у њој колебу, и стане живети с царевом кћери као сваки башчован, носећи зелен у град и тако по штогод заслужујући.
“ И тако цар у великој бризи изда заповест, да свако иде на војску штогод може сабљу пасати. Ишле су војске све једна за другом пред непријатеља, а гласови цару једнако несретни долазе да
Онда дечко устане па изиђе на поље, а девојка заповеди Турчину: „Иди брже и ти за њим, па штогод он узради, оно ради и ти.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер ово је истинити Бог и живот свима, и ако штогод запросите од њега, услишиће вас. (И Јн. 5, 20; Јн. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Дечице моја, пазите се и чувајте од зла да
А нека буде и ово: Ако игуман штогод није слободан, јер се умножило братство, нека заповеди коме год од јереја, или неком од поштованих међу браћом.
Они који хоће штогод да окусе, то јест од сочива квашеног водом и сировог неког зеља и воћа, а пиће је врућа вода смешана са кимином.
осим онога уставом указаног, или игуманове православне заповести одриче, или манастирску неку тајну разглашава, или штогод у уставу нарушава и своју намећући вољу, или све то помешано са показивањем телесних неких страсти, и ако у тим неким
не може наредити, осим ако се догоди невоља због пожара манастира, те се запали, или падне од земљотреса, или штогод друго што може да буде манастиру од помоћи, а друге никакве не може имати помоћи, тада да се покреће ово, али да то
Да не буде ово међу нама — да не буде! Ако би нам штогод пострижник донео, то да примимо, јер је ово вољно, а не присилно, и вољно дело доброљубља и милостиње.
Они који хоће штогод да окусе, дати им хлеба и сочива квашеног или воћа вареног, а вина да не узимају никако. Овако до петка, а у петак
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МЛАДЕН (излазећи): Е, добро. Бар то, хлеба кад има. (Застаје): А ти, молим те, ако нећеш штогод да ми скуваш, а оно бар наложи ватру. (Показује на дрва): Ено, све је суво, све суво. И, ако хоћеш, наложи.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И куд ћу из њега поћи? Ово, дакле, размишљавајући, рад би[х] да нисам сасвим на свету неполезан био; рад би[х] штогод после мене оставити с чим ће се когод од мога рода ползовати.
ове три године у мојем милом [Х]опову светиничио, и како нисам, то ћу мало понашире описати; јербо ако је икад у мени штогод дивије светиње било, то је у [Х]опову било, док сам се јошт међу детињством и јуности находио, и док ме јошт
Не зато ако би се бојали да и[х] се клетва не прими, но примају клетву за псовку. А то није допуштено, друге који штогод другојаче од нас мисле укарати и псовати.” Зил[отиј]: „Добро, добро!
Наумивши, дакле, штогод издати, на пролеће пређем заједно с моји младићи у Лајпсик, будући да ту и штампа славенска имаде, гди се, и за исту
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Триба да цркву запечатимо доклен не дође комшијун из града. Па јето нема ни сплате ни бродова... — Па ајдемо да штогод појидемо. Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади — рече Брне и оде први.
„Ајде, брате у цркву, па чекај реда кâ и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штогод да приложиш.“ „Ма ја оћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...
— Добро дошли, господине! — рече Маша. — Заповидате ли штогод? — Молија би вас за једну кафу и чашу воде — одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Званичне тајне“ - рећ' ће коштаник „Не казују се површницима. Ал' сад окрен'мо други разговор! Приповедајмо штогод о њојзи!“ Посади се, и жаром питљивим Успламтеше шупљине очне му: Запит'о је о својој љубави.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И ја сам га упитао: „Разумете ли се ви штогод у томе, збиља, посподине пуковниче?“ Што се мене тиче ја ништа не разумем.
Захваљивала ми што сам дошао, а он ме је позвао само на њено наваљивање, те да се заједнички посаветујемо: може ли штогод бити од њиховог живота и од Николе, који се од доласка из војске, а нарочито од скорашње смрти своје мајке, сасвим
— Четрнаеста је била весела и славна година. Причај, Стеване, штогод из четрнаесте. — Па јесте, све нам причаш тужне ствари. — Лепо, из четрнаесте имам пун тефтер.
Немам ја ништа против тога. Ама, хоћеш ли ми рећи, најзад, штогод о самом себи: да ли си себе разгледао, да ли себе разумеш, да ли себе можеш да објасниш.
мисли и да њима управља по својој вољи, притисну лепљивим прстима врело и знојаво чело и слепоочнице да би се још штогод сетио и да би, колико-толико, умирио бурну и мутну узбуну утисака што су без везе навирали у немоћном мозгу који се
У таквим приликама колебао сам се у овоме: да ли штогод да напишем и да свету објасним узрок својевољне смрти, или да не оставим за собом баш никаква трага, па нека се
дијети, или како су то тамо у Африци они увек гладни Срби тачније говорили, „болан лежим на петіт рéгиме“, само да штогод поврати од оне предратне мере, али све узалуд и без виднога успеха.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
а још више отјерана од куће оскудицом и мужевим наваљивањима да обађе своје старе гојенце и да искамчи какву помоћ и штогод одбачене одјеће за своју рођену дјецу. Њена спорост и стрпљење дјеловали су благо на мој немир.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на
То добро упамти, ако ти је мила глава... — Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. — Добро видиш, и то ти је засад доста.
Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. — Ене сад...
— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово? Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. — Што?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
у вароши, па пођу да распродају, а најмлађи ће рећи: — Вала, ја нећу овдје ништа куповати, него одох да по селима штогод накупујем а овдје продам. Што смисли то и учини, па се крену од куће.
познали ови наши јунаци, онда ће Таригора и Кривигреда запитати Марка: — Збиља, побратиме, не питамо те јеси ли нам штогод јаки, јер без тога не можеш нам бити ортак.
Најпосле га запита ђаво још једном: — Јеси ли штогод научио? А дете му одговори: — Нисам ништа, него сам заборавио и оно што сам пре знао.
— Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранит, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод зарадимо.
МЕДВЈЕД И ЛИСИЦА Нека лисица пође из свог брлога да штогод улови за свој трбух. Путем сусретне медвједа, којега упита: — Докле ћеш ти то, стриче?
Валију јаспрешу смаче, а на његово мјесто постави поштена човјека. Кад је Бошњо примио паре, пође да још штогод покупује у Стамболу.
— Како да не знам? У шуму иде човек, само у лов, без секире. — А хоће ли штогод да улови од звериња? — Што улови, оставиће, а што добије у лову, донеће, — рече млада.
КЛИНЧОРБА Приповиједају да је дошао солдат баби у кућу и искао да му да штогод за јело, а она му казала да нема ништа у кући за јело.
Ћипико, Иво - Приповетке
А радиша је... Све потрошисмо, највише за љекара и љекарије... Двоје нејачади остало с њиме..... Дођох да штогод заслужим... И Божић се примиче, хвала богу! Сви замукоше.
Њих двоје добива шездесет новчића даномице; ако и потроше до половицу, опет ће се штогод прикупити, што ће за Божић добро пристати. Него, човек снује, а бог одређује! Изненада обрну време.
—Цвета, у плачу, у неке каза: —Хајд'мо, децо, у кућу! —Куд ћеш по ноћи? Бог ти се смиловао! Маши се, среће ти, да штогод поједеш — бићеш гладна? —Остани, Цвијето, до сутра, боље ти је! — јави се и Јуркин човек. —Хвала! Не могу.
опази он. — Али свеједно, убрзо ћеш се помоћи, преврне на шалу, па настави: — 'Ајдемо доље да штогод попијемо! Сиђу обоје. За банком стоји Спасоје и точи пиће гостима што долазе и одлазе. Она сједе за ниски сто.
повратио из вароши, причиња се настајних дана да не чује ни оно што је досада чуо, и тобоже је невешт, када га жена штогод пита, на што му се не свиђа да одговори.
Ја му говорим, натежем се, а он гледа у ватру, особит је, болан, и велики самовољац! Павле се замисли: —Ја би' штогод и прегорјео од мога сиромаштва . —Дакако, — прихвати живо Тома, — не можеш друкчије...
Сада њих двоје, крај голог огњишта, редом отпијају, а кад он, хтевши наћи штогод суварака да наложи, затетура и проли вино из чаше, вели му: — Сине ти се људски напи!
И иду заједно. Илија је одгрнуо кабаницу с главе, раздраган је вином и жељом за женом; рекао би јој штогод, али га омета Павао, а жао му терати га од себе. И жури путем што боље може.
Тако Илији пролазе топли, летњи дани у тешкоме раду и још тежим спарним ноћима. А обикнувши раду и видећи да се пак штогод штеди од добивених пара, одлучи да издржи до краја.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Зар не умеш што друго да смислиш? ЧЕДА: Па већ доцније, ако буде требало, смислићу ја још штогод, али најпре треба ово остварити. ДАРА: Не остаје ти ништа друго него опет с мајком да разговараш.
Је л' те, децо, а примећујете ли ви штогод на мени? ЧЕДА: Ништа?... ЖИВКА: А кад се насмејем? (Смеје се.) ЧЕДА: Златан зуб.
Ви знате мога зета? ПЕРА: Како га не бих знао, познајем га врло добро. ЖИВКА: Па лепо, да ли знате штогод онако ближе о њему? На пример: да ли има какву женску с којом је онако... како да кажем... па де, онако?...
ПЕРА: Извините, али ја не спадам у те мушке што међусобно знају те ствари. ЖИВКА: Па ипак, морали би бар чути штогод? ПЕРА: Верујте ми, госпођо министарка, нисам ни чуо, а право да вам кажем, ја и не верујем да је он такав.
ВАСА: Лепо, лепо, ево ја се, убудуће, нећу мешати. Само онда немој да пожалиш ако ти се деси штогод што не желиш. ЧЕДА: А и на то сте помишљали?
Целога живота коље ме неправда. ЖИВКА (Пери Каленићу): А... (збуни се) ви...? (Васи.) Је л' нам и господин штогод род?... ВАСА: Он каже да је род. КАЛЕНИЋ: Па разуме се да сам род. ЖИВКА: Ја се не сећам. ВАСА: Ни ја!
ЖИВКА: Е, па добићеш твоје. Запиши, Васо, да јој се да. Ето ти! ВАСА (пошто је записао): А ти, Дацо, имаш ли ти штогод да замолиш Живку? ДАЦА: Па ја то, за Христину.
НАТА: Ја не читам новине, не волим, верујте... не читам новине, сем кад има штогод врло интересантно. ЖИВКА: Па да, да! (Погледа значајно Васу.) Васо, телефонирај оно што сам ти казала.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Састајô се с тобом И за те разбирô, — А штогод сам чуо, Кâ да ј’ голуб бирô. Веровô сам радо, Ал’ загледах дубље: Скрите се, голуби, Ово ј’ надгољубље!
а море се тихо гибало; Он дозивље шапућући златну рибицу, Она му се одазива: „Ево, ево ме, Реци, деда, ако желиш штогод од мене.“ Старац риби поклони се: „Рибо-госпођо, Не даде ми бака мира, прости досаду!
заповедам, тако мора бит’: Златна риба нека дође амо у мој двор, Нека дође да ми служи, да ми робује, Чим зажелим штогод, да ми створи, донесе.“ А старцу је мила глава, — мора послушат’! Оде опет мору сињем, мору дебелом.
Сад би хтела да т и сама дођеш у њен двор, Ти да дођеш да јој служиш, да јој робујеш; Чим зажели штогод, да јој створиш, донесеш!“ На то риба не одврати баш ни речице, Само шину, само пљесну репом по води Па се загњури.
Ниче лице није свело, Ниче око суза лило, — Јер се није ништ’ почело, Пак се није ни свршило. Ако буде тако штогод, Романтиком провејано, Не брин’те се, добри људи, Неће остат’ неспевано! ЧУДАН САН (Мађарски од Е.
Молим, молим да се мало Боље разумемо. Да смо штогод прескочили То рећи не смемо. Прескакања бивало је — Али преко нас. (Је л’ ко ногу угануо, То је његов шпас).
Ти док си крову стража голема — Пожара нема. И усред зиме за сиротана Нађе се штогод и црних дана; Њему су црни, ма да су врели, Ал’ зима има и ноћи бели’.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Паорентино, повела си се за којеким, па и не гледаш шта је нобл. На мене гледај, ако мислиш да штогод буде од тебе, а не на којекакво ђубре. ПОЗОРИЈЕ З. САРА, ПРЕЂАШЊЕ САРА: Службеница, службеница, како сте?
(Поклони се.) Јуче сам била код госпоје Мирковичке на ручку, то је штогод прекрасно, од свега доста, али сарму што је имала, нисам јела скоро, пак срнећи черек и штрудла, то је штогод коми фо!
то је штогод прекрасно, од свега доста, али сарму што је имала, нисам јела скоро, пак срнећи черек и штрудла, то је штогод коми фо! Токајер је тако био красан, ја га нисам скоро пила; пак опет кафа, шећера сувише.
— Како се даље унтерлондрују? АНЧА: Ударају у фортепијано. ФЕМА: О, то је давно у моди. Штогод ново, по новом журналу. Пропопо, Анчицема, да купиш три дромбуље, да се унтерлондлујем.
Боље и у сокаку, само да је пространа. ВАСИЛИЈЕ: Није него јошт штогод! Сад ће се госпођа од дванаест иљада с марвом забављати. На пијаци, где су господа, шта ће нама живине?
ЕВИЦА: Молим, тко сте ви? РУЖИЧИЋ: Ја сам онај који у романма људе по сто година у животу обдржавам, без да штогод једу. Ја сам онај који курјаке кротке, а магарце паметне правим.
САРА: Е, није него јошт штогод, ви не знате какав је био Вулкан, пак шта је фалило вашој Венери? Јести и пити, мон фрер, јести и пити, то је љубов;
РУЖИЧИЋ (једнако оди, никога не гледајући). ФЕМА: Он се ваљда штогод срди. САРА: Зашто би се срдио? Ко се срди на венчање? (Увати Ружичића за руку.) Мон фрер, гди сте ви?
То сам славјански казао. Би ли могао овај сат и бурмутицу гдегод заложити за десет форинти? ЈОВАН: Ако ми штогод дате, могу. РУЖИЧИЋ: Не старај сја, даћу ти форинту. ЈОВАН: То је лепо. (Узме бурмутицу.) Ала би ово било за мене.
Зато уступите кћери вашој сладост брачнаго вјенца. ФЕМА: То је инпретиненција тако штогод мени у очи рећи. РУЖИЧИЋ: Несмислене, да ми јошт платите, да вас у стихови опишем. ФЕМА: Ја моју кћер не дам.
ЕВИЦА: Ујо слатки, немојте га пуштати, није мала сума. Натерајте га да нам врати, даћемо и њему штогод, је л’ Васо? ВАСИЛИЈЕ: Сто форинти. Само да нам да. ЕВИЦА: Видите како мој Васа добро мисли.
Фемо, памти српску пословицу кад се тиква покондири. А ви, господин филозоф, шта ли сте, да и вама као прост штогод кажем: Човек ма како да је учен и школат, ако нема памети, све је малер.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ма шта слушаш те лажљиве јаружаре... Два војника се довукла до ватре и поверљиво питају писара: — Има ли штогод да је дошло? — Има ли?.. Биће, биће... Без бриге само. Има да је живот псећи, и да ни он сигуран није...
Петровић, Растко - АФРИКА
Тога дана је сасвим пуст. Ја истрчавам непрестано, не бих ли угледао штогод што би значило: моћи даље. У дну тога сеоског проширења пуног великих фромажеа и баобаба, сасвим далеко, налази се
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Волео сам Српство мило, Већма него сама себе, Ал’ сад ми је стомилије, Јер у њима нађох тебе. Све, штогод сам досад волô, Тим сам само тебе сневô. Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Није језик на то да мадаме псује, нег' умно, умилно да штогод казује. Сам пас на пса режи — на кучку не лаје. Видиш, скот ког' љуби — поштење му даје.
Падне им на памет штогод: „Пали свећу!“ Читају сву драгу ноћ и књиге премећу А ми кано дувне тако да лежимо и вечну невољну греду да держимо?
Јован Пачић ПРИ КОНЦУ ЛЕТА 1825 Скорбно копчам старо доба лето. Јошт скорбније ће ми ново бити: Штогод упов’о сам — ништа, ето, Не получих, нит ћу прибавити. Срећа ми се, худом, ах!
углађене, пуне рефлексија, види се да је много читао, особито немачке ауторе, али не сме ни код њега фалити да отпева штогод о српској идеји.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
И то можда врло важно? ВИЋА: И ја бих рекао. ЈЕРОТИЈЕ: То би морало бити штогод врло важно, јер ако би било да тебе, господине Вићо, отпуштају из службе због онога што си удесио да се у акта
АЛЕКСА: Па јесте, млад је! ЈЕРОТИЈЕ: Добро, онда даље... (Чиновницима.) Па припитајте га и ви штогод; ја већ не умем да се сетим шта још да питам. ВИЋА (Алекси): По чему си ти посумњао да је тај младић сумњиво лице?
ЈЕРОТИЈЕ: И да прислушаш мало, шта ће на све то да каже грађанство. Ако ко гунђа штогод, забележи му само име, јер грађанство треба да зна да држава не трпи гунђање у овако озбиљним тренуцима. (осталима.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И зато, не само да јој штогод није било право, овде, него била сва срећна. Ништа је не бринуло, не једило, још мање да у томе што мора за свашта
Зато би целог дана преседела строга. По њој, њеном лицу, ништа се није познавало да се штогод догодило, десило. Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна,
Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају... И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно
преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више да издржи, напустио, побегао и ево га где долази. А Младен то није волео.
И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. — Па, има штогод пазара, синко? И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би
Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану? Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба...
Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи. Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а
усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати.
Добар. Боље... — Па јест, синко! Шта ћеш? Сиротиња. Куд ће бољу прилику да нађе? А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже. Не за њега.
Па ако ми нећемо, као прве комшије, онда ко ће? — Добро, нане! А јесу узимали штогод од нас? — Јесу! Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико
седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов
и поливене баште око њега од данашњег многог вађења и расипања воде, да ће баба, тобож послом, као да је заборавила да штогод затвори или чула какву лупу, па зато се дигла да види, са набаченом колијом на главу, на брзу руку опасана бошчом да
Ћипико, Иво - Пауци
Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. — Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму.
Иво ублиједи к'о крпа. Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило. Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе...
И он се примаче ближе к њему и рече му: —Приповиједај ми штогод! —Ја вама? Ви сте дошли из свита... Прављајте, слушаћу вас! —Али мени је драго тебе чути.
С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало. С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.
— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. Иво пође к њој и ухвати је за руку: — Реци ми још штогод! — Пустите ме! — замоли дјевојка. — Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. Али дјевојка не одговори.
— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. — Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије. Цили дан примећала сам
— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? — Да ми је жао, не би' долазила. Дјевојка наново ућута.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пажљиво загледају у његове јагодице, не би ли запазили смртоносно жутило, мотре му на очи — јесу ли штогод уморније, усне — јесу ли модрије, удове, кожу, дрхтавицу, говор, јасноћу и повезаност, јачину гласа, дакле све што би
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Аја, то не иде. Врло добро знадем, Привикаће људи да Јакшића крадем. Аја, то не иде... Познато је ово, Треба штогод страшно, ужасно и ново.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад стигнемо онамо, мораћемо, по нашем српском обичају, дете даривати, па ће зато бити добро да Вам кажем штогод о његовим родитељима и његовом рођењу. Ја сам о томе некад и писао, па могу тиме да се сада користим.
Но за то има времена док, као остарели Казанова, не будем више у стању да стварно штогод доживим, него будем морао да освежавам, подгрејавам и китим старе успомене.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (уплашено): Од кога? (Досећајући се): Ама да те ко не плаши? Да ти ко ноћу не досађује, или штогод кроз прозор не убацује или чак можда покушава да и сам код тебе уђе?...
И код нас већ неки био. ТАШАНА (раздрагано): Ако! Ако! И подајте свакоме штогод. (Стани): Иди ти тамо. Ти то боље знаш. Слушкиња одлази. СТАНА (полазећи): Има, има.
Не срећни што ћемо ти тиме вратити ово што си ти за нас учинио, него срећни што ћеш нам ти допустити да ти штогод угодимо. Боже мој, дедо, та ја знам шта је то бол, самоћа, пустош, шта је то кад је човек сам затворен.
Иди, иди сада! САРОШ (горко али са надом, чак већ и уверен у успех): Идем. И ако ми по Стани не поручиш, не јавиш штогод, ја сутра одох за навек одавде. Боље ми је у туђини да умрем, него овде да умирем поред тебе и жељан тебе. (Одлази.
СТАНА (пркосно): Ако сам сељачка, нисам погана, нити сам штогод опоганила! (Доноси послужење свима.) ХАЏИ РИСТА (презриво): Бит! Где ти је снашка! СТАНА Снашка? Болна.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
мрве не помажу, знатне маленкости остављам онима који су више од мене о труду своме уверени; а ја, кад се у предговору штогод важно казати мора, само наводим да моје дело ништа друго у себи нема него оно што Латин каже салес ет фацетиае, Немац
— »Охо, г. списатељ, шта је то? Толико сте књига издали, па се не стидите казати да штогод не знате. То би по нашем мненију најбоље било таки спочетка перо оставити.« Ви сте врло строги, господо моја.
храброшћу пуниш; која ћуталицу оратором, простака историком правиш, и чиниш да твоју силу познавши нико не мисли да штогод не зна; љубима течности, половаче мајданског вина — ти ме твојом благом великоможном силом укрепи, даруј ми снагу да,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
укрсти с другим возовима, па мора машина узети воду, па се мора негде уставити да сиђу путници и да нове прими, да се штогод истовари или утовари.
Али се у записивању догађаја новога века отишло веома далеко, сваки професор историје сматрао је за дужност да по штогод запише, а можете мислити колико има професора историје на свету?
Јеси ли сачувао памћење, знаш ли, на пример, да ми рецитујеш штогод? — Знао сам, али сам заборавио. — Можда си упамтио какву народну песму? — Знао сам, али сам заборавио.
„Нула подељена са нулом може да буде нула, а може да буде и један, може и два и три, четири и пет и може да буде све штогод хоћете“ или: „Четири подељено са нулом даје бесконачно велики број“ или: „Уображена количина степенована са уображеном
У вашим годинама се млада жена не поштује, но се воли. Зар не? — Али... овај... како то... ако ви сумњате штогод... — Ама не сумњам, човече, апсолутно не сумњам, но сам просто уверен да сте ви заљубљени у моју жену.
— Тако дакле! — рече она мирно. — Уосталом, ја сам то већ очекивала. — Очекивали сте? — преплаших се ја да јој није штогод муж говорио. — Да, прочитала сам ја то из ваших очију, из вашег понашања, из свега. — А?...
— Универзитет? Обеси ти то мачку о реп.. Овај универзитет овде, што га сад свршаваш, ако ти донесе штогод у животу, а онај што си га ти свршио обеси мачку о реп. Шта може оно да ти донесе? — Могу да постанем велики чиновник.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
поред дунава (сремски и славонски католици) шпаг — џеп шпотовати се — ругати се штити (штијем) — читати штогоди — штогод (штогоди је због стиха) штоно — што шћера — кћи шћерати — стјерати, сатерати шћерца — кћи шћети — хтети
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Метала му је у уста језгру од ораха, кришку јабуке или штогод слично, а дјечак је, слатко мељући јаким зубима, само мумљао: . — Гле, откуда ти ово? Баш је било добро.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него још, још бар штогод ми проговори кано по завичају к матери даруј ми неко слово, који си сам, Бога Оца слово! Испусти ми коју
А да ја ли, само једна међу мајци тужна без милости остајем! Та смилуј се, красо моја, и штогод ми реци, да се од туге не распадам! ...
Каде већ у дубине зађу и стану штогод пронаходити, тадар се и више освесте са забом о земљи и ништа с хићњом не проходе: сваки груменак прегледају што је и
троше се и копају, ал’ и опет не одстају се тога им заметна посла, него јоште већма приању подубље дућати, е да, е да штогод намере! Ако и виде да је тек све саде земља, доста праве руде и напоље истуре не знајући што је!
И о главу свима заказа ништа до труна да што не узме ко себи изнутра, јер све широм штогод има у њему до једне длаке што би врсно било, све је то, с градом заједно, издато на божију страну!
Шестога часа пише се да је онде стигао, то јест у подне. Зато и одоше му ученици сви у град да штогод за ручак купе што ће јести. Оста сам Исус седећи му код студенца. Утом дође из града жена за воду.
Баш тако сам ходио, кано орачи и копачи кад једним махом све своје семе, штогод имаду, засеју у црну земљу. А ако ништа не никне, онда се вајкају и капом »хеју« гоне, одлазе, пак долазе, мотре,
Узе књигу, те је разгну, пак рече: — А оно, кад ви нећете чатити, а ви мени допустите да прочатим штогод мало. И узе чатити, а како дође до овога сказивања, штоно се вели: Евстратија обуше у гвоздене опанке, с оштри клинци
за то, нити то уми ни мало, ни мисли за тога човека да је он икакво здање тамо у нашем вилајету начињао, или да је штогод и започео био правити.
И посла цар по њега своје људе, те га доведоше у Цариград, и затвори га у тамницу. А покуће му, штогод нађоше, све то пограбише и однеше к цару.
Ни Бог то нам не захтева на празно у беспослици залуд седити, него штогод и уљудно радити те промишљати о себи. Пак тако сотим споуздано помоћи чекати од Бога.
Спреми се он потајно с богажијом све своје у закривена таборска кола потовари штогод имаде и са свецима својим, родбином уједно диже се на пут. Дође до Олте реке и нахитро прође преко ње.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Она сумња на Мана. А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?