Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ваљда ми је жена утрапила кад сам полазио. — Давид Штрбац! — одреза му кратко карактеристику тетак Аћим, па истом лукаво намигну показујући главом пут невидљива града.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
О, људи, људи! — чуди се Белемез и облијеће око њег'. Ко би, вели, рекô и помислио да је ово Давид Штрбац! У свашто ли се овај чојек претвара, Кристе, истини Боже. — Не претварам се од бијеса, већ од невоље љуте.
Судац: Ама, шта је теби, будало?! Оклен си? Како се зовеш? Давид: Ја се зовем, славни суде, Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, а земља, мислим, главати господине, да ће бити Босна.
Него, кажите ви мени, 'оћете ли већ почети овог брезаконика осуђивати или нећете, да знам на чему сам? Судац: Ти си, Штрбац, права правцата будала. Јазавца осуђивати! Ти си луд, божји човјече!
Давид: 'Вала славном суду! Ја сам задовољан осудом. Само још ово, 'нако испред мене, додај: Давид Штрбац из села Мелине, котара Бање Луке, окружља Бање Луке, земље Босне, а кућне лумере четрдесет седме, захваљује се
Доктор (љутито): Но, како се буде звала? Давид: Ја се буде звала, 'ајд кад 'оћеш тако. Бог те убио, Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, земља Босна, кућна ми је лумера 47.