Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Наслони се на лактове, погледа унаоколо по свима, па стаде на Аноци. Њу нешто штрецну. Отпусти руке низа се. Исправи се и пође напоље. — Чекај-де ти, кћери! — викну ђеда необично јасним гласом.
— Не чу ти, оче владико, свршила је! — Знам, свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград. Попа штрецну као да га неко ножем удари. — Зар да се одвојим од својега дјетета? — А брада му задрхта.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— чуди се чича. — Ваљда добили на дар, ил заплијенили. Прекјуче је ослобођен Прњавор. Чичу нешто штрецну. Сјети се да је у извјештају о паду Прњавора стајало и то да су у вароши заплијењена два вагона ораха.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
А кад судија поче да ломи печате на тестаменту, а мене као да нешто штрецну; ју, рекох у себи, ово није на добро! ГИНА: Јадно ти добро! МИЋА: Сад сви тако, а тамо, код судије, сви сте ћутали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А зар ја нисам?... Зар ниси и ти? — Немој да га вређаш... — Ала се „штрецну“!... — Кувар је он... — Море, и њега бих ја поред митраљеза — добацивали су са разних страна на рачун дебељка, који
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али ти даље ништа не знам. — Лако је теби: ти ћеш сигурно добити Византију или тако нешто. Перу штрецну нешто у срцу... »Откуд сада он да ми то прорекне? — Е сигурно ће то бити!
А ти, болан, зар баш ништа? — Готово ништа. — Ти се надаш у стару срећу. Сети се Солона! Њега опет штрецну, али ово ново осећање беше нека изненадна зебња, која хтеде да га обузме свега и да га поврати у јутрошње стање.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ти си нешто много горе. Ја све знам, па ћутим. Видиш ли како ова моја пати? Чула ме! штрецну Николу, па брзо рече: — Кад би све жене живеле као твоја ћерка, Бога не би ни било. — Јадан ли јој је живот.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Види то капетан, па га нешто штрецну. Заголица га безобзирна таштина. Први је он човек сад у Гори, у Броду, мора и његово дете у последњој свечаној поворци
Њега то штрецну, па намргођено пружи своју пушку не домаћину но једном другу и нареди им да седну ту крај Врата. Па онда пође к челу
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Још нико не узима реч, али се такорећи чујно запажа да се у младићима нешто уздиже и повезује. Устаде Бранко. Нешто штрецну кроз ваздух.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Он је један, а нас двојица, бићемо јачи. Упали само да га видимо. Јованче штрецну лампом и зовну трудећи се да му глас буде што дебљи: — Ехеј, ко је то ? Из ходника, још ближе њима, дође одговор.