Употреба речи штрчао у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Леву ципелу била је скинула и стала на њу са ногом у чарапи на којој је велики чукаљ штрчао као детиња песница. На глави је имала ону типичну капу Немице, са подвезеном машном испод браде, на којој је такође

У ситу је било жита. На столу је дрхтала мала дојана свећица. Један крај бадњака штрчао је из пећи. Позваше га да џарне, целива га и изговори неке речи. Он то учини послушно, осуђенички, тајанствено.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Имала је лице бело, као у Туркиње у харему, а лепо, као у буле. Мали нос, који је штрчао ружичасто, мала уста, у којима се језик, кад би певала, ваљао. Осмех весео. Али су се нарочито њене очи памтиле, дуго.

Куће су у Токају имале црвене кровове, улице беху кривудаве и празне, а изнад варошице штрчао је црквени торањ. На брегу, изнад кровова, црнело се утврђење, које је било чувено – зидано од белгијских и

Два јарка, са водом, исто тако. Више препоне нису биле више, него Енгелсхофенове, у Темишвару. Зид, међутим, штрчао је увис, вратоломно.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Виши команданти са ордонансима одјахали су у правцу села, око кога се у овоме моменту водила борба. Штрчао је звоник цркве, као да вапије за помоћ.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Из куће пео би се ка капији са кључевима. И само да баба или мати што не помисле, погуреније би ишао, јаче би му штрчао танак врат са шупљином мождане кичме, јаче би сагињао главу, да само изгледа озбиљнији, темељитији.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности