Употреба речи штуре у књижевним делима


Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Данас је, најзад, за свагда преболело Вечите ране од судбине штуре, И непомично и вољно, друже, лежи На простом столу хладне просектуре У пролећни, кишан и туробан дан.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Па још даље, даље, све до данас, све до сутра. Истина, у понеким од тих башта расту и трпке, штуре воћке, оскудна опора сока, дрвенаста укуса; рибизла, чичимак, оскоруша. Но није ли и то лијепо, нема ли и то свој чар?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

А само сенке с лицем кô од лима, Последњи борци царевине штуре, Чувају куле и зидине суре; Као прост војник, цар је њихов с њима.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

— у XВИ веку има више помена о певању, али вести о самим певачима врло су штуре. Словенац Бенедикт Курипешић, описујући свој пут из Беча у Цариград (1531, у Итинерариум), каже да се у Босни и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности