Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
није ноћ још видим себе А све што пева мора да је грешно Воли из мржње док песма нас спасава Плашљивих речи и штурога класја Сунце је мрак који нас осветљава Обасјај ох обасјај ЗЛА СВЕСТ Видех ли у насиљу прерушену срећу Ил три пута