Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А ја, видиш, и без твоје помоћи погибох. Јоваш тихо штуцну, нагло се презноји и спусти поглед на братове босе ноге. — Ето ти, узми моје ципеле, мени ионако неће више требати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
чтоби помоћ нам Сјербам... својим братјам... Да здравств... — он штуцну. — На здравље! — упаде Брана „Махер“. — Није кинуо... — Что ето такоје? — пита Фјодор.
Потпоручник „Кица“ диже се, лако се занија и дохвати се за сто. Испод опуштених очних капака погледа га, штуцну и тек ће рећи: — Гос-господине п-пуковниче... дајем два литра вина, ако погодите. — Ваше високородије!