Употреба речи штуче у књижевним делима


Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Смерно нам отвори вратнице, поможе да сјашемо, па штуче да позове господара, намигујући мојем пратиоцу да дотле подржи коње.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Док јуче са зором штуче некуда, а око ићиндије ево га опет у град са некаквим Мехмедом из Арнаутлука!... Ћерим гледа, па тек врти главом...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

(Проста пијанчура и ништа више). После овога разговора данас више не видех пуковника Рајевског; не знам куд штуче. Кад стигосмо код пруговачког шанца нађосмо да је све поље и брежуљке око шанца притиснула војска.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Море, ако те млатнем, знаћеш онда ко је од нас двојице то „зло“! — добаци командир из мрака. Таса хитро штуче у помрчину. Насмејао сам се. Командир ми приђе. — Од почетка муку мучим са њим. Али је остао исти...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности