Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Једанпут опет — јали је било десет, јали није — а њега ето из каване. Накривио једну астраханску шубару, преко прсију златан ланац с прста дебео, за појасом један сребрњак искићен златом и драгим камењем.
Нисам се радовао; напротив, било ми је тужно и слатко. Онда угледах тебе. Ти си имао шубару коју си био натукао на очи. Био си страшно намргођен. Пушио си и прошао поред нас. Ниси ни бога назвао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Имао је астраханску шубару и пушио је на дугу ћилибарску лулу, а кад је остарио говорио је увек о — је и највеће му је задовољство било да гласно
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
* А Милошу Војиновићу, који је преко одела ставио „бугар-кабаницу а на главу бугарску шубару“ и „начинио се црни бугарине“ механџија није хтео дати вина.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Узеће ти само кожу и од ње начинити бунду и шубару. — Е, онда ја више не долазим овамо да се то пророчанство не би испунило — лукаво закључи медвјед.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
војска ступа, Подигла се лупа; Како наша снаша Љуби кочијаша, Кочијаш се поноси, Неђе капу да носи, Ја му купим шубару, Он са њоме у бару, Ја му купим фес, Он са њиме Трес-Трес-Трес!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед се усекну, поисправи шубару и све некако поребарке, као да му је тијесан сокак, спусти се до појате. Ту опет застаде, на неколико метара подаље од
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Зар ово што сам рекао није довољно? Филип: У овом свету, у ком претварамо овцу у кожух, медведа у шубару, и свињу у чизме, ко ће учинити, ако нећеш ти, да кожух заблеји, да шубара замумла, и да се чизме опрасе?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице. Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину
Доста, не врачајте много! Јер, косе ћу да вам почупам. Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нема времена да се премишља. Само пређе погледом по свим стварима у соби. Тако као да је први пут у њој. Навуче шубару дубоко на чело, изиђе напоље и нареди Мијату да му оседла његову кобилу.
Ђорђе се заметну на столици, шубару намаче на обрве, дланове остави на столу поред чаше и, жмиркајући, промумла кроз зубе: — Знам ја вас добро.
Само му шубара паде. Опанчар под стечајем извуче се испод стола, подиже шубару и, држећи је прстима, нежно му је стави на главу, шапћући му у уво: — Дај ми банку!
да јесу, гледају је оне друкчије него икад, гледају је не као Ђорђеве ситне и зле; опусти песнице, спусти руку на шубару као да га милује, зажеле да седне поред њега, да му се пожали, да му каже нешто и још нешто што јој се заљуља у глави
Сви ћемо да изгинемо за њега. А он је мој вршњак! — старац баци ибрик и он се меко ури у снег. Баци шубару на њега и настави да псује. — Толе, засвирај радикалку! — сети се Аћим.
Устајао чим се кафански петао огласи, брзо упадао у чакшире и кожух, стављао шубару на главу, огртао гуњ, из зелене тестије уклештене између колена, као да гуску коље, сам себе поливао и пљускао водом
Можда је у неком од њих и Вукашин? Скренуо је и пошао низ стрму улицу с једним фењером. Кошава му збацила шубару, једва је нашао и, придржавајући је левом руком, пожурио и избио на Саву.
После је мати дала фес млађем сину, а он је понео шубару од јагњеће коже. Фес им је био велики, па га она белим концем прошила да га смањи.
— Где си видео Милунку? — Чучи уз њена врата. — И ти си дошао до њених врата? — Ђорђе устаде, грана му обори шубару, он ломи гранчице, кида лишће што му се сплело око лица и не може да коракне од запрепашћења што се Тола усудио да
Он је скочио и изишао, ветар му је збацио шубару и дуго је ваљао по калдрми... То је био његов последњи говор и последњи одлазак у Скупштину.
Звезда хитро, у луку, као рањен тетреб пада небом на Прерово; Ђорђе нагло стаде: за умрлим дететом пада звезда. Скида шубару. Не може више да је носи. Над главом, небески чокот отежао гроздовима звезда и од њега је тама над селом модрикаста.
— Ђорђе! Отишла је — каже прибрано. Гледају се неколико тренутака. Ђорђе скида шубару. Петао подиже крила, страсно кукурикну и пободе крила у земљу. Никола пође у подрум. Није погледао кревет. ...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару. Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. — Чудо се ниси опет напио?
трес-трес... трес-трес... — Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- промрмљао је он обраћајући ми се. Спустио сам своје шарене торбе, скинуо кожух и покрио њиме торбе, скинуо шубару и онда сам га поздравио на типичан граничарски начин.
ово је за мене непознат свет и страх за моје ствари крив је што ми руке нису биле слободне, тако да нисам скинуо своју шубару када сам приступио Вашој блиставој узвишености.
Продао сам књиге, сат, одећу, затим жути кожух и црну шубару да бих дошао до потребне своте новаца. На пут сам пошао са једним оделом на себи, неколико кошуља и једним турским
и шубаром и, више него икада пре, ценио сам промућурност моје мајке која ми је за далеки пут припремила кожух и шубару.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Није, добро је вино било, него много, много, брате. ИИИ МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН (улази, понизно гужвајући шубару у руци). ЖИКА (мрзовољно): Шта је? МИЛАДИН: Дошао сам, господине! ЖИКА: Видим да си дошао. 'Ајд' казуј, шта хоћеш?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу. Застиди се. Набије чак до очију шубару, да му се сузе не виде, и враћа се да још доноси.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
узви и онда у село стиже, И ова бујица плаха, у мутном вртлогу своме, Понесе кметицу прво, и после пронесе с њоме Шубару општинског ћате, живине и људи много. Он је напирô снагом, ал' спасти није се могô, Док најзад изгуби смисô.
Но кмет у овом часу већ беше у занос пао, Те ћата устаде с њега, јер ипак дође му жао. Подиже шубару само, дотера на њојзи боре, И онда, псујући санћим, замаче у своје дворе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А као и хајдуци много су пазили на рухо и на оружје. Котарски сердари — каже Храбак — носили су на глави „високу шубару у облику чалме или, можда, и праву чалму. Изнад беле ланене кошуље облачио се прсник од две разнобојне тканине.
токе саковане, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире; а сврх свега бугар–кабаницу, и на главу бугарску шубару: начини се црни Бугарине, ни браћа га познати не могу; дадоше му копље убојито и мач зелен старога Војина; Петрашин му
Оде Милош низ поље широко. Када дође ђе стоје ђевојке, збаци с главе бугарску шубару, скиде с леђа бугар–кабаницу, — засија се скерлет и кадифа, засјаше се токе на прсима и злаћене ковче на ногама: сину
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!
— Што ће начиним?! ’Ајде и ти па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор. А затим метну шубару на главу и оде љутито. — Није без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања.