Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
БЕЛА ЛОЗА Wалдребе (цлематіѕ віталба). Бела лоза, павит, павитина, В. Шулек, Рад, 39, 16. у Шулека (Именік) 33 назива. Везују је око себе, и говоре басму, жене које желе да имају деце (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 179).
Ветрена трава, трава од грознице, кесица, кесица мајке божје, мачкине сузе (Шулек; ЛМС, 139, 86; у Шулека 39 назива). Има јаку апотропајску снагу. Пржи се на ожегу, да би се одагнале вештице (Караџић, 3, 188).
ЖУЧЕЊИЦА Wегwарте (ціцхоріум інтyбуѕ). Жучењица; женетрга; водопија. У Шулека 39 назива. Народни лек код хемороида, и кад је рђава крв, и мокраћа одвећ жута (ГЗМ, 12, 1900, 152).
Хајдучка трава, месечина (трава), куница, мекушица, папрац, спор, спориш, столистник. У Шулека има 49 назива. У народној медицини има веома угледно место, нарочито она која је убрана у Међудневице (нпр.
»ајма (или аљма)«, »ајма или аљма« (ибид., 9; 40; в. и »Регистар«). Упор. и Симоновић и РСА. Код Вука (Рјечн.) и Шулека, код којих се такође не налази назив ајма, забележени су као синоними влашац и љутика.