Јакшић, Ђура - ПРОЗА
прастаро доба, кад су се народи из једног дела у други део света селили да себи ново отачаство траже: преко ритова, шума, преко погорелих села лутао је безглаван народ...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И потоке и дубину шума и предвечерња узбуђења И предвечерње знаке светлости и саму зору Поље мокро од росе, скамењен пламен стења И ову
Оста на северу, на вешалима, Космај, видик на југу затварају обриси гробова; бежи из својих шума Копаоник, на дренову штаку ослања се Повлен, оглувео од топова.
Широм ових шума и ливада, по јаругама и по јендецима, Нико не зна колико хиљада и хиљада погинулих има. Ал зна се да нема Ни
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Опали тобџија те једнога бела хата погоди, а лако је погодити, јербо су коњици турски били густи као шума. Како наш топ пуче, а наши се војници тргоше натраг, док доле повикаше: „Наш је топ, наш је топ!
То је место, идући од Јагодине к Ћуприји, шума и честа да ни пешак никуд проћи не може, а то ли коњик, но само туда и то узаним путем, као што је у Мачви Китог био.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Довече ће га већ спремити у воденицу... Одиста је страшна та гудура где је воденица зарошка. С једне стране густа шума, и дању је мрачно у њој, а камоли ноћу.
Речица се вијуга испод оне стране где је шума, па гдешто хучи преко широких плоча стрмо у вирове, гдешто завија између крупних као плашће стена.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала. Место њива и пашњака беше ту густа шума. Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.
Наскоро дође к себи. Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу... Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону... Нигде никог...
Где је сад?... Поче трљати чело и чешати се по глави. Напреже мисао да га сети где је... Ово је шума, а откуд он у шуми?... Полако, врло полако поче му долазити свест... Он це цећаше...
Причај, болан! — Не може да ми падне ништа на памет!... Ево Сурепа, нека прича! — рече он. А смех се захори да с шума проламала. Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... И опет га окупише молити.
Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине. Преко саме ње прелазио је пут... А шума као четка са обадве стране. — Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...
Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума. То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.
Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. Онда се излуби са браћом и приђе руци материној.
А и куд би могло! Небо је високо, а земљом ходе душмани. Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! Дренова Греда била је склониште.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПРОЛЕЋЕ 88 ТАЈНА 89 ПУТНИК 91 ЗВЕЗДЕ 93 ПОВРАТАК 94 ХИМЕРА 96 СУНЧАНЕ ПЕСМЕ 98 ПОЉЕ 99 СВИТАЊЕ 100 СУША 101 ЋУК 102 ШУМА 103 МРАК 104 СУНЦЕ 105 КИША 106 ОМОРИНА 107 БОР 108 ВЕТАР 109 НОЋ 110 АПРИЛ 111 БУКВА 112 МРАВИ 113 НЕДЕЉА 114 ДУША И
Кô немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању. Чемпресова шума бдије; месец на њу Сипа своје хладно сребро; одсијава Модро летње иње са високих трава. Затим крик.
Све је утонуло у тишину вечну. Ни шума, ни гласа; само једнолико Избија часовник ког не чује нико. ЛЕТО Из дубровачке Жупе Окићену лозом и цвећем од
Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, кô падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања... А море је пуно звезда, па их њише, И по жалу немом, празном и без сене, Котрља их сву ноћ, кô
Зрно у мраку журно клија, Да га израсте цела шума! А на мом путу сама сија Сумња, то сунце мога ума. ГОЗБА Кад прођу дани, ко ће знати Да каже повест о њима —
— Ја херојима. — А ја робљу. — Ја заљубљеним! — А највећа: — А ја за дугу ноћ на гробљу. — А ја ћу, чу се из тог шума, Светлости таште дати реку: Као Божанство, та коб ума, Што сјаји само у човеку.
Све војске мрака кад отплове Спрам месечевог немог лука, Овде ће болно још да зове Закаслу звезду гласић ћука. ШУМА Сва сунцем шума испуњена, Мирише зрак од новог меда, Жути се млади шипраг клена, У небо први козлац гледа.
ШУМА Сва сунцем шума испуњена, Мирише зрак од новог меда, Жути се млади шипраг клена, У небо први козлац гледа.
Не чезне брдо дах да нађе, Нит шума за сен вапи; И река пре но сунце зађе Жели да умре до капи. Спрема се класје све да падне, И лишће пред ноге
Ни дах да пусти шума не сме; Вече; зрак препун слепих миша; Жабокречина пуна песме... Ноћас ће најзад пасти киша.
Тако јадна душа никад неће знати Где беше крај бола, где почетак среће... СУЗА Кô јесења шума тако умираше Цео један живот тихо и нечујно. И још носећ срце и жељно и бујно, Ми смо осећали задње дане наше.
ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа, Октобарско сунце гасне иза хума... А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ех, тамо где ја мислим баш је зеленило! А и воде су у бога дивота! Шума је, трава је, луфтови су! Ја и помоћник се прибрасмо.
Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту. Око нас шума и чисте стазе. Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу!
То је било крајем марта. Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту. Ваздух је био благ. Шума је почела да пупи. Дошли смо до језера и сели на клупу. Жабе су крекетале.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
кроз расцепљену облачну завесу, један златно—светли појас, ружичаст и сјајан, ширио се весело на небу које се ведрило. Шума је влажно мирисала и потоци се још рушили. Онда један крајичак златнога котура повири, и још јасније обасја планину.
А од Бруснице преко Рудника па до Београда шума непрегледна и стаза једна једина кроз њу. иду они кроз оне гöре и час ка значеј „пусти грлö“, час пандур, те се ори
иду они кроз оне гöре и час ка значеј „пусти грлö“, час пандур, те се ори она шума и разлеже а тице бегају на све стране и све оно дивље зверје узнемирено.
Они су то постали тек онда: кад је она млада, бујна, цветна и свежа шума издржала све олује и све громове и све сломове и постала пустош ради заједничке величине. И шта?
Африка
ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА. С ЧИЈИХ ОБАЛА ПРИСТУПАХУ ПЕВАЧИ Половином децембра, по пучини приступасмо лагано тропима.
такав густо зелени сплет лишћа, лоза, папрати, шибља, лијана, да је немогуће и замислити да човек начини корак напред. Шума је овде једна компактна маса која се брани од свакога приступа, као грудима.
Осећам задовољство и несвесно што ми је пола грама кинина у организму. Затим смо опет, или усред мрачних шума, или усред пуклих пољана загушених травом.
чисто по ћуди свог крманоша; она оставља са стране често шире рукавце да би упловила у оне што изгледају непроходни. Шума, која као да се на крају саставља, одједном се размакне да нас пропусти.
Ово зеленило, ова густа шума овде је од палми, на којима се виде режими банана и хлебова, од кафетиа и кокоса. Ја тек овде видим да је велики део
срећним што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један свој талас на други, између шума чија је разбијена и рашчупана слика силазила дубоко испод мене.
Тада бодлерова поетска слика, да је шума живи храм, претвара се у фантастичну стварност. Свако гигантско дрво у овој прашуми је огромна грађевина која живи и
Висока жута трава, која је час до појаса час до рамена, која је у кишно доба као шума. По њој су гдегде, где је извор, велико тропско жбуње, огромна безлисна дрвета која цветају, палме које носе џиновске
По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња. Сваки час зелено око кошуте, жуто хијене и огромно електрично пантера.
Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама. Последњи окрајци џиновских шума, оних страшних шума у којима је вечита ноћ, огледају се над водом.
Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама. Последњи окрајци џиновских шума, оних страшних шума у којима је вечита ноћ, огледају се над водом.
Најезда мисионара, официра, ловаца трговаца, јевреја, на земљу из чијих се шума дизао дим са огња антропофага и под чијим се првим слојем земље већ налазило злато, а у савани слоновача; где се клало
Црњански, Милош - Сеобе 2
бледа, са тамним очима, које су гледале Исаковича, уплашено, као што гледају кошуте, кад истрче, изненада, на ивицу шума, у рано јутро. Божич је Исаковичу понављао да се необично радује, што ће имати тако пријатног сапутника на путу.
Павле се, доцније, сећао само да је, ту, где је била, легла, било поље пуно булки, а иза тог поља, црна, густа, шума. Стајао је, у недоумици, чело главе девојчета.
Ситница је то била у мору сећања, али му је била драга и сачувао је у сећању, заувек. Међутим, слике брда, сена, шума, настављале су се, и даље, у мраку, у бунилу, кроз заспалог, и полубудног Исаковича.
Нико није знао куд иду. Уво људско није могло чути ништа, осим тог непрекидног шума, тих тихих корака. Оних, који су пролазили тамо‑амо, стално, иако одатле није било излаза.
Кад су чули да Исакович не зна ни за Апулеја, постао је за њих чудо, као да је урођеник американских шума. Левашов му се смејао у лице. Брат Рус.
Гледала је Исаковича својим тамним очима, замишљено, као што младе срне гледају, кад јелена, на ивици шума, угледају. Изгледа, каже, да јој њена мати много штошта није рекла, што се десило у Визелбургу!
Био је жељан просто да, што дуже, остане у ноћи, пуној звезда, да се вози кроз празнину поља и шума и баруштина, са небом на видику, које је далеко.
Као и остали сународници Павлови, ни Исакович није размишљао, никад, о природи, нити загледао шуму. Шума му је била, као и сва природа, близу. Шума као шума.
Шума му је била, као и сва природа, близу. Шума као шума. Сад, јашући тако, у туђину, зачуди се, како се пред њим отварају, велики, као цркве, шумарци храстова,
Шума му је била, као и сва природа, близу. Шума као шума. Сад, јашући тако, у туђину, зачуди се, како се пред њим отварају, велики, као цркве, шумарци храстова, букве, са
Прво га је зачудило Сунце, тог дана, тако огромно, светло, велико. Затим та шума, која се учини непроходна, кроз бескрајно зеленило.
Тамо, испод мокрих шума, текла је Јасиелка. Отпочео је био тежак силазак у Пољску. Уз велику вику, и стењање, његови људи морали су, сваки
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Клима је оштра а становништво ретко. Села су разбијеног типа. Местимице, у пропланцима између четинарских шума, наилази се на куће скоро увек дрвене, које су јако удаљене једна од друге. Свака кућа је опкољена дрвеним зградама.
Карсни терен скрива човека исто онако као и густа шума, можда још и боље, и врло је погодан за четничко ратовање. Област црногорских племена је, дакле, карсна тврђава у коју
После Косова овде се опет наиђе на отворен предео и на широки хоризонт. Земља је плодна, има много паше а на истоку и шума.
Противно једнообразном земљорадничком типу на истоку ово су земље мешовите привреде. Осим земљорадње, експлоатисање шума, које захватају З6—37%, од целокупне површине, даје врло добре приходе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Домаће свађе са свештенством, те зиме нарочито грдне, зидање цркве насред села, коју беше започео, крчење шума, на острву, где су пањеви остајали у земљи, огромни као стене, све то није ишло ни по његовој жељи, ни по његовој вољи.
и отежали, падали су све дубље са својим речима, шапатом, узвицима, у ноћ, кроз бела врата, кроз која се достизало до шума, брда, светлуцања изнад вароши, бескрајног, звезданог неба. – Треба да буде католик.
Спавајући на мрачним, великим сенкама шума, на трави, пук се будио зором као пијан, прозебао, са ињем на перчинима и брцима, па је започињао да урла и да пева
Ова нова земља, сва зелена и хладна, тамних шума, са пропланцима над којима је небо треперило као дубоко, провидно језеро, била је са свих страна пробијена ваздухом, и
у горостасне врхове, под којима се сенке модреле у снегу, он се возио кроз топал, пролетни дан и мирис јелових шума, прошав, у сећању, скоро кроз цео свој живот.
Затим је опет настајала густа шума, горе у планини, а за њом, као огромне камените завесе, стење, врхови, врлетне зидине.
Јурећи преко њива, баруштина и прокрчених шума, он је знао да се вози узалуд, али је ипак хитао. Тополе, јабланове и багрење ударао је по жилама својим колима, а
На тој страни куће, шума је била на неколико корака. Изнемогао и огладнео, сав мокар од зноја, наслоњен о хладни зид, тако да је осећао да му
зноја на челу, гледала је, у надземаљском сјају, у вејавици пахуља снега и ковитлању пламенова, у мешавини славонских шума и небесних сазвежђа, Вука Исаковича. ИX ЈЕДАН ОД ЊИХ, НАЈБЕДНИЈИ, САЧУВАО ЈЕ, И ПОСЛЕ СМРТИ, СЈАЈ СВОГ БИЋА.
Испод брега лелујала се густа, високо ижђикала трска. Иза куће, даље уз брдо, беше шума коју су војници Вука Исаковича били почели да крче, и земунице оних који још не беху набили куће од земље у селу што
Ноћу се ишло на пљачку и, у зору, враћало, јадно и тужно. Неки од војника Исаковичевих, омамљени лепотом завејаних шума и брда, одоше и даље, у скитњу. По неколико дана тумараху по околини, док их није издала снага.
На крају свега пак, била је празнина. У снегу, све до шума видео је села и логоре. Дрвеће, на обзорју, и мутан видик.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
од ње постоји, за јеретика што тврди да пре њега Није било пожара ни вулкана, ни месечина, ни сунаца, ни ињем посутих шума, ни снега, да историје реке тек од јуче пене се и хуче.
сукобе васионе, за ливаде никад идиле сите, за лирику мириса и месечине, за презрене априлске плавети, за октобарских шума буктиње, за сликовитост њину прастару, за бајку што је пише иње.
Матавуљ, Симо - УСКОК
То га је, доиста, и увело у браство. Не чујући никаква шума, помисли да су домаћи у цркви. Тада му изиде пред очи поп Марко.
С друге стране пута бјеше доста пространа утрина, а за њом гушћа шума. Од истока, на савијутку ждријела, на једно три пушкомета даљине, помоли се поворка путника, пет пјешака и двојица
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
” , воцант ме. „Држ га!“, свуд се заори. Домус меа силва ест, Шума ми над главом кров, Лецтус меа дурус ест. А постеља тврди ров.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
живота Босанске крајине, коју дотле нико није описивао у српској књижевности, описи њених модрих планина и старих шума, свежи су, крепки, непосредни, каткада импресионистички.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он је удисао свјежи ваздух полумрачних шума, губио се погледом у крошњама које су улазиле једна у другу и приближавале дебела, остарјела, храпава стабла.
своју кућу освијетљену, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из које вјечито извирује мати коју варају уши, која од сваког шума чује зврјање кола и топот коња, — кућу које се не тиче спољашњи свијет, гдје све само њега чека, гдје се мјесец дана
и воли још из дјетињства, ради његових витких, зеленкастих шибљика, његовог бледуњавог, уског лишћа, његовог звиског шума под вјетром, ради гнијезда која сједе међу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама.
разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне шипке; доље, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна хладовине и свјежине.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гледну овој, гледну оној страни, Свуд се пење јер ништа не брани. Само с ове, а са стране наше Крш и шума на путу стајаше, Све камењак до камењака, Грм до грма, трњак до трњака, Трње грма везало за грма, Камен стрми за
(Шума сву)да све тавнија, (Све т)авнија, све страшнија; Нигде пута, нигде стазе: Све то већма заилазе. Та не виде ни де
А поред села легла густа шума, Те пружила се једнако крај друма, Кроз лишће густо пирка ветар тио, — Ал' ко се оно уз дуб наслонио?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Купô би се, а и не би, са свију страна шума, па страшиво да га ко не нађе и не оглоби. Најпослије скине се и све пооставља далеко једно од другога.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
По расеј-пољу год за годом клима, а жагор пада с вашара у Рачи. Суварак ја сам, крцкав прасак сушке из тмушних шума крстом горе Фрушке. Тек листак жут сам међу иноцима.
Облином брега горе глогиње. Жубори простор осињим зујем. Болује шума пурпур-богиње, топло умире. - Дијагоналом, гривом титравом, ломном пречицом, ваља се сабласт са црном шналом у
златном језом вечерњих репера, куд гони зов ме јагличастих сфера да сведем ждрала са Крста сеобе под топла крила шума утишаног, у лаган додир незнаног и знаног: јер ја сам струјни проводник тескобе.
Но, незнано је повести где храм је, већ више час је јејина да дрекне: кроз пало време историја храмље, без једног шума и без једне сенке; а живот бучи силом неповрата и гута дане као лиске губар, те пухор-добу пукну гробна врата, а
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ЧАРОБНА ШУМА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ЧАРОБНА ШУМА Садржај ЧАРОБНА ШУМА 2 (УВОД) 3 ПИЈЕТАО И МАЧАК 10 МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА 28 ЦРВЕНИ ВРАБАЦ 40 БАЈКА О ДОБРОМ
аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ЧАРОБНА ШУМА Садржај ЧАРОБНА ШУМА 2 (УВОД) 3 ПИЈЕТАО И МАЧАК 10 МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА 28 ЦРВЕНИ ВРАБАЦ 40 БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ 50 КУЋА ПОД
ХАРАМБАША 334 СВАШТАРА 336 РИБИЦА НА ВРБАСУ 338 ПУТНИК 340 ПРОЉЕЋЕ 342 РАСТАНАК 344 ФЕРИЈЕ 346 ЧАРОБНА ШУМА ЧАРОБНА ШУМА (УВОД) На крају свијета, код задњег друма диже се стара, прастара шума.
НА ВРБАСУ 338 ПУТНИК 340 ПРОЉЕЋЕ 342 РАСТАНАК 344 ФЕРИЈЕ 346 ЧАРОБНА ШУМА ЧАРОБНА ШУМА (УВОД) На крају свијета, код задњег друма диже се стара, прастара шума.
ШУМА ЧАРОБНА ШУМА (УВОД) На крају свијета, код задњег друма диже се стара, прастара шума. Ту златан Мјесец постељу вије, диже се Сунце у јутро рано, у ноћи Баук у бубањ бије, шапуће лишће ко зачарано.
Чаробна шума, љепша од баште, припада славном народу твоме, јунаци ту су његове маште, носе их људи у срцу своме.
Пред вече облак наиђе тмури, заћута шума, киша се спрема. Ловџија Мачак дому се жури, а када стиже — Пијетлића нема...
„Бе, ја сам јагње, име ми Кудра, гдје ли је моја Мамица мудра, вреба ме шума и зубат вук.“ И њему Мјесец поможе радо, у блиском тору освијетли стадо, а Кудра скочи.
„Сада ћеш поћи ка сунцу ближе!“ — рече му Рудар и пијук диже. Ловац кроз таму иде без гласа гдје шума бујна до неба стаса. Ту птица рајска на грани спава шарена репа ко дуга права. „Ех, то је поклон за малу лијеп!
Промакне само лептирић који и ветар ноћник листове броји. Утихну шума, нестаде граје, мачака дивљих очи се сјаје. Скитница свитац светиљку пали, чаробним сјајем путању зали.
“ Пред зору магле нестаде сиње, покри се земља мразом н ињем, цакле се окца неравна друма, бисером блиста невеста шума, па чак и месец одозго гледа, окружен пољем прозирна леда.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Село је са друге стране острва. Видите само торањ црквице која је наврх острва. — Коме припада ова шума? — Скоро цело острво припада маркизу. Врло мало маслињака изнад села припада рибарима. — Је ли вода дубока овде?
Вече се сасвим неприметно замотава око Мањег острва чија је густа шума одмах прекопута. Између ова два острва, сасвим близу мене, дижући тихи и ведри шум, пролазе две рибарске барке.
Све што је човечанско најзад спава и дубока људска дисања исто су тако мирна као дисања шума. Моја мисао такође више не ради. Само да закључи да живи и да је ту једина. С времена на време она покушава да полети.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ЛОВ Брата сам повео у лов зором у гору, добре смо коње имали и стреле кремене, шума је пуна звериња била. Но брат је мој ћутљиви говор животиња разумевао: вуци су нам о братству говорили, медведи о
До дивовских чаша пуних леда и студених чардака магле. Тад се обазри и погледај доле те трке лудих шума и звери бешње од ветра, на пустошном видику народа нема ни витких здања, још нико ту није стигао, још ништа ту
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Точкови топова затакараше јаче о џомбасту калдрму, и као да нас то прену од оног једноличног шума по сеоским друмовима. Пред осветљеним кафанама поседао свет и посматра нас радознало. Још пију и пиво...
Са торња се видела непрегледна равница, јасно оивичене њиве, и непрегледна кукурузишта са ижђикалим стабљикама као шума каква. А забрани од столетних храстова размештени на одстојањима па као да, шумећи, причају повесницу овога краја.
Вратио сам се у земуницу и од шума шаторскога крила потпоручник Алекса се пробуди. — Шта је?! — запита унезверено, па се онда опет окрете на другу
Али копите праскаво одјекују у празној ноћи, те ми се причињава као да се шума притајила, а онај невидљиви свет ме мотри својим ситним очима. Застадох и онда запалих цигарету.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
дора, дорат - коњ тамнориђе длаке доход - долазак дробан, дробна ситан, мален, сићушан дубрава - дубова (храстова) шума, шума уопште, гај дувар - зид Ђакон - онај који још није рукоположен за свештеника и помаже свештеницима у служби
дорат - коњ тамнориђе длаке доход - долазак дробан, дробна ситан, мален, сићушан дубрава - дубова (храстова) шума, шума уопште, гај дувар - зид Ђакон - онај који још није рукоположен за свештеника и помаже свештеницима у служби ђердан
Црњански, Милош - Лирика Итаке
се без престанка, и клечаћеш предамном: Али са мога лица падаће на тебе мржњом тамном радост зулума, згаришта и шума, и горди, безбрижни смех убица.
Умор ми само у очима сја, и све што иштем од тебе то је: часак‑два тишине, тишине. УСПАВАНКА Кад шума свене остаће над њом звезде румене. Понећеш свуд, пошла ма куд, само срце своје горко.
Развратан колут под очима мојим печат је шума, са болом својим. Дрвеће пуно пупова и звезда место мене живи. Све што сам ја реко шапутаће вам меко даље ноћи.
Надамном мирише у облацима сивим шума твоја фрушка, од тамјана кадионица сребрних. И док звезде гаси ветар липа ја се смрти дивим.
Теби, што си ми у тело засадила ветровито биље шума, ишчупала стид и страх. Теби, што си ми очи помрачила тугом звери, а кожу осветлила веселошћу облака, слава, Слободо!
пастира, са мало разумљиве афектације, знам да су плави зидови небеса огромнији; видим звездане површине река, шума и гора, и осећам да ћу једном, тешким кораком, ходати по њима, давно заборавивши све ово.
Иза венсенских шума преврћу се авиони. То је у част Пилсудском, који је дошао у посету. Трава је почела да расте. Огромне терасе спуштају
Спуштено под брда, у жита и шумарке, са топлотом луга и плаветнилом шљивика. Небо, што се појављује иза шума, као вода. Небо, ујесен без гласа, са дугим, сребрним пругама изнад сасушеног грања и шипрага.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
У њој је било брегова и долина, густих, хладовитих шума, зелених пропланака и ливада, дубоких гудура, каменитих ждрела и провала, много извора и потока, горских језера,
Свуд око њега беше тишина, велика, густа шума, у којој су у пролеће певале птице; доле испод њега жуборили су потоци, а он је то слушао, наслађивао се птичјим
И сад, у благе јесење дане Кад ћуте поља, њиве узоране, На тихом сунцу када шума руди Та по ваздуху свила бела, снежна Што тајанствено лута, блуди Ко ваздух лака, нежна Као да је рука неземаљска
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком... А у селу права мртвачка гробница...
Па ипак је многи њен појединац овако ништаван, као овај Ђокић... А ланац се, без шума и говора, тихо и опрезно, стеже све више, и ми у њему веругамо се преко крша и гудура, преко рудине и трња, час на
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЈЕ САСТАВЉЕН ВЕТАР 251 ВЕТРОВА МУЗИКА 252 СЛУТЊЕ ПО ВЕТРУ 253 ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ 254 ВЕТАР И ПАПИРИЋ 255 ШУМА ПОД СНЕГОМ 256 ЗИМСКИ СУМРАК 257 КАП 258 ПЛАМИЧАК КРОЗ ПРОЗОР УЧИОНИЦЕ 259 ЗВЕЗДЕ 260 НОВЕМБАР 261 П.П.П.П.П.П.
Зрак сунца, и с њим овај век, У барици се плиткој пали, Трипут пали, три пута гаси: То вода жмирка у сутону. Шума кад хукне, њени уздаси Сами у себе ко да утону. Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу.
А кад је на прозор повирило сунце — Папира, на столу, више није било. А ветар лежаше, ко сломљено крило. ШУМА ПОД СНЕГОМ Шума је тешка нога, коју су У невидљиву сапели кљусу.
А ветар лежаше, ко сломљено крило. ШУМА ПОД СНЕГОМ Шума је тешка нога, коју су У невидљиву сапели кљусу. ЗИМСКИ СУМРАК Последњи зрак, истањен, Дотиче
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Нигде ни шума да заструји тајно, Нигде ни ветра да гранаме мане. Тишина. Само, тужно и очајно, Јеца ко дете циганско ћемане.
Ћути мрка шума борова у тами, И природа цела ћути. Ноћ се хвата. Нечујно пролећу задоцнела јата. А ми, као двоје сирочади, сами, У
с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне, У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно моје намучено тело Зажуди за слатким одмором и миром, Мисао се јави!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Треба нам лећи, снови моји стари. НЕИЗБЕЖНОСТ Над главом нам плови јато рóда, Пева тужну песму растанака Преко шума, ливада и вóда, Пред крилима свеобимног мрака. Вече; замор...
Мирно и чудно шуште старе брезе Тајну живота и судбину ума; И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума, Миран, без жеља у том часу ледном, У изнуреном осећању једном. Мирно и чудно шуште старе брезе.
Сан свих снова чили У сутону мисли нејасном и бледом; Сви су сада друго, а друго су били; Њих нестаје просто, без шума, и редом. Све је то прошло.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Дренов цвет, грање и плод) 181 — Звоно, а не звони? (Цвет у висибабе) 182 — 3елени се као шума, а шума није? (Шумица) 183 — Зелено се роди, бркато узрасте, сакато умре?
(Дренов цвет, грање и плод) 181 — Звоно, а не звони? (Цвет у висибабе) 182 — 3елени се као шума, а шума није? (Шумица) 183 — Зелено се роди, бркато узрасте, сакато умре? (Житно класје) 184 — Златни коњи, свилени покровци?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад ујутру сване, она сиђе с дрвета и пође опет по шуми не би ли како из ње изишла, али шума све гушћа а краја никако.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Висока, крупна, коса црна ко зифт. А Ш не може да каже сасвим чисто, него шушка. Каже: шубара, шума, шаша, шишти, шебој, шустер, Шуњеварић. Каже: Шабац, шуногла, шустикла, шибица, штоф.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Нек о главу доба лупа из свег маха. Не знам: да л крај мене дише град ил шума, Да л сам свеж ко шибље ил ко пањ ороно? О мој оклоп поноћ куца ко о звоно.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
На западу је шума и манастир увек господњи, а дно се открило Паланком, исто господњом. Не видех нигде тако дугуљасту љуску да је небо,
Не само од студи и не само од ниске ђинђува и Толиног смеха. Скоро ће јасичка шума: можда га ноћас у њој чекају разбојници? Види их како чуче у ниском грабовом грмљу. Ослушкују пут којим он иде.
кад су се први пут срели, гледала га је одозго и жмираво, стајали су уз манастирски зид по коме су милели гуштери, а шума је кркљала од вике и свирке...
Морава је била жила у мраку тополових шума. Неће је видети неколико година. Деду не памти, а види га. Само глас не може никако да му чује.
А тада више није било незаузете земље и нераскрчених шума за њиве. Само су трговци могли да купују земљу. Монах Гаврил научио га писмену и рачунању.
Па онда: шума, месец и једна птица. Он лежи под буквом, мирише маховину, месец по трави зажегао бела огњишта, и слуша: толика шума,
Он лежи под буквом, мирише маховину, месец по трави зажегао бела огњишта, и слуша: толика шума, а све радовање једним птичјим кљуном казује.
Напреже се да чује. Не може од својих дамара, од шума и неке ларме у ушима, јер ово је његов последњи злочин, јесте злочинац већи од свих што су газили земљу, а не сме, не
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чинило се као да је цела шума чува бришући њене трагове. Један од најупорнијих, ипак, виде како јој шумске звери прилазе и прате је.
А ко би за то био спремнији од два оштровида младића? Њима Татага ни у најгушћој шуми неће умаћи! Но, гле врага! Шума је и од њих сакри. А кад се вратила, дуго је у ноћ горела њена светиљка.
Можда Татага није ни вештица, ни чаробница? Али зашто је звери следе, а шума крије? Као лишће брезе откидале су се године! Је ли Татага знала да је следе? Тајна је остајала тајна!
Нико ми није раван. Али и друго лишће било је зелено, сва шума била је зелена, изузев лишћа брезе које је већ добијало златасту јесењу боју.
Да се веровало како њихова свирка извлачи пупољке из голих грана? Да звери излазе из шума и камењара и слушају их као затрављене?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Наксис о Изосу сања У то страсно подне античкога лета; И, пожудна, једном, кад се таче грања, У црвено цвеће сва шума процвета. Ј.
Дучић ЛXXИИИ ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа; Октобарско сунце гасне иза хума; А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа; Док у твоме врту дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора,
Ја замишљам сада: К'о јелова шума нада мном се нише, Шуми песма горска, а кроз лишће пада Зрак румен и златан од сунчане кише, И над травом лебди...
Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, к'о падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања... А море је пуно звезда, па их њише; И по жалу немом, празном, и без сене, Котрља их сву ноћ к'о песак
В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ... Весело је младо јутро, Птице дижу грају, Шума листа, трава гори У сунчаном сјају. На мом крилу започета Тужна песма стоји; С белог листа гледају ме Црни јади моји.
с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне; У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно моје намучено тело Зажуди за слатким одмором и миром, Мисао се јави!
Ветар се титр'о хаљиницом њеном, И златном косом меканом к'о свила; Сунце се баш тад спустило за брда, И сва се шума ућутала била. „Доста! Не треба!“ - ја рекох; а срце Тада ми је било, да прса раскине!
у дубоку болу Поточић слушам где жубором звони, И шумор лишћа, што кроз гору гони Дах поветарца у дремљиву молу; А шума мирис цветна јоргована Обиљем свежим сипа са свих страна... Свеле су љубичице!
само реч у књизи тајни: Али, из свога гнезда док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По своду неизмерном, к ушћу друма, С блеском Питања у дну очног кута?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И ваздух му се учини некако нежнији и умиљатији, олистала шума и озеленеле ливаде мирисаху снажније, а птице цвркутаху веселије но икад.
„Кад тако пођох у далеки свет, нисам још навршио ни своју двадесетитрећу годину“. Он погледа весело око себе. Шума крај које сеђасмо не беше још олистала, али су њена стабла била препуна једрих пупова, испод њих, у џбуњу, видели су
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
божанске чистоте прожима цео свемир чини му се: да ће сваког тренутка угледати анђеле како излећу из густих, високих шума и слећу на зелене, цветне обале вода.
бујицом утисака: „Јао мени јадноме,“ помисли, баш кад иза Румуна затресе чешка музика, па се са ном измеша и бат, као шума, безбројних..
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
* Сада се мисао точи без шума, без пјене, кротко, као уље из старинског дрвеног тијеска. Све су супротности измирене, све ратујуће мисли питоме као
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама. Бегунци су свакога часа морали да слазе у
И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју... По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журе
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дивови га упитају шта то ради, а он им рече: — Што ћемо ићи сваки дан у дрва кад се може сва шума пренијети и за десетак дана изложити.
Тако ишли, ишли равницом и брдом, преко поља и ливада, преко вода и шума, док дошли на прво раскршће. Ту се договоре да крену сваки својим путем.
— ома дида запита. — Шта сам чуо и видио? — Па он њему каже. Чим је заспô, а ту се створила шума, па жито и кукурузи, па ритови и ледине, и све тако расте и све има своје мисто и све пива, а нигди човика видити.
Кад једаред, ево ти два брата, па се почну свађати чије ће шта бити од ти њива и шума, и ту ти се они свађају и свађају, кад једаред, дошли они до његовог вишњовца, који је све досад пивô; ту ти старији
Да причекамо оца. Сватови се зауставише пред једним орезаним виноградом, — то беше шума што плаче. Мало затим, ето ти и њеног оца, сав крвав. — Шта би с тобом? — попиташе га сви. — Ето шта је било.
Кад су запитали Циганку ђе јој је муж, Циганка изиде пред своју чергу и зовне га у њихову присуству: „О Мујо, о, о! Шума ти мати, брда се вати, геле поскакеле, дођи одмах, Швабе те траже!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
откриће; Да осећам себе у погледу трава И очију што их види моја снага, Очију што зову као глас тишина, Као говор шума, као дивна драга Изгубљених снова, заспалих висина. И очију што их види моја снага.
Као ехо среће, без шума и гласа, Преко тајних снова висинама стреми, Као зора небом зрачно се таласа, Као вече у ноћ губи се и неми.
ПРЕСТАНАК ЈАВЕ Долазе дани и ноћи без јаве, И као сенке, без шума, нестају; У сну, пролазом око моје главе Сви догађаји и стварност престају. Долазе дани и ноћи без јаве.
Ћипико, Иво - Приповетке
Срчући топло млијеко, ослушкуј ем хармонију морскога шума и затресених борових грана, и разговарам са старицом као са смо стари знанци.
И не мисли већ ни на село ни на себе. Лијено чувство пријегора и нехаја упокојује се и стапа у хармонији свјетлости и шума. Осјећа благост и покој, и овога часа заборавља на потребе и невоље живота . ..
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
слика мртвог ловца у језеру наспрам живог над језером: Док расцветане кости белином сијају снега, Измеђ огледајућих шума, Чини се као да стрели са зеленог брега У хитрог јелена подигнутог с лега.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Није држава садила шуме, па да јој је жао да се секу. Сасвим то може. Запиши, ујка-Васо: једна државна шума да се посече, јер, напослетку, какав би то министарски рођак био ако не би имао права бар једну шуму да посече.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
јој се све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бȃата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала,
и отежали, падали су све дубље са својим речима, шапатом, узвицима, у ноћ, кроз бела врата, кроз која се достизало до шума, брда, светлуцања изнад вароши, бескрајног, звезданог неба“.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А кад зима стегну јача, Ветар, цича, непогода, Она мишља: шума ј’ свача Кâ и ваздух, кâ и вода. Незналица мислила је: Има шуме доста свима!
Незналица мислила је: Има шуме доста свима! Ал’ је шума спахијина, А он не зна шта је зима. Мислила је: шума ј’ свача Кâ и јарко сунце што је, Па накупи мало грања За
Незналица мислила је: Има шуме доста свима! Ал’ је шума спахијина, А он не зна шта је зима. Мислила је: шума ј’ свача Кâ и јарко сунце што је, Па накупи мало грања За огрева деце своје.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ПРВО ПЕВАЊЕ Обрех се у некој мрачној шуми ДАНТЕ То је била шума која је појела небо шума из које кад изађох видех да нисам изашао да су ме звери појеле и знах да ће бити горко да
ПРВО ПЕВАЊЕ Обрех се у некој мрачној шуми ДАНТЕ То је била шума која је појела небо шума из које кад изађох видех да нисам изашао да су ме звери појеле и знах да ће бити горко да причам о томе шта сам видео
топли хлеб твог имена још мрвим птицо међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док лист по лист умире шума Дете сакривено у једном пољупцу пати сутра рођено.
Тај сан је смели силазак под тле где слепе птице певају у тами. У свакој има једна шума. Гле што више говоримо све смо више сами.
помреше птице и змије настанише гнезда и ветрове Другога дана рибе изађоше из воде и вода отече празна Трећега дана шума је пошла према граду а града нигде Четвртога дана сазидаше ћеле-кулу од лобања и шкргута Петога дана шума је скупљала
дана шума је пошла према граду а града нигде Четвртога дана сазидаше ћеле-кулу од лобања и шкргута Петога дана шума је скупљала крај реке обезглављене лешеве Шестога дана мало ватре заљубљено налик на сунце Седмога дана не запеваше
Издајство и брука ко песма се јавља; Успомена траје у намери злој. Цвеће нас оговара; шума се прикрада Нашој наказној самоћи. Нема тајне. Свирала се руга. Ругоба и чежња Изједначише се пред крај лета.
БЕДА ПОЕЗИЈЕ Реци ми нешто што је шума Реци ми нешто што је море Ко зна шта је то што треба рећи Бос и горак потуцаш се од речи до речи Ватра горча од
Краков, Станислав - КРИЛА
Сви беху попали као мртви по оштром камењу у сенци бодљикавог жбуња. Више шума је изгревало летње сунце, далеко позади међу каменим обалама црнила се дубока вода језера, а по пољима, праћени шибом
— Наши, наши, — закликташе промукли гласови. Све гушћи редови избијају из јаруга и шума. А отуда иза леђа непријатеља — победника све бешње грми. Стројеви нови, све чешћи куљају између храстова и бреза.
Али се немилосрдни бајонети заривали у вазда меко месо, а понеки би грубо шкрипнуо заронивши се међу кости. Шума се испуни дивљом јеком убијаних и урликом победника.
Ишли су уском стазом под самим гребеном један за другим, блиски и неми. Све нови лешеви ницаху међ жбуњем. Више шума је излазио зажарени котур сунца, и усијани зраци падали су по камењару. Мајор је брисао зној са чела.
Ишчезле су мрачне, стрме дубодолине пуне густих четинарских шума, ишчезавали су у магли и голи врхови планина. Телефон је и последњи пут зазврјао, мајор је побледео, па поцрвенео,
Аероплан је правио спирале. На небу су били светлосни лукови. а доле је зјапио понор провалија и шума. На апарату су тихо крцкале спојнице и везе. — Крц, крц... — то је било тихо наговештење, скоро претња.
Свуда се расуо бескрајни сплет гребена, планина, јаруга и шума, све је блистало и свугде су трепериле сјајне пеге у зраку. Са туђег рова је пукла пушка.
Петровић, Растко - АФРИКА
ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА. С ЧИЈИХ ОБАЛА ПРИСТУПАХУ ПЕВАЧИ Половином децембра, по пучини приступасмо лагано тропима.
такав густо зелени сплет лишћа, лоза, папрати, шибља, лијана, да је немогуће и замислити да човек начини корак напред. Шума је овде једна компактна маса која се брани од свакога приступа, као грудима.
Осећам задовољство и несвесно што ми је пола грама кинина у организму. Затим смо опет, или усред мрачних шума, или усред пуклих пољана загушених травом.
чисто по ћуди свог крманоша; она оставља са стране често шире рукавце да би упловила у оне што изгледају непроходни. Шума, која као да се на крају саставља, одједном се размакне да нас пропусти.
Ово зеленило, ова густа шума овде је од палми, на којима се виде режими банана и хлебова, од кафетиа и кокоса. Ја тек овде видим да је велики део
срећним што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један свој талас на други, између шума чија је разбијена и рашчупана слика силазила дубоко испод мене.
Тада бодлерова поетска слика, да је шума живи храм, претвара се у фантастичну стварност. Свако гигантско дрво у овој прашуми је огромна грађевина која живи и
Висока жута трава, која је час до појаса час до рамена, која је у кишно доба као шума. По њој су гдегде, где је извор, велико тропско жбуње, огромна безлисна дрвета која цветају, палме које носе џиновске
По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња. Сваки час зелено око кошуте, жуто хијене и огромно електрично пантера.
Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама. Последњи окрајци џиновских шума, оних страшних шума у којима је вечита ноћ, огледају се над водом.
Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама. Последњи окрајци џиновских шума, оних страшних шума у којима је вечита ноћ, огледају се над водом.
Најезда мисионара, официра, ловаца трговаца, јевреја, на земљу из чијих се шума дизао дим са огња антропофага и под чијим се првим слојем земље већ налазило злато, а у савани слоновача; где се клало
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Један РУДНИЧАНИН Један ГРУЖАНИН Један СЕЉАК Гомила побуњених СЕЉАКА ХАЏИ ПРОДАН ПРВИ АКТ ПРВА СЦЕНА Густа шума у округу смедеревском. Исак Пилетић седи сам више неке провалије. Доцније Главашеви момци. ИСАК: У ропству живот?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
(Обична турска тактика.) На буимирском вису, на путу што води из Алексинца преко Катуна у Ниш, почела се проређивати шума и јуче су осванули на њему турски топови. Непријатељ већ куца на капије Алексинца.
муницију; официри главнога штаба, подељени у групе, шврљали су беспослени по шуми, довикивали се и лармали, цела је шума оживела од војске.
« Неће ли војници извести из тих ваших речи као да ви држите за сигурно да ће и ова шума и овај цео предео, где смо сад ми, пасти Турцима у руке, да ће овдашње становништво морати нагло да бежи пред Турцима,
Не иде, укочило се цело тело. Чек' овако. А! ах, лепога лица! тек га гариле науснице. Овде је шума, хладовина, па трупови, нарочито који су обучени, још нису почели да труле.
Они су на бојном пољу оставили више од хиљаду мртвих, расејаних по шуми и виноградима. Шума на вису, где су били сабијени Турци, била је сва опаљена и поломљена од наших граната; сељаци веле: »као да је св.
Свуда трагови страшне пустоши и разорења. Ваздух окужен, трава угажена и спарушена, па и сама шума, иако је било ведро, свеже јутро, изгледала је опарена и клонула, јер је и преко ње прешао врели дах рата: гране
ту све прелази у трулеж, ту човек види све појединости разорења, па кад погледа како је цела природа: и поље, и шума, па рекао би и само оно плаво небо клонуло од људскога зора и беса, онда се у њему буди немоћан гнев и срџба против
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наш је положај очајан. А заповест се мора извршити... Никад ми небо није било тако бистро и плаво као тада. А она шума чаробна. Моје се груди надимају за животом. Одупро бих се и ногама и рукама.
— Ево, ја ћу ви покажем — рече један од оних који је снео Грују. Била је то некада густа шума. Сада су остали жалосни остаци искиданих, или зацепљених стабала.
— Можемо — рече, затежући каиш шлема. Ишао је испред мене, лако, без шума. Ја сам се рукама придржавао за зидове саобраћајнице, да не бих лупио о неки шиљати камен. Ракетла блесну.
А тамо, у оној измаглици, налази се Солун. Мравињак људски... команданти... казамати... Преда мном је четинарска шума, сагорела и искидана од бомби и граната. Два света...
Али боље да нису. Стотинама граната сручило се у том правцу и нека шума почела је да гори. У позадини се видео такође румени одблесак ватре...
— Ено га Кајмакчалан! — показа нам наш вођа. Четинарска шума је све ређа, и већ заилазимо у алпски регион на којем су пашњаци. Били смо на висини од преко две хиљаде метара.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У месту пријатном, тихој пустињи, Гди славуји поју, шума зелени, У жалост погружен и света удаљен Сузе проливам. Уједињеније пита моју жалост, Нити серце моје зна за другу
Код његовог шума сваком срце туче, Многог, па и мене, лудост за нос вуче Да, богиње красна, принесем ти хвалу Најбржим галопом на
Мало даље лежи чистина ограђена шумом, Трава — кадифа мека, шума — непровидан зид. Туд се шетају двоје, са момком само девојче, Младе усне зове само на пос’о место.
ИВ, 1847, 36—7, у оваквој Славончевићевој редакцији: ВАПАЈ У месту пријатном, тихој пустињи, Где славуји поју, шума зелени, У жалост погружен, од света одаљен Сузе проливам.
нежним пјеснама серца благомислених земљакиња својих восхиштава, исто тако је и сочинитељ ових стихова, посреди шума оружија Музом одушевљен, после славноизвершеног службе своје времене, сугуби лоборни вјенац, на жертвеник отечествене
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
То је њивица крчевина. Ја сам је искрчио, па велим: моја је. Око те је њиве царска шума. На крај њивице, управо кад се пође доље Маркановом Точку, стоји дирјек, убоден у земљу, с оне двије кô кантарске куке
Ш.). То веле кô пише: царска шума. Боже мој, Боже, чудне лепоте у вашег цара! Боже мој, Боже, сваком ли се данас одаје чест: царска шума!
Боже мој, Боже, чудне лепоте у вашег цара! Боже мој, Боже, сваком ли се данас одаје чест: царска шума! За турског суда: свачија, ничија шума, а данас царска шума.
Боже мој, Боже, сваком ли се данас одаје чест: царска шума! За турског суда: свачија, ничија шума, а данас царска шума.
Боже мој, Боже, сваком ли се данас одаје чест: царска шума! За турског суда: свачија, ничија шума, а данас царска шума.
За турског суда: свачија, ничија шума, а данас царска шума. Па кажем вам, око те је њивице царска шума, те грунтовник вели: „Истина, Давиде, ти си је искрчио, али то је царска шума.
Па кажем вам, око те је њивице царска шума, те грунтовник вели: „Истина, Давиде, ти си је искрчио, али то је царска шума. Пошто си искрчио царску шуму, остала је царска земља. Шума је царска, па и земља мора бити царска.
Пошто си искрчио царску шуму, остала је царска земља. Шума је царска, па и земља мора бити царска.“ Сад долази спа'ија: „Лажеш, Влаше!
“ Учити — овде: читати; говорити С. Ш. — царска шума чаршија — пословни део града, трговачка четврт чаршилија — „човек из чаршије, човек који ради у чаршији“ часна
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И још увек луташ врх људских изума, Врх гранитних кула и мостова надних; Чујем те у хуци пуног градског шума И низ видим зуба великих и гадних.
ноћас васељене није, Очи су твоје сунца, звезде, дуге, Усне скуп сласти, осмеха и туге, Косе дах мора и шуштање шума.
Зора тече током. Али твоје очи, негда смело холе Видео сам тада како ћутке моле. Свуд тихо. Смркова шуштала је шума. И сад, удаљен, видим твоје веђе. И кад не бих хтео ни име ти знати, Твој ме тужни поглед као сенка прати.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Онемеше стене што неме бејаху, Умукнуше звери у дивијем страху. Не миче се листак, шума не шумори, Мрка поноћ прети мркој пустој гори... Па и Млава пуста уздише потмуло, Да се не би њено уздисање чуло.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПЕСМА КОЧИЈАША Не, глухота беше, Ни бубица по травци, Ни камичак у понор, Шум шума, ни присен сени, Бежимо, друже! ПЕСМА КОПАЧА Што то гора заромори, туго?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 1, 919), двори (Вук, Пјесме, 1, 514). У једној митској клисури са митским препрекама помиње се ј. шума (БВ, 9, 138; упор. Хумбабину кедрову шуму, у Епу о Гилгамешу). Ј.
Ћипико, Иво - Пауци
Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше И прилагодила се
Све је негда било опћинска шума, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово! Видиш, тако је урадио и мој покојни отац и сачувао мени, па је
Одвјетник не одговори, те он осоколивши се, прослиједи: — Зар ви мислите да би оваква шума била да је није бранио отац и ја и гледали је као очи у глави?
Није му било мрско ни досадно. У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро
— Није, господине, били смо око границе. А и не зна се право чије је. Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Као да је скупљао сав олош рашких шума око себе само зато да би га у погодном моменту довео под мачеве рашке војске.
Где је био? Видели смо га међу нашим непријатељима, онима који су дошли из мрачних шума са запада, међу оним дивљим отпадницима.
Упро си у нас свој суви, чворугави прст и рекао свецима: „Погледајте, пресветли, у ону скровиту увалу између шума. Погледајте ону тројицу момака како се играју.
Оживеће празна, некорисна шума. Јер, то су очајници који знају да ће или поцркати или успети. А зна то и Лауш, намесник и господар овога краја.
већ о оштре врхове високих топола на овој страни реке, сенке се издужују и скоро ће јара ишчезнути негде у густишима шума.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1886. ЕЛЕГИЈА Под сенком древних шума потоци тихо стреме. Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет.
Ал' где је кристална река и сенка питомих шума? Преда мном рудине пукле и равна пола та... Врела прашина лети са равна и глатка друма, Нада мном сунце сја.
Проклетство с форума грми. И шума копала њини' Претећи к небу се диже и блиста на висини. И дивљи Гал, и Јелин, и Сармат, и сила робља, Кô тучне статуе
Али је протекла младост, и сумња опака више Не потреса ми душу. Ја тражим склоништа сада, Где тиха, миртова шума спокојством и негом дише, И скромни Химен влада.
Но како и Амор дође, онога истога часа Зајеча зелена шума Од њиног веселог гласа, Природа оживе чисто с безбрижне њихове шале, И река забруја живље носећи сребрне вâле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ноћи и годишњих доба, онда се намеће само од себе питање да ли на тима далеким световима има живота, да ли има ливада, шума и разумних створова.
Топла, скоро жарка клима, владала је пре њих у Европи. Тако је средња Европа имала тропских шума, а на Алпима, који су се баш тада били уздигли, белио се вечни снег само на њиховим врховима, вишим но што су данас.
Сваки слап, поток, река, па и морски обалин таласи, употребиће се за покрет те машине. Од шума ће преостати геометриски паркови, а од дивљих, па и теглећих животиња, само нумерисани егземплари.
Видимо и добар део Немачке; оно је, ако се не варам, Тириншка, а оно Чешка шума, оно су Источни Алпи. Тамо на југу, иза белог планинског бедема, провирују већ талијанске равнице у пролетном зеленилу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ту ускличу поносито кол'ко шума вреди, а пролеће иза џбуна ћути, па их гледи – на брег, на брег! Гледа вазда умиљато, па им срећу снажи, у
Поповић: Бадњак (књига за децу) Јован Миодраговић: Загоркиња или живот наш у шуми и без шума (поучна проза) 1881. Покренут лист Српче у Београду 1882. Стеван В. Поповић: Мали свет Стеван В.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кукурузи не шуме, него сичу: с-с-с, јер им је јесења шума већ сува. У пазусима лишћа стоји вода као у чашама. А по друму, доста исквареном, барице, и млаке.
— И најпотребније крчење шуме дражило га је до безумља. Момцима шумарима је давао немогућа наређења. Шума је дивљала, сама себе гушила и насилно крхала, али Стефану је то право било.
увис, још увис, да не би гранама сасвим поклопио и замрачио кућу; па је престао да се издужује, и почео да се шири. Шума, велика шума воденикастог зеленила кад га обаспу ресе, а величнаствена тамна шума кад освоји угаситозелен и миришљав
Шума, велика шума воденикастог зеленила кад га обаспу ресе, а величнаствена тамна шума кад освоји угаситозелен и миришљав лист.
Шума, велика шума воденикастог зеленила кад га обаспу ресе, а величнаствена тамна шума кад освоји угаситозелен и миришљав лист. Прецепиш ли лист, шумски хладан мирис просто засопи.
Све је то, као танка водица, без шума и трага некуда отекло. Марина је носила и даље „матроски костим” за девојчице, и добила Немицу гувернанту, образовану,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Покојник није писао студију о траговима српских речи у санскритском језику, већ о утицају шума на климатске односе. Мене, верујте, не би изненадило када би ти биографи, на основу података које су сабрали из
А то је само прва препона, а где су тек остале? Замислите један широк и дубок ров, из којега вири читава шума опасних и смртоносних шиљака, синуса, косинуса, логаритама, радекса, дијаметара, сегмената, секаната, сектора,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пренеси даље. Глас се преноси као вал и губи у снежним дубодолинама. Око нас је шума. Силуете неких четинара. Војници се разиђоше на све стране разгрћући снег који је био до више колена.
— Ништа нам, попе, не би шкодило. Ти би навукао епитрахиљ, очитао молитву, и шума би израсла! — дира га Лука. — Пре бих ја очитао молитву да се теби јед ном завеже језик. — А-ха... Кипислцауф, попе!
Огромне парне дизалице, као каква шума кипариса, шкрипале, померале се, спуштале и дизале се, извлачећи из утробе бродова сандуке са муницијом, топове, каре,
А планине високе, избраздане јаругама. Огромно стење као да је из земље израсло. А у међупросторима густа шума. Требало је освајати сваки камен, свако дрво... И последње резерве уведене су у борбу.
— А, да ли ћемо се дочепати оних наших шума — јадикује поднаредник Груја. Над нашим главама звизне понеки залутали куршум.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да сам у ноћи, и у животу и свуда увек сам, ја знам, ја знам. О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА То није велика шума која шумори, Ни широке пољане које се смеју, Тиха је река ово између пустих обала!
! ... На високој планини бор зелен. То није ни велика шума, ни широка пољана, Ни оборен храст, ни мртви орао; Соко робује вољно уз везаног господара.
Док расцветане кости белином сијају снега. Измеђ огледајућих шума, Чини се као да стрели са зеленога брега У хитрог јелена подигнута с лега.
који страсно воли своју жену, Одлетеће на вранцу да положи живот у част њену; Зауставиће се баш на ивици рудничких шума: У борби са храстовима, са тенковима воловским, На бедемима брдским, На доглед сеоског друма, На обалама реке, Свуда
моја, друмови су наши бескрајни; Натоварена су велика кола сељачка, Кола велика, па шкрипе отегнуто између шума: Спазих их. Ко на груди љубљене Зажудим да спустим главу. Моја је глава трачка; Велика су кола зашкрипала сељачка.
Па не љуби, кад смрт ти дође, драгану ту на уста; Ускочи међ витле и међ кајаше, Дочекаће те ова шума густа, Као трговца чежњива ускочка чета Радише, И разнеће то бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева, Свим
) Црвени зрак мозак да прободе! дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића; Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе, Ја вам нећу споменути никада Прашумски
никад ништа, нит спутах своју јед, И само скривах поглед на светлост Његову сјајну Ноздрве беху пуне мириса некаквих шума И сањао сам дивље снове пуне крвавих страсти И прескочио сам давно границе свога ума Његовој жељах само избећи врелој
она, девојка, коју жељах да живи крај мене Никад довољно голом, њен глас и танка половина; Како је лагано ништи ноћ и шума и планина, Нека је други љуби неко: тај јунак бољи од мене.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, не казује ником Ведран свој страх, па га полако и сам заборавља. Чини све што му кажу. Зазелене се шума, заблиста. Зарумене се лице у дечака. Јутарњу росу пије, шумским се плодовима храни.
Белим и стрмим путем пође дечак. Нежно га испрати шума, а купинова врежа рече: — Ако ти затребамо, зови! Дечак се само насмеја: ко је још биљке звао у помоћ?
Оно, стално однекуд наилази као уклето. Никако лице извора да заблиста. Месец већ три пута небо обишао, порасла млада шума, а дечак се од почетка посла не одмиче. Ко зна колико ће служба Мајци Вода потрајати? Заморио се Ведран, растужио.
— позва их дечак у сну а када је отворио очи виде како четица мрава ножицама труње избацује, и пева: Млада ће шума листати, извора лице блистати, хој—хој, хоја-хој ...
Помоћу њега он би се спустио низ кулу. Некако би дошао до принцезе. Како је страшна камена шума, кад ка њој погледаш из своје куле ка теби понори зевну. А горе високо у кули самује зачарана принцеза.
Опет су били у кули, за столом. Принцеза је цртала и на цртежу је расла планина, расла шума. Је ли било кошута у тој шуми? Веверица? Дечак се није усуђивао да пита.
Не једно дрво, не два или три — на благом ветру њихала се блистава, млада шума, све бујнија. Протрчаше кроз њу јелени и кошуте, настани се у крошњама шарено јато птица, али некадашњи дечак са
А онда: — Сребрн је, људи! Па: — Ај, то је само Месец! И тако стално, све док и бунар не сакри шума, тако да више нико није знао ни где је био, мада једна древна прича каже: постоји један багрем, испод багрема бунар, а
Круниле су се недеље и месеци као иглице с борових грана, а онда, наједном, забруја шума од удараца секире, прореди се чета борова, заигра око брезе коло празнина. Још је једино, у прикрајку, орах стајао.
Како је могао да је одбије? Да од очију њених умакне? Засвира момак тако тихо да шума задржа дах, а небо се звездама осу. Звездица се и не помери.
Мудар је био Месечев савет, али Чобанин није могао да не мисли на 3везду. И шума, и језеро, и свирала подсећали су га на њу, били пуни њена сјаја. Поче Чобанин да привиђа Звезду.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Кад Вукола крене да лови Поведе и своје керове Љута паника хвата Велике и мале зверове Сасвим опусте пећине И шума осиромаши Јер Вукола само пуца А никако да промаши Кад Вукола иде да лови Он је заиста дивљачан Иначе је доста
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Куд ли то дјечак отрча, на чији знак? Прокин гај, запуштена, густа и прилично велика шума, на сат хода удаљен од подножја планине, био је одувијек, чак и за старије људе, помало страшно и тајанствено мјесто.
— Их, досад нијесам ни знао како је лијепа ова наша шума — оте се и нехотице Јованчету. — Чини ми се да сам тек сад прогледао.
За вас је шума и козе, а не књига. Застрашени свакодневним батинама, дјечаци наставише да се одмећу од школе. Дугоноги Стриц марљиво
Кад шума сасвим промаче иза његових леђа, испод њега поче с тутњем да трчи гола пољана, налетјеше затим шуштави кукурузи, а онда
Тек мало касније, кад нападачи порушише колибу и растурише ватру да се шума не би запалила, дјед Алекса промешкољи се на својој грани и пипну се за опасач.
— Оде наш лијепи Гај — тужно прошапута Вањка Широки. Кад бомбардовање коначно престаде и шума утихну, дјечаци се лагано извукоше из јаруге.
Кад бомбардовање коначно престаде и шума утихну, дјечаци се лагано извукоше из јаруге. До- чека их задимљена шума пуна мириса од сагорјела експлозива и паљевине. Извирујући изнад ивице Гаја, Лазар Мачак повика: — Гори наш логор!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
кано старо селиште преорати ће се; а Јерусалим запустити ка воћњак обран, а градски високи горњи домови — луг и шума по њима узрасти, те у дубраву зверињу ће се наменити плачући се за пустош управаџија му!
Ништа им згледљива пута не спреча: ни куће, ни какве дебеле зидине, ни шума, ни гора; а ни цела земља, ни све небесне висине згледа њихова не засецају.