Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— То ти могу насамо казати. — Онда ходи. И одвојише се од дружине. Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића,
Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији... Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Иако динарско становништво чини већину у Шумадији, образовала се услед мешања досељеника и старог становништва нова етничка група која нема чисте динарске особине.
С друге стране, у Шумадији се констатују, нарочито у току последња два века, највеће промене у географској и друштвеној средини и у занимању,
Напред смо показали миграционе струје које су стално притицале према Шумадији, као и њихове узроке. До 1842. год. нови су досељеници могли искрчити шуме и искрчена земља припадала им је без
Срби из других крајева су још у почетку Устанка у Шумадији осетили њен изузетан значај и схватили да ће они постати земља националне мисије.
Ова духовна чврстина објашњава се жарким родољубљем Шумадинаца. У Шумадији је згуснута снага српских земаља, како динарских тако и косовско-вардарских.
— То су исте способности које сам обележио као карактеристичне за динарски Тип уопште. Али у Шумадији сам имао највише прилике да се дивим сељацима широке и објективне интелигенције, који посматрају ствари и догађаје и
— Нарочите психичке особине. — Два физичка и психичка типа код Херцеговаца. У Шумадији и у доњој Босни Ерама називају становнике највиших динарских области.
Најближи сусед је скоро увек на другом врху. Ова осамљеност, још потпунија зими (а зима је овде дужа него у Шумадији) и за време непогода, утиче на развитак индивидуалистичких осећања, на образовање јаких индивидуалитета, на начин
Они су врло плодни. Али то није једини узрок миграционим струјама, које полазе из Старог Влаха према Шумадији. Ове високе површи, богате испашама, етапе су за многобројне исељенике из црногорских Брда, који после дужег или
О групи Срба муслимана говорићемо у наредној глави. На типове старога становништва овде се чешће наилази него у Шумадији, али мање него код ерског варијетета. Врло су многобројни досељеници, нарочито они из првих векова турске управе.
Кад су се Срби у Шумадији 1804. год. дигли на устанак против султана на њих су се с највећим бесом окомили босанске аге и бегови.
У сваком случају ово је становништво, онако као и оно у Шумадији, Херцеговини и Црној Гори, једна од најснажнијих и најактивнијих група међу западним Јужним Словенима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Шумадији, када дођу повојничарке, породиља загризе погачу од прве повојничарке, а онда тај залогај извади из уста и остави га.
Исти смисао има и, у Шумадији забележен, обичај магијског разбијања судова (негде с водом) на свадби.⁶ Када млада ступи у нови дом, обичај је да
¹⁴ У Шумадији невеста, кад оде у прву посету родитељској кући, треба да седне код огњишта на врећу, па ће, кажу, лако рађати — „као
У Подрињу, Шумадији, Хомољу, Црној Гори, Херцеговини, Врању, ђевђелијској кази, Скопској Црној Гори, на Косову итд. верује се да не ваља
(5) Одбијање злог погледа и урока нечистоћом. У Шумадији, Босни, на Косову и многим другим крајевима, када се мало дете износи из куће и носи на сабор или вашар, оно се
⁷ Понегде, у Шумадији, после прве игре у колу, младић је стицао признање да је пунолетан, односно зрео за женидбу. Кад једном поведе коло,
Оне су се некада распознавале и по томе што су носиле на глави капу или фес. Када у Шумадији девојчица опаше стражњу кецељу, то онда значи: „девојка сам за удају“.
У Шумадији, рецимо, он „ретко кад (или никад) љуби своју децу. С пута им ништа не доноси, те она не знају ни за какву милост његов
Тако, рецимо, Јеремија Поповић каже да мајка у Шумадији „код деце и нехотице развија распуштеност. Још док је дете у колевци, може му се сваког часа нарушити мир, те оно
У Шумадији верују да Бог даје кишу „деце ради“.² Да је дете ритуално „чисто“ и срећно сведочи и обичај да се за Божић, као положај
29. ⁷⁰ Павловић, Ј., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, 22, Београд 1921, с. 130. ⁷¹ Миодраговић, Ј., исто, с. 37; Грбић, С. М., исто, с. 102. ⁷² Миодраговић, Ј.
252; уп. Павловић, Ј. М., Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, СЕЗ, књ. XXИИ, СКА, Београд 1921, с. 197. ⁷ Миодраговић, Ј., Народна педагогија у Срба, Београд 1914, с. 21.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Поп преузе: — Докле смо се ми били с Французом, наша су се браћа у Шумадији отимала од Турака и не могосмо им помоћи. Ходио је к њима сердар Пламенац и узалуд доносио писма од њих.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И у Шумадији се неко досетио да зечју љупкост искористи у комерцијалне сврхе; и поред привлачног назива, ја на тај лист нисам обраћа
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
класичним узорима, да јој даду »Солоне, Ликурге, Демостене, Аристотеле, Страбоне, Омире, Виргилије и проче«, да у Шумадији, где се само за гусле знало, дижу »олтаре музама«. У »наставленију« од 1845.
Он је гледао својим очима, у рођеној породици, зло хајдучије која је беснела у Шумадији крајем осамдесетих година, и цео један његов роман, Горски цар, описује ту опаку болест србијанског села у скорој
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији. Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.
објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. — Је ли то онај, што вели да човек има реп? Хо-хо-хо... — продужи писар.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— И ако је. Шта ми га ту жалиш? Разносе и моје код куће. Бајаги ти је тамо нама у Шумадији боље. — Мопе, бар тамо код нас нема војске. — Нема војске али има светине.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Он се понекад назива светим дрветом (в. пример у ГЗМ, б, 372). Цигани у Шумадији причешћују се на Ђурђевдан г. листом (ЖСС, 103). постоји и заклетва: »глога ми« (Вук, Посл.
У Белосавцима (у Шумадији) к. се на Божић ујутру баца у воду, оставља живини у котуру од конопца у коме је донесена слама (при томе се живина не
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Милан — личност непозната историји (презиме по реци Топлици) Топола — у доба И устанка село, данас варошица у Шумадији топуз, топузина — буздован Топчидер — данас предграђе Београда требовати — бити потребан: Не би вама коњи требовали