Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
направише има их тушта и тма - Какви ли су им оно коњи - Штајерци - Ено претрчавају кроз ону пшеницу - Кроз онај шумарак јашу два по два - Не зна се да л запад светлуца гушће од севера шлем до шлема пушка до пушке сја - Топови су им
Африка
Спавао сам на белим суданским теписима, буђен сваки час разговором мојих пагајера са црним сељанима. Зеленило и шумарак су почињали одмах иза колибе; испред ње чуо се шум воде. И уморан и успаван био сам задовољан да сам ту.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би Сунце зашло, или кад би кола зашла у неки шумарак, њена би се коса, разливена низ врат, чинила као нека црна, дивља, грива.
Била је велика, под брдом, на крају вароши, крај друма којим се ишло у варош Ујхељ. Била је повучена у један шумарак, а имала је капију огромну, као торањ, и, пред капијом, чесму. Око те чесме, по цео дан, била је врева људи и животиња.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Јуф, гром га убио! Па онда је око сваког млина згуснут неки врбик, алуга и расперјане раките, а у близини је и какав шумарак, обично љескар, па све то наводи на саблажњиве мисли чак и усред бијела бјелцата дана.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— на сваком месту њега су очекивали и бојали га се: и сељак за плугом чешће се освртао и бојажљиво погледао на какав шумарак близу себе; и калауз трговачки с неколико дуката у џепу ратосиљао се живота, кад је полазио на пут; и свештеник,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти... Све ћу ти исказати. Ајдемо даље! Ајдемо даље! Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад. — Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати? Да није шта зло?
Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање. Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Миливој се тргну, скиде с рамена пушку и, потрчавши, опали. Арнаут замаче у шумарак. Миливој се устави, домаћин махне за њим руком и врати се к речици. Затим седе на земљу, изу се и пређе преко воде.
Петровић, Растко - АФРИКА
Спавао сам на белим суданским теписима, буђен сваки час разговором мојих пагајера са црним сељанима. Зеленило и шумарак су почињали одмах иза колибе; испред ње чуо се шум воде. И уморан и успаван био сам задовољан да сам ту.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
иза нашега и иза турскога стрељачког ланца виделе су се сабијене колоне, где су прилегле земљи и заклониле се за какав шумарак или забрдак, којих је било доста по бојноме пољу.
имала је доминирајуће положаје и била је час турску артиљерију, час колоне, које су се као потпора склониле у какав шумарак, а час и сам турски стрељачки ланац.
Наша полубатерија, што је била уз ово одељење војске, једнако је била турску коњицу и принуди је да сврне лево у један шумарак. Док се ово збивало на нашем десном крилу, на центруму је текла страшна борба.
употребљује као заклон сваки жбун, свако брдашце, сваки поточић, сваки шумарак. Варошани још не знају где је управо непријатељ и колико га је, али већ осећају његов отровни дах и тежину његовога
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, да се пошаљу пандури коњаници на све стране да прокрстаре цео срез, да завире у сваки шумарак, у сваки тор, у сваку воденицу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Некако округло, на све стране излази на путеве, земља је одлична, а кућица као мали дворац. И шумарак је Шваба подигао. Додали би Јулици нешто и у новцу, удали би је за бираног човека, па има само да седи и да ужива.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Батерија је журно ишла. А већ од села настајао је друм. Још само да пређемо овај шумарак... Очи ми већ заморене, па, иако је ноћ, стално трепте неке искрице. Свака грана причињава ми се као пушчана цев.
— Код команданта је још... — Није могуће... — Јест. Ја ишао заобилазно, а он ударио преким путем кроз шумарак, сигурно да га не виде... И ја чујем кроз шатор како командант љутито виче: „Ко је тај који злоупотребљава моје име?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
ВИИИ Пољар Лијан гегуцкао је кроз један шумарак насупрот Голог брда и причао сам са собом, јер му се није разговарало с његовом празном флашом.
— Ено, тамо смо били сакривени — показивао је Ник на шумарак у стрмини повише раскршћа. — Онда смо најприје пошли ја и Николица и кад смо већ мало одмакли, зачусмо усташку вику и
Усташе су све до прије један сат вршљале по селу. — Па да сад пођемо у шумарак — предложи потиштена Луња. — Можда он, сиромах, лежи негдје горе рањен, а ми ту причамо. — Па дабоме да лежи!