Африка
Жедан сам, задуван и врео, још и на двадесетом километру одатле. Чопори камила, шатори мароканских номада, узвишице, шумарци, брегови и кршеви који су чудније осенчени у вечери која се лагано спушта.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је имао да гледа како пролазе крај њега храстови, кестенови, последње, беле, куће, крај друма, у зеленилу, и шумарци у даљини. Зечеви су, пред колима, претрчавали, а лисице су вириле из јаркова.
Руже су још цветале. Све је још било лиснато у Токају. И шумарци на брегу, и јабланови на реци, и дрвеће у врту. Под прозором, у кући, почело је да жути тек прво лишће.
Изнад куће, на брежуљцима, покошеним, и пожутелим, пасли су сапети коњи. Пожутели су били, и поруменели, и шумарци. Око главе Варварине летело је неколико, задоцнелих, белих, лептирова.
Тог дана, каже, био је дан кад је Урош Нејаки заклан, а цео се Токај упалио у јесени, лишће, дрвеће, шумарци, околна брда, све је почело да вене и жути. Кестенови, под којима је Варвара била прошла, били су црвени.
Уоколо су сад били, све гушћи, шумарци, у даљини све виша брда, а на врховима тих брда, по неко усамљено дрво. Далеко, виделе су се шуме, које су се чиниле
Сунце је сјало топло, блештало, трептало. У куће се увлачио, и људе опијао, мирис грожђа, из винограда. Околна брда и шумарци у даљини били су црвени, као да су, заувек, преливени бојама залазећег Сунца.
Шума као шума. Сад, јашући тако, у туђину, зачуди се, како се пред њим отварају, велики, као цркве, шумарци храстова, букве, са испреплетаним грањем, са огромним, чворноватим, стаблима, са огромном кишом жутог лишћа, које вене
Било је толико видно и светло, као да се цео свет био изменио. Ливаде, овце, његова кола, шумарци, шуме у даљини, врхови, стене Бескида, све је било бело, ињем попало.
Честњејши Исакович застао је и код празних прозора. Испод њега била су поља, варошица, а изнад њега, шумарци пожутели и посечено дрвеће и пањеви, у трави. Није било комшија, нигде, у близини.
из тих, празних прозора, у сумрачју, после, све би нестајало у тој пољској помрчини: и Бахмут, и друм, и путеви и шумарци пожутели. Не небу су се, рано, јављале звезде, али бледе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А сваки славуј цвркуташе: Љуби! ------------------ „Љубави! срећо, којом живот сладих! Шумарци! стазе обрасле у цвећу! Ви пратиоци мојих дана младих, Никад вас више ја имати нећу! „Не!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
дубинама морскога дна, посути тако ињем, бљештали су нарочито, расути на све стране и јарки, мали и раскошни шумарци, као у самим ваздушастим чипкама, а свежи и млади као невесте обавијене девичанским велом.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сунце се показало светлије него икада. На прекоморским брдинама и голетима назираху се засеоце, доци, шумарци и поједина дрвета. Ваздух је очишћен и прозрачан. Ведрина неба и мора лепо се у њима одразује. Упутише се у поље.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Са немоћном срдитошћу окрећем томе Косову леђа. Са засталом у грлу речи да је проклето. Но шумарци маме поглед. Беле кућице као да навлаш због овакога расположења извирују из њих.
Петровић, Растко - АФРИКА
Жедан сам, задуван и врео, још и на двадесетом километру одатле. Чопори камила, шатори мароканских номада, узвишице, шумарци, брегови и кршеви који су чудније осенчени у вечери која се лагано спушта.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И наједанпут тек непријатељ је ту, он се покаже отворено, варош осети како се стежу око ње гвоздене руке, шумарци се претворе у шуму бајонета, од свуда зину на варош страшне, гараве чељусти оног ужасног чудовишта што се рани грдним
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То је да човек излуди! Рекао сам јој, што сам могао смиреније, да је опасно слати слаб одред јер су сви околни шумарци пуни разбојника, да Брзан то и хоће, да нас туче по издвојеним групицама ван зидина Куле, да смо ми једино јаки ако