Употреба речи шуме у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Магарац својом виком поплаши и узбуни многу животињу; и учини ју бежати из шуме, на коју лав нападајући нахвата силу.

Мал' не умре' од глади! Проклете шуме! Ништа ти нејма да ваља у овој нашој Далмацији! Ни дрвета не може човек наћи на ком би се лепо и љуцки могао обесити!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

4. Пакао видех иза мрачне шуме. Грешници, с лицима од стакла и гуме, бачени под стабла, у јаме и траве, мале су казане натукли на главе.

кантом воде нагне, и пљусне лице, и рашири се вид испод звезданих круна, у смрт ће да га понесе мирис брезове шуме и сапуна. И опет ће мислити: живот је леп толико, да гинути вреди. И опет ће за исти свет убијати и мрети.

Диже је на мотку и разви заставу, па с главом одјаха низ шуму храстову, и јаше, кроз јелове, брезове шуме, и букове, кроз бежаније, кроз разбијене пукове, касом и галопом, низ пољане, дижући увис препелице и вране,

Велике равни до у Губин дô, с виса на вис, дурбином заокружи: зелене се, у недоглед, огромне шумске масе: букове шуме прве, друге и треће класе.

ПРЕКО СИЊАЈЕВИНЕ, БЈЕЛАСИЦЕ И КОМОВА На изласку из шуме сретоше ме три стога сена, као три шубаре, накривљене на три главе, на три главе три путника, који силазе у мрачну

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

и бежао од њи’; живио у сваком благу и изобилију и опет долазио до сиротиње; имао сам лепе куће и гледао и’ из шуме спаљене и срушене; пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим неокованим

нахији и у другим нахијама кнезове и главније људе; „које по̓ватати могоше — исекоше; ми млађи устрашени од смрти у шуме побегосмо, и од бегунаца скупи се војска; решисмо се и заклесмо се да волимо сви изгинути и име српско утаманити, него

вас дан и сав шанац оптекли; док пред вече неки калуђер из Каонског Монастира, Макарије, и Петар Молер са 20 момака из шуме проспу пушке, повичу: „Јуриш, јуриш, браћо, ви одозго; побегоше Турци!” Тако се Турци поплаше, побегну Шапцу.

то наши, побаце Асан-пашу више терати, нека иде сам, а они се поврате за везиром, нађу га на конаку, и сву ноћ из шуме тукли из пушака; а кад зора буде, они се даље у шуму уклоне, јербо је у Турака врло млого војске и топова, које су сву

Но по несрећи обадва су та пута и шуме окрчени и у ливаде и њиве обраћена, и то је велика штета за Србију. Дозна Афиз-паша, да га Карађорђе чека да само

Турке, и кад видим да они иду низа Саву, ја ћу му хабер послати, ко се не буде могао преко Саве превести, да бега у шуме. И отиђем уза Саву.

Није смео никуд на страну, јер смо му казали, да ћемо ми за њим из шуме једнако гледати, хоће ли баш у Турке отићи. Везир, кад прочита писмо, заповеди одма те се сва турска војска из села

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

(атлас) курдисати — удесити курталисати се — ослободити се, отрести се Лаз — стаза, њивица у камењару, искрчени део шуме лецати се — осећати се нелагодно логов — трећи коњ у колима локмаш — човек који радо једе за туђим столом лотиња —

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ко је? — загрмеше са свију страна. — Чекајте, казаћу!... Ево како је то било! Јуче, после подне, враћам се ја из шуме. Тамо сам носио марви помам...

Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. Кипео је гневом. „О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!... Ал̓, неће... Ту је бог, стари пријатељ!...

Није... Саснила сам ружан сан!... Јелицу ледну нешто у срце. Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију. Глас јој дрхташе кад запита: — Да ниси сањала њега? — Јесам. — Па?...

Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева. Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Још бакрено небо распаљено сија, Сва река крвава од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Иза црне шуме старих четинара.

Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања, Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања,

Слушајућ тако те вечери мутне Ветрова песму и музику кише. ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?

ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме? Жути месец споро залази за хуме, Далеке и црне, кô слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, Кô олово

Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду. Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек.

Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду. Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек.

Све је тако тихо. И у мојој души Продужено видим ово мирно море: Шуме олеандра, љубичасте горе, И блед обзор што се протеже и пуши.

Само дрхте у провидној тмини Две-три звезде беле у дну свода; И диже се изнад немих вода Црн силует шуме у висини.

И жеље што даве, И бију, и море, још од памтивека, Њу измаме тако у тузи без лека... док поноћне звезде шуме изнад главе. Кô свилени црни ноћни галеб, тако Моја душа пада на талас, полако, И заспи у својим сузама, кô дете.

Сваки цветак, камен, талас, лист са горе, Шуме у тој песми, и шапћу и струје; И моја се душа јасно у њој чује, Као неко тамно невидљиво море. Ја сам део ноћи.

Тај ехо ког једва чујеш из даљине, То још она збори у теби дубоко — У самотне ноћи, кад жалосно шуме Реке пуне звезда, горе пуне сена... До слуха та песма не допире њена, Но душа је слути, чује, и разуме...

дах топли струји с мирних звезда — Кад небројне очи отворите, када Пружите спрам сунца безброј својих рука, Све шуме без конца и мора без лука Ваш светли долазак поздравиће тада.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

је нека чудна свежина и гледајући у њих Јуришић је наједном имао осећање неког свежег простора са дивним језером усред шуме. — Дакле, друже? — Да, кад се мора онда драге воље! — Драги Јуришићу, теби је лако, сам си.

Сунце се црвенило изнад шуме и сва природа, као под владом неког дубоког и узбуђеног осећања, заћутала је замишљено.

А сутра дан зове их кнез и тражи да види како су они кроз оне шуме путовали, те морају онако и сто да се опреме и да коње појаше. А кад предаду арач тачно на цванцик, враћају се.

Јест, шуме неке црвљиве људске радње на све стране и отровни пауци наново плету и крпе оне покидане, старе нити. А сви кажу: ето

Африка

Јаснозелени, свежи пропланци, ниски загубљени домови, дубокоцрвених кровова. У једном удубљењу између шуме и изненадне црне стене у води, урођеничко село дугих тамних слемена од стабала сасвим ниских над земљом.

Из шуме над селом, где се не види више ништа до густо зеленило, из тесних круна палми диже се узбудљива перјаница дима, и трепе

Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око

Риболови. Плетена ловишта. Река тамна као опал, склапа иза нас и расклапа пред нама своје огромно високе и густе шуме које је окивају. Ове су шуме ипак проходније од оних јучерашњих; лепота њиног растиња је нежнија, више песничка.

Река тамна као опал, склапа иза нас и расклапа пред нама своје огромно високе и густе шуме које је окивају. Ове су шуме ипак проходније од оних јучерашњих; лепота њиног растиња је нежнија, више песничка.

Фотографишем најпре једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који се купа.

Толико је његово недовршено вознесење гласом било једна стварност у овој ноћи. Искрцасмо се под саму ивицу шуме. Ваздух је, иако без сунца што бије у теме, још увек топао, а вода само незнатно свежија.

Чопори звериња свуда, од прве хладовине поподневне до прве топлоте јутарње. Савана има своје шумарке и своје шуме, тамне, хладовите, тропске, које су баш онакве какве ми замишљамо да су прашуме, пуне боја, огромних цветова, змија,

Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и стазе, овде прже на сунцу и слободи своје кућице купастих сламних кровова.

Право звериње је око мене а не само зечеви. Звечарка звечи на неколико корачаји од мене иза зила и хијена се дере из шуме. „Идем сутра у Ман!“ кажем себи и понова тонем у сан бескрајно срећан.

Ми им видимо још само очи, које су дух неба и простора. Њима су осветљене планине. Јужни Крст косо је пободен изнад шуме. Мој други бој, Мури, диван младић, фетишист, нерасположен је због ове посете племенима Јакобар, Дјере и Абе.

У висини се ломи грана од скока каквог мајмуна, а ћутање шуме остаје неповређено, апсолутно у својој величанственој страхоти.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Пролазили су кроз брдо, кроз шуме, кроз облаке. Његова мати ишла је свом оцу, на Микољдан, у посету, и водила и њега, да га покаже.

Ја то свршио изјутра, до подне, а после подне узеше деца казивати да се, из шуме, чују гласови курјачки. Урликали су те зиме као никад дотле.

њом је била клупа, сред једног квадрата у шимширу, увек зеленог, а иза ње, поглед је пуцао у покошена поља и далеке шуме и долину Дунава. Имала је мало кубе на крову.

Далеко, виделе су се шуме, које су се чиниле непроходне. Поред једног, дрвеног, моста, са крстом, и малим, сеоским гробљем, где је, украј друма,

Ноћи су на водама, око Токаја, биле пуне звезда. Павле је, сутрадан, на коњу, сачекао полазак Трифунов, украј једне шуме, поред друма, који и није био друм, него крчевина, која је била пробијена, између два брежуљка.

Шумско дрвеће, гране као неке руке, све су биле више испреплетане, у мраку шуме, у који је улазио. А у даљини се појавише планински врхови, и сувати, на којима је све било празно.

У тој магли биле су, и шуме крај друма, и брда, која су била све виша, и залазила, у даљину, у неко невидљиво руменило.

Планина, шуме, дрвеће, које је било близу, друм, кола, све је било утонуло, пред њим, и иза њега, у ту чудну, провидну маглу, у

У долини, шуме су биле црне и чиниле су се непроходне. Руменило заласка Сунца падало је, у долину Ондаве, као неки златни прах, који

Према Сунцу које залази, преко стена високих, у шуме, у којима опада пожутело лишће, они су нестајали, као неки облаци.

Било је толико видно и светло, као да се цео свет био изменио. Ливаде, овце, његова кола, шумарци, шуме у даљини, врхови, стене Бескида, све је било бело, ињем попало.

Нити је више говорио о Дунаву, или Црној Бари, или Церу, нити помињао Сервију, њено небо, њене шуме, шљивике, па ни рођака, Исака Исаковича, кога је у Неоплатенси оставио.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Јако утичу на динарске људе старе велике шуме и поједина дрвета или групе дрвета која се дижу на брежуљцима, са хумки и међу рушевинама, нарочито групе старих

Само су се велике породице могле добро заштитити. На распоред и на развитак задруга биле су једним делом и шуме од утицаја. Истакли смо утицај рељефа на ову друштвену организацију у селима ибарског типа.

Серија преображаја се извршила безмало на овај начин. Најпре су се лугови и шуме све више крчили и они данас покривају тек петину Шумадије; затим су ишчезле многе баруштине које су биле по долинским

До 1842. год. нови су досељеници могли искрчити шуме и искрчена земља припадала им је без икаквих формалности. Чак и после 1842. год.

Као под ударом мађијског штапа ишчезавају шуме, пашњаци и простране ливаде Рашке; земљиште је голо, кршно, а траве има само у пукотинама кречњака и у шкрапама, а

Они не познају планине, шуме, земље и околну природу онолико колико хришћани. Изненадило ме је како мало пољских и дивљих биљака познају у поређењу

Осим тога, становништво залеђа, нарочито оно из Требиња, Шуме и Површи, било је у Дубровнику најоданије међу Динарцима и оно је притицало у Дубровник.

Још Тукидид помиње сојеничарска насеља Пеонаца на језеру Празијасу (Дојранско језеро) и њихов врло приносан риболов. Шуме и пространи пашњаци на површима били су такође од великог значаја, а близина јегејског и јадранског приморја

Противна, велешка страна је стрмија, али је сва зелена од жбуња и лиснате шуме. Супротности у општем изгледу земљишта и ненасељена зона хридова чине врло јасну граничну линију.

стране Влахинице, према Пологу (тетовској котлини), покривене су до великих висина кестеновима; затим долазе ретке шуме, ситногорица, обично „храсталаци“ („храсталак“), и напослетку сувати.

Изнад дна су густе шуме чија је граница јасно обележена, а још више је пространа суватска зона планине Бистре. Мада су ове високе испаше врло

се становништво обогатило отимајући земљишта од својих суседа и тиме што је оно једино искоришћавало простране паше и шуме у околини. Одувек је у Мрамору било одметника од Турских власти.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

неспретан и трунтав, он трком појури према планини, али како се био исувише захуктао, заустави се тек на другом крају шуме, провири иза посљедњег дрвета, па кад пред собом угледа чисту пољану, он зачуђено избечи очи: — Гле, па ја се у овој

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

То је природа морала да измени и онда нико не би успео да ухвати ни једног јединог зеца. Весна је већ видела шуме и поља насељена зечевима и смешила се онако као што се дете смеши у сну. - Свеједно би их похватали! - рекао сам.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Засад ти праштам, — рече латов. Бећар најпре лаганим, а после брзим корацима провуче се до шуме, где га и нестане. Сад се латов и Пера на коњу поделе.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Над вечерњом маглом појавише се модре падине брда и шуме, што су биле сухе и ретке, тако да им се на дну још црвенео дан.

Месечина је била осветлила велике куће пред црквом, кровове и зидове, доњи део града, па чак и шуме и брда у даљини, пред трепћућим, дубоким небом.

Не приметивши врхове брда у магли, ни шуме запупеле, ни јутарњи мирис траве; нису видели како се муче први млазеви светлости, на Истоку, да прелију магловите

све шуме у даљини... брда... и облаке... па, уневши се бискупу у лице, прошапута... „тамо аз појду...“ И заплака. ИИИ ДАН И НОЋ

при крају широким трепавицама, као што се не заборавља златна киша вечерњег сунчања, виђена негде, на рубу младе шуме.

Тако се угледа, у сну, страшни неки медвед, кад се бежећи из шуме, од вукова, изненада, истрчи пред неку стену. Тако паде и госпожа Дафина, треснувши рукама у мрак, одмах првог дана

Њу би положио ту, под надстрешницу, у заветрину, на сунце. Затворила би очи и видела сребрне, месечином поливене шуме, још једном, снежна поља иза Осечког града, траг лисица, јахања, дах њин, као маглу, прошлост.

Велике промене на небесима дешаваху се пред њима; дуж реке се продужише густе шуме, у којима су ломили жбуње и рили по кишници дивљи вепрови; копци кружаху над њиховим главама и испраћаху их до

се све више, са завејаним урвинама, рушећи се у долине, у велике, мрачне осенчене падине, где су се разливале у јелове шуме, под којима је као вода, кад поплави, ширила се висока трава, растући преко пањева, камења, потока.

се спуштала на њега, предвођена појединим, разбарушеним дрвећем, које је бацало велике сенке у траву, при изласку из шуме. Над селом се раширише пољане, што су дуже остајале видне, испресецане редовима дрвећа и потока.

Под јелама, иза кола, чуо је преживање телади што су поведена од Граца за њега и његове официре, а ван шуме безбројни зрик попаца.

да напада и он при крају пролећа попусти, спреман да види бојишта и мртваце, запаљене улице, убијене жене, кише, шуме, брда, ливаде, као и његови војници, али све као у свом позоришту, не дотичући се чистим рукама тих ствари, и чувајући

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

И над отвореном књигом живота што је блистала, шумела и мирисала, као изнад јеванђеља, на питање шуме узимају ли се драге воље одговорили, прво човек па онда жена, као пред свештеником што други чине, да ће заједно сав

колевци дете, за неблагословене, за жене које пред собом носе транспаренте снова и маште, у чијем крвотоку само песме шуме, за оне чија срца плоде мириси и жубори воде, чија су наручја пуна само облака, које као птице над земљом праве

пчела шумска подграђа, за свитаца и пањева ноћне варке, за безимена, једва видљива, створа што у плен смера, за шуме свежи прапочетак, за рањена плућа грања, и пуни месец у који се као у нишан забија метак.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

са таблом на грудима, на којој је писало: ШВЕРЦЕР, а његова кћи, која га се одрекла, играла је валцер »Из бечке шуме« са младим поручником низ Главну улицу у дужини од три трамвајске станице.

Кренули смо преко планина, кроз кишу. У колима је било суво и безбедно. Пели смо се кривудавим друмом кроз густе шуме.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Па од чега живи владика? — А манастир има своје земље, шуме и стоке. Од тога би било владици на претек да није навикао помагати сиротињи и да не треба куповати џебану.

Јанку предочи лијепа слика, неустрашиви брдски синови носе „танке књиге“ кроза студене врлети, кроз пустиње и мрачне шуме, често бранећи се од звјерова, чувајући боље него своје главе те лаке ствари, које свуда небојше и немирници дочекују

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Животиња — завитла га неколико пута око себе, и баци га далеко од шуме у којој је, као ждероња, избио на рђав глас. При оном заошијавању и бацању зецу се истегну уши, и какве је онда добио,

На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами брбља невидљив поток, а јазавци силазе из прастаре шуме и шуњају се према кукурузима. Е-ех, само је одраслима дано оно што је најлепше на свијету.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Он је био један од оних који »пробијају пут и шуме крче«. МИХАИЛО ВИТКОВИЋ Михаило Витковић родио се 1778. године у Јегри, у Угарској. 1801.

Милићевић, Вук - Беспуће

Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима увече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и

расута села, дохватали се брда; друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге; пењали се уз влажне и пријатне шуме ,са дрвећем које показује своје дебеле снажне, чворновате жиле, испреплетане, грчевито обавијене око камења поред

Свуда наоколо непрегледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима. А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице.

преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, шуми кроз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стијење

Палили су му шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за то одликовање. Палили су му више пута сијена,

У њихов разговор мијешао се жамор шуме над њиховим главама и око њих, док се видјело ужурбано мноштво радника и чула лупњава рада.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' ето ти онога човека, Де се лати шуме и литица, Како дође, на њ'га ука, дрека Од јејина и од кукавица, Ал' он ништа, већ секиру лати, Па њом десно и

Гледај само крај ове рудине Де се беле из шуме зидине: То су двори Жеравице Рајка, То су двори мојега бабајка. Дођи к нама, свак те радо чека, Јер си, видим,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Па да, с њом би он да оде некуд у ову провлажену ноћ, кроз тамне шуме гдје сабласно стражаре у бијело обучене невјесте, дивље трешње.

Један газда испод шуме, срећник, имао је, још од првог рата, неког даљњег ујака, или ће бити тетак, који је имао приличну пензијицу као бивши

Претражио је тако све завучене окуке, тукове и гушћаке око потока, испод гајева и подно велике шуме Лисине, али од коња ни трага. Вратио се тек пред ручак, ломан и увео, а већ истог дана паде у постељу и поче да кашље.

Шта, мислиш ти да се ја тебе бојим? Шипак теби, момче!“ Ношени зеленом поплавом љета, ми смо једрили низ потоке, шуме и сјенокосе, остављајући наш таван потопљен у сјенке и тишину, али с првим јесењим кишама, ево нас, истраживача, да

), кад спази три наоружана човјека како се спуштају из оближњег језичка шуме право њиховој кући. — Ево их, стриче, долазе. Сељак се само лупи по врату. — Рекох ли ја, Василије, гони краву.

Притиснути потјерама, они се пребацују из планине у околне шуме или из једног подручја у друго, преобучени често у милиционаре, у војнике или чак у официре, а каткад наиђу колима или

— Јесте, дјечаче, остаће иста ова вода, али мијењаће се и године стицати њезина околина, њезине шуме и обале. Ово мало мирно море, сада тако пусто и туђе нама обојици, постаће сјутра завичајни видик неког новог дјечака.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Одмах се спремише и пођоше. Тако идоше три дана, док се нађоше усред некакве шуме. Не знају куда иду. Онда рече Грбо најстаријем брату: — Хајде, узми три камена, па се испењи на највишу јелу и на

Кад је тако свршио с кравом, дигне се одатле у свијет. Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу. Пред колибом сједе двије грдне јуначине, страшно их је било погледати, а некмо ли с њима бесједити.

Путник га погледа: — Па, чим ћеш кад немаш шта, а немаш гдје купити? Него де да пожуримо, па кад изађемо из шуме да купимо штогод. — Сједи ти, па се ништа не брини!

То чује неки пустахија из шуме, па се насмије; затим, крадући се кроз шуму, испредњачи пред човеком, и на путу којим ће овај проћи остави пуну кесу

Лалић, Иван В. - ПИСМО

СОНЕТА О ЛОБАЊИ 79 ПИСМО И ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН Све тањи дани у брдима, Све ближе снегови прилазе; А шуме силазе, силазе у риђим и мрким крдима у језеро, у оклевање Сопствене слике што боји се Са непознатом да споји се Ко

Можда часови Помичу те теразије; Незнана мера на снази је И још оклевају тасови: Јесмо ли сабрали тегове? Шуме у језеро силазе И сећања се разилазе у светлост, у страх, у снегове (14.

си створен: у несаници светлуца слобода — Друге су ноћи оних који бдију — На некој звезди море се расцвета, Прадавне шуме загрцнуто пију Ваздух и воду будућега лета; Последња слика: као ретровизор Пун друма што се одмата у ништа Бесане очи

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

је трихиљадита грудва била направљена, видесмо како одоздо излети једна црвена ракетла, а они месечари измилише из шуме, па право узбрдо на нас! Пред њима, с револвером у руци, потенцијални капетан — лично!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Слепи Филип, у неону, изоштрује кост чеону. Тек да му је преко струне да развуче како уме, почеле би шуме српске од чудеса да се крсте.

У жамору шумског биља, где ме звери препознају, шуми звезда породиља и церови лахорају. Ко из шуме да изиђе, Љубовиђо Љубовиђе? У шебој се мрак облачи: то кошуљу љушти гуја.

Вилењак биљни јасне се са дуда: Кад сколи срх ме, шуме кад захује, у тихост сточим хлòрофил с олује; и кренув горјем, или било куда, тек шапор пустим: Иза седме горе под

(Дотичу ми чула каденцу коса, руковет крагуја.) Не престај, теци, диктатуро с гаја јер могу, учас, шуме да онеме, да буде збрисан језик чавке, креје, да видик застру крљушт и пераја; у шкргут може да се згрчи жамор „И

Зуји ми кичма, колена хује, пуши се глава. Бојим се слома: зажижем псалме и алилује. Чувствено врење захвата шуме, побрежја, чуке.

Жедне ми очи трњем се пуне. Створих ли много свакојег скота? Мрачи се исток - надиру шуме. Чујем ли писку? Шта ли се збива? Има ли меда, ораха - млива?

Доњега хора антифон груне, реплика горка: Анђеле збирни, лесковим прутем с Поноћне шуме страх нам прекрсти. - Смилуј се, Силни, који си лекар, ковчеге раскуј, махуне мрачне да нам се пасуљ расеје ведро;

Док шуме беру громове колаче, а небо шушти с тепсијом у Сави, разуме род ми шумови шта значе, шта сјај са Дрине кад се с Цера

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

На крају шуме кућица стоји, тугује у њој мачак Шепа, кроз прозор гледа, часове броји, пјетлића чека зеленог репа, док тамо

ПИЈЕТАО И МАЧАК При крају шуме, у доба давно, Мачак и Пијевац живјели славно. Кућа им била од једног спрата — прича је о њој кружила гором

„Зашто ме ниси слушао, друже?“ ИВ На крају шуме, другови моји, и сада кућа малена стоји, стара је много, зидови сиви. И данас Мачак унутра живи.

Путује друштво кроз горе стране, дивљином страшном без стазе, пута, над њима шуме прастаре гране и кроз ноћ мрку патуљак лута. Понекад, опет, у освит сив, низ кланац неки промакне див.

“ рекоше на то другара три, па даље крећу тражећи срећу. Прошли су много питомих доља, лиснате шуме и стрме горе, док најзад стигли до неких поља, кад тамо — гледај! — мишева море!

“ Ћоса ће нато: „Па носим, ето, у својој торби читаво љето. Ту су ти шуме и поља родна, понека башта, њивица плодна, скупљала то су читава јата за мене лично гладнога брата.

Обишла барка, сијекући вале, чудесне земље, отоке мале, шарени цвјетни рај, стигла до шуме гдје удав спава, тамо гдје чујеш тигра и лава, великих звијери крај.

Медено писмо, причао меца, стигло у торби поштара зеца. Адреса кратка; ал се разуме: „За друга Јежа На крају шуме.“ У писму пише: „Јежурка, брате, сањам те често и мислим на те. Ево ти пишем из камењара гускиним пером.

А код нас мећава гуди, завија, чуда ствара, док мали Сима сања шуме Килиманџара. Сања и у сну гледа афричке тајне путе, на њима слонче, мајмун и лав од вуне жуте.

Затворим очи и одмах видим Јапру и шуме, неба језичак, и млин, и Тришу, Тошу и Жућу, у псећем репу повелик чичак.

Кажи ми само, не буди љут, Колико беше дугачак пут?“ „Од нашег млина до краја села где стоји врба пет, од старе шуме до врха брега дотле се стере свет. Ако би даље некуда макȏ, ничега нема — ја мислим тако.

ЗИМА Ех, што се магла згуснути уме, завила поља, реку и шуме, збрисала кланац, покрила село, читавом свету обукла бело.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Корачам ивицом острвском, удишући дубоко мирис влаге, шуме и трава. Вече се сасвим неприметно замотава око Мањег острва чија је густа шума одмах прекопута.

Задовољства су чисто физичка. Очи уживају у све тамнијој боји шуме прекопута, груди у дисању ваздуха освеженог мирисом биља и воде.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Носите ме из ове шуме, не могу више да гледам ноћу сјај нетварних бића у грању што се на мом страдању уче да утекну рођењу.

Хеће више лепих градова бити на земљи нашој. Ноћи дугачке желимо и шуме дубоке где има вида и без очију. Да певамо и да се сами себе сећамо, други су нас заборавили.

и од зрелине пева од зреле глади сазреле су клисуре и борове игле и срце планине под каменом негом и златне шуме за које се никад не зна зашто стоје што не крену још један корак у висину начинила је Милешева вече које пада као

Тако ће све да се среди на два краја са два завршетка један у дну шуме у каменолому кад се последњи камен одвали прст што блиста посвећено и сведочи да сунце пролази под земљом

да жене мру једна за другом као старе муње гасила се лица лепа на постељи на ливади на тавану и у цвећу на почетку шуме нису се више ни копала гробља она оставља кућу децу и огњиште и гази по иверју док се следи неки већ мисле на

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Збијени у Мачви, опкољени водом са свих страна, јурили су пукови с једнога краја на други, да би одолели навали. Шуме су исечене, цркве порушене, куће попаљене. Земља је изгажена и усеви уништени.

Јер шуме ће израсти, земља ће родити, али најтеже је бити роб. Услед сталних покрета војска је обосила и била поцепана.

Тада се окрете мени: — Пази у правцу оне шуме... ено га пут, види, види... колона се нека креће. — Онда се саже према Танасију: — Извести командира да се креће

На десној страни од нас кркљало је од пушчане ватре. Из оне шуме непрестано допире клокотање митраљеза. Нека наша батерија, а и аустријска, засипају, чини нам се, исти простор у шуми.

Али сада их гађају њихови позадњи, и укљештени, они падају ничице. А из шуме десно куљају као ројеви, ено их где трче, један паде, још један, остали одмичу, и цео се строј сручи иза врзине на сто

Из оне шуме десно почеше да излазе Аустријанци и кроз импровизовану саобраћајницу да ускачу у ровове. — Пази, пази...

У нашим заклонима били су Аустријанци. А из оне шуме наступали су у масама. Наредник је био пред кућом. — Свршено је — рече — што брже у батерију, да и њу не заробе.

— Четврти батаљон... — Откуда ви овде? — Па — ете, кујна... — А где су ровови? — Ето их испред шуме, ено, види се. — А да ли вас гађају? — Гађају, али се ми осигурали одонуд — и показа у правцу ровова.

Прилази журно још један коњаник. Опет их има пет. Кола кретоше на супротну страну, праћена двојицом коњаника. Из оне шуме изишла је још једна већа група коњаника и креће друмом. Она двојица су већ пришли на три километра.

Али сад иду обазривије. Сваки час стају и осматрају. — Ено је и њихова пешадија! — рече командир. Испред оне шуме видела се густа колона, са истуреним предњим одељењима. — Видите десно, ено их још! — добаци неко. — А и лево...

— Са вашим првим и другим топом нанишаните оно гумасто дрво, а ви — обрати се мени — са трећим и четвртим на ивицу оне шуме. Остале елементе добићете. Батерија је у напетом очекивању... — Елементи за први вод!

Она пешачка колона наступа, већ је челом својим на ивици шуме. Командир сигурно чека да и друга колона приђе оном гумастом дрвету, те да оба наша вода дејствују.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

1919. ХИМНА Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв. Завејаше горе мећаве снега, Несташе шуме, брда и стене. Ни мајке, ни дома не имадосмо, селисмо нашу крв. Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв.

РЕЉЕФ СА ЛИКОМ ДАНТА Аници Савићевој Кентаврима бесним маље у носу затрепташе жудно, копита им росу у мрачне шуме кад јурнуше даље лудим трком са ваших плећа на кобиле просу, по трави блудно. Тврђава златна горела је и урлала.

Већ први пут ми љубав беше само бол. Већ први пут место да слушах у зори како се топиш као снег, ја јурнух у шуме где упада брег, и гране што покрај јецаху као моја душа.

У биљу, или нечем другом, моћном, над пропланком једне шуме младе, наћи ћемо опет своје наде. У мирисном небу ноћном. Наде свих који се болно смеше.

И, место да водим, погледом зеленим, као пре, реку што се слива, да скачем, као Месец, по горама пустим, и зажарене шуме да потпирим, сад, плавим и густим, снегом, и ледом, смешећи се, мирим све што се збива.

Имали су одстојања измерена. Са тог брдашца мало се наших у шуме иза нас вратило. То вече, рањеници су одвезени тако да су ноге и руке висиле из кола, као кад телад возе на кланицу.

На крају улице празнина, празнина; над крововима, мокра брда и шуме и небо. Све је тако замршено. Што даље у предграђа, све је више мутно.

Уосталом, не волим уметност, више волим шуме. Ипак ме је зачудила ова грчкост у петнаестом столећу, чак код Фламанаца; али су главе Христове биле бледе, и лепе, па

Козе се веру по кућама. Свет спава још по авлијама, испод венецијанских тремова. Пењемо се на брдо, зарасло у шуме наранџа, чемпреса, густих и бескрајних, као наши шљиваци.

Каква радост у туђини сусрести, изненада, један огроман, стари орах. Од села Кравакуле, све до мора, спуштају се шуме наранџи и огромне маслине, међу којима има и прастарих. Међу кактусима, доле, види се море, магла Епира.

Са узалудношћу рођења и узалудношћу смрти. Небеса, што у пролеће дишу тако, да се шуме повијају, у јесен силазе са брда, мрка и тешка, као неки огромни медвед, што се развеселио, па игра.

И плане и дрхти цела око мога завичаја невесела у сласти лудој, пуна звезда, ноћ. И кад ме се сете шуме радосно, стидно зарумене. А иконе старе засјаје у мутном злату кад виде мене.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Шта ти је, јеси ли ти луда жена? — Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем! — вели стрина, запињући из све снаге кад говори, а ипак шапатом.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Још неколико корака, па ћемо изаћи из шуме и наступити на чисту и глатку рудину. Чим изађосмо на рудину, стадосмо сви као окамењени.

Тако путовасмо све до сеоске шуме. Кад наиђосмо у гај, обузе нас шумска хладовина и ја се чисто тргох. »Шта ја ово чиним ?...

У манастиру опет настаде тишина, коју прекидаше страховита ломљава, брујање и шуштање густе манастирске шуме, помешано са бесним звиждањем и фијуком ђердапске кошаве...

и црни, час растресити и развучени загасити и беличасти облаци, силазе ниско, ниско, закачињући почешће највиши део шуме, који се, право пред очима болесниковим, уздиже с друге стране потока...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Киша кад пада, мишеви сиви Са ибришимом јуре по њиви. КАКО ЖИВИ ПОЉСКИ МИШ На рубу шуме, у брвнари, преко целе године Пољски миш неуморно грицка старе новине.

То ти је прави живот: у каквој старој појати Спавати и грицкати; грицкати и постојати. МАЧКА На рубу шуме: црна мачка. Ах, та упорност посматрачка! Да ли је заспала?

Ништа! Тек мува Зујну у соби, Ко да се кроз опну неку проби. ИНСЕКТИ Капљице зејтина: по ивици Шуме мичу се клизави свици — Звездани инсекти, пуноглави, Петролејске сузе у трави; Попац, на стази, ту негде, слева,

Али кад на кланицу Поведеш краву, дође ми да заплачем! Слушам рику кроз шуме и кроз долове: То трговци полазе у походе... Краве, телад, бикове и волове У камионима као робље спроводе!

Бисерне капље, окца живе. Звезде су све хладније и све ређе; Поток и смрт у слози живе. Ал у небу се виде међе Сваке шуме и сваке њиве. ПРЕДВЕЧЕРЈЕ Вилин коњиц укосо води Танко перо по мирној води.

Седео сам у возу. Схватих: столеће, То је нешто што стално пролеће, Док Вечност чека, без узмака, На рубу шуме и сумрака.

А ти, који све знаш о Сингидунуму, Погледај, мало, на улице врвеће! Ако зидари од дрвета не виде шуму, Ти, од шуме, не видиш дрвеће...

) Над реком, у клинастом поретку, јато пролеће, У углу неба скупљају се облаци, И човек, загледан у даљине, поља и шуме Све види, а ништа не разуме. Неписмени усамљеник, надомак сунчаног захода.

А три веренице су тридесеттри године Прекопавале шуме и села, (Само измеђ Босне и Војводине Провртеле су шест тунела), Свака је у лов — мој господине!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Као што се каже, биљке у океану замењују ливаде, пашњаке, поља и шуме копна. Са своје стране, те ситне животињице храна су ситне и крупне рибе, а ова опет постаје плен већих морских

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери, и жуди За бујну љубав, свету богом дана. Док месечина насмејана

Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована. У таку ноћ је пожудну и страсну Изолда некад чекала Тристана.

силом ћуди, Госпо, не знам чије, На северу мртвом, где се мрзне море, Где ниједна тица пропевала није, Где прастаре шуме никад не шуморе, И где снежне јеле што столећа броје Као беле дувне непомично стоје...

Ја сад, ако плачем кад се месец крене С ореолом модрим низ небесне путе, Ил̓ кад старе шуме, чаробне сирене, Једно тужно вече злокобно заћуте.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Кроз ноћ црну лете Гвоздена кола. Задихано хукте. Промичу брзо мутне силуете. Прејурили смо поља, вијадукте, Шуме н реке. А ноћ нéма плете Свилену мрежу сећања и сете.

Па баш тад, кад за нас нема среће прече Но да нам, к’о поток из прастаре шуме, Суза тешке, горке истине потèче, — Нит нам когод пљеска, нити нас разуме.

нам је дахом дух некада плењен, Где и сада звезде истим сјајем сјају, Исти ветар дува плодан, неизмењен, Исте шуме, цвеће и мириси трају. Исте птице поју.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Одмах се из шуме помоли неки ванредно висок и сух, просјед човјек у властелинском одијелу онога доба. Про рамена висаше му дугачка шиба

Тако су даномице бивали ти тајни састанци у разним крајевима шуме. Из свакога би дјеца понијела веселости и знања, што им је обично надокнађало домаћи мамурлук и глупост.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

коњског репа куто — лончић Кучајна — планина, стари град и рудник у пожаревачком округу лазина — место где је много шуме исечено; крчевина ластина — угодност, удобност ленцуо — чаршав либро — књига лик — лика (од липе) лињак — врста

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

63. Мотовило вило, по гори се вило, кући долазило, соли не лизало. 64. Мртво живо из шуме вуче. 65. На царевићу без узла кошуља. 66. Навр пласта шака шаша. 67.

Идући тако задуго деца су просипала за собом помало пепела. Кад их отац доведе усред шуме, рече им: „Седите овде мало, сад ће тата доћи.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Сав град Беч чинио ми се мој, јер сам могао по њему шпацирати колико сам год хотео. Аугартен, Прадер, све шуме наоколо и ливаде поизмеђу њи[х] биле су у мојој власти; сваке недеље и празника могао сам по њима на све четири стране

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ме гледа беоњачом снега, С тек неколико црних, земних пега, Што ко зенице неке пиље у ме: Ко се то залуд скрива уз руб шуме? Све ме посматра: мрки поскок жиле Што сав притајен чува дуб и чека. Мотре ме и две птице што се збиле.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ћосић КОРЕНИ Садржај ГЛАВА ПРВА 5 ГЛАВА ДРУГА 47 ГЛАВА ТРЕЋА 106 ГЛАВА ЧЕТВРТА 152 КОРЕНИ За мном су гореле шуме и пут. Змија нисам да и реп у земљу увучем. Зуби су ми се клатили, али сам на курјака личио.

јер тако је било кад је у мој шанац на Шуматовцу пало топовско ђуле, и није само тада, јер на обали за леђима осташе шуме да горе и конопци као крушке да се њишкају. Па замахнем да бијем, онако како то ја умем, иако ме зуби у корену боле.

Лаки и меки детињи прсти. Очи што све виде. Отегнуте песме на месечини кад је пут раван а шуме из даљине силазе у поља.

Само му никада није видео лик. А шта сада? — зањиха главом. Помрачина обави све путеве и сва путовања у њему. Црне шуме налећу на њега, у очима трну и опет се пале ретки и болешљиви механски фењери, по њему се заносе скеле, претоварене и

Све њиве што вама и стоци хлеб рађају његове су крчевине. Шуме су све до Мораве биле. Он их је палио, па после чупао пањеве и себи ломио крста и плећке.

Монах Гаврил научио га писмену и рачунању. Аћим је, гонећи чопоре свиња полуранки, почео да гази шуме ка Београду и Дунаву, прогрушане шуме, жуте и рујаве, тихе и с ветром, кад кисну и звони роса.

Аћим је, гонећи чопоре свиња полуранки, почео да гази шуме ка Београду и Дунаву, прогрушане шуме, жуте и рујаве, тихе и с ветром, кад кисну и звони роса. Па онда: шума, месец и једна птица.

и појео земљи кошуљу, па је сву масну, дебелу и мокру оставио ветровима да је оперу, осуше и рашчешљају јој рутаве шуме.

Па се облаци размакоше и он, сунце, зари бело рало у равницу жениног трбуха улеглог у шуме. Очи се замаглише од силног мушког млаза и немог осмеха земље у загрљају с мужем.

Све до хапшења, од свега што је знао о оцу, најстрашније му је било сећање на оно пролећно вече кад се вратио из шуме са чопором свиња; био је тада дечак, и још с вратница је чуо танко мајчино цвиљење.

Била би несрећа ако у твоје време не би било луди које би на багремово коле набијали. Не секу ли ради тога шуме око наших река, и оне ће пресушити. И искитише тако Турци бело коле љутим и главатим мужевима.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али мали воз није могао да се смири. У његовим сновима расле су високе, густе шуме, блештали врхунци планина, модрило море.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Можда и због тога што је имао утисак да га смрт неће. Док је био дете, слутио је да између њега и неба, између њега и шуме постоји тајни договор на тајном језику. Тако је било и касније.

Мучио се. Приближили су се Београду, препознао је, под Авалом, шуму кроз коју је често јахао. Одједном је из те шуме ка њему допрла нека ведрина, Јован је погледао у мајска небеса сва од испреплетаних блескова и осетио да није, још,

Бацају се на њега, луди вукови, обарају, кидају са њега одело и кожу, везују га за дрво. Из шуме заиста излази Турчин, али не онај Бошњак кога је Стојан очекивао, него један други: Али-паша Мараш, са четом.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, и црвени река од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Из црне шуме старих четинара.

Сама свећа гори у самотној вили. Ј. Дучић ЛИИ ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери и жуди, За бујну љубав свету Богом дана.

М. Митровић ЛXXXВИИ ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме? Жут је месец давно зашао за хуме, Далеке и црне к'о слутње; и

М. Митровић ЛXXXВИИ ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме? Жут је месец давно зашао за хуме, Далеке и црне к'о слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, К'о олово

Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дркћу у своду. ...Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек.

Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дркћу у своду. ...Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек.

Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања Ту нађем Самоћу у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И

Све је тако тихо... И у мојој души Продужено видим ово мирно море, Шуме олеандра, љубичасте горе, И блед обзор што се свијетли и пуши.

Одјекују стране. Златно, к'о класје златно када доздре, Продире сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.

сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме, к'о кад вије Вјетар у сплету сасушених трава.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

После тог братимљења упути се натраг, свом господару у сусрет. На стази која води поред шуме указа се Чарлс Дарвин.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Усред оне ведре и живе свежине прекрасног летњег јутра, на великој трави и међу цвећем, поред шуме пуне тица, оно љупко створење више није имало ничег земаљског. Ох, какво блаженство!

По путу, правом и белом од месечеве светлости, велике, тешке и покретне сенке од шуме. Ја бих рекао да су сенке; корачам, па ужаснут устукнем над њиховим мраком, као над црном провалијом пакла.

Месец се проби и осветли онај део густе шуме више града... Он подиже главу и загледа се тамо. Огромне, као чудовишта, сенке клизале се преко кровова, ваљале се

И сама земља и шуме све се кретало као напред... И Они се крећу напред, долазе, стижу, он их већ види, сасвим су осветљени, сасвим су

гледао сам њу како насмејана стоји, у нечем што је било слично прозрачној одежди малога анђела; онда, усред чаробне шуме, под светлосјајним небом што улива ону срећу од бескрајности неизмерне и пуне сунца.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

главе игра тјеран у ковитлац дашком вјетра који по тек просушеној земљи шара мале вирове прашине, већ да то око мене шуме моја минула прољећа.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...

Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само

Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући.

— Чији си ти, море? — запита га старац. — Зар ме не познајеш, газда Јанко? Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. — А, ти ли си то! Ја бих рекао, па опет кô велим...

и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном. Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом...

Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће,

Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме. Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.

Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. »Као да сам му поручио! — помисли Ђурица.

— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: — Помагај !

Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди. Старац не мрдну више... Из шуме трчаше неко... Ђурица пружи пушку и викну... — Стој!

Ђурица му исприча. За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. — Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Дивови му признају јунаштво, и ослободе га да не преноси шуме. Кад видјеше дивови да не могу с њиме изићи на крај, стану се договарати како би га се занавијек опростили.

Једнога дана изиђе царевић на прошетњу крај мора, иза једне шуме, кад наједном али ти иде по мору брод и на броду отворен прозор, а на прозору цура.

се да иду у свијет да траже радње, па се одмах спремише и пођоше, и тако идоше три дана док се не нађоше усред некакве шуме.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Прошли су априли. И сузе се лију Што ми нисмо оно што смо некад били. ГЛАД МИРА Саранио сам љубав к'о дан црне шуме, К'о дубине остареле непознати мрак: Саранио сам љубав што се не разуме.

Да разумем мртве и погледе звезда. И дубину мрака, док попци певуше; И док дишу шуме и спавају гнезда, Да осећам крила моје старе душе. Да осећам крила зашлих поколења Уз снивање птица к'о песмом орлића.

Крв као савест не даде му спати. А шта му могу помрчина густа И шуме мрака — шта му могу дати? Да л' вечан покој, да л' жељена уста?

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Ухватио сам диван пар врана и пошао сам кући са пријатељем. На излазу из шуме сјатило се хиљаду врана, дижући ужасну грају. Кроз неколико минута птице стадоше да нас гоне и убрзо нас опколише.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Пуна опреза, она ме је посматрала са ивице шуме као права српска ”вила”. Мора да јује привукао и забављао мој црвени фес који је вирио са високог седишта иза мазги.

Небо на истоку било је као златни вео и наговештавало је диван априлски дан. Поље, птице, далека стабла шуме и добар пољски пут, све се удружило да запева песму о лепотама слободног луталице.

Када се сунце већ високо подигло, зауставио сам се на ивици шуме на обронцима брежуљка. Испод мене била је једна ливада и гледајући је, пали су ми на памет стихови песника Његоша!

Остали део града наличио је на низ лепих манастира. Ходање од неколико миља кроз шуме и поља, без доручка, изазвало је у мени јаку глад и мањи умор.

Када је отишао на пут у Европу, оставио је свога пса једном пријатељу. Али овоме је пас побегао и лутао кроз шуме Норфолка у потрази за господаром. Једног дана дошао ми је у кућу.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

улице и околни предели песниковог града: Разиђу се тако у плавило улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И свим тим, моја, протече љубав све даље.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

КАЛЕНИЋ: То може одиста да вам пође за руком, а државу то баш ништа не кошта. Није држава садила шуме, па да јој је жао да се секу. Сасвим то може.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

] блену у ноћ, пуну звезда, прешав погледом сва месечином обасјана поља ...све шуме у даљини ... брда ... и облаке ... па, уневши се бискупу у лице, прошапута .... 'тамо аз појду' ... и заплака“.

Вук Исакович, чак и у часу кад предводи јуриш преко Рајне, не помишља ништа и не тражи ништа него да погледом обухвати шуме у даљини и звездано небо над собом.

се спуштала на њега, предвођена појединим, разбарушеним дрвећем, које је бацало велике сенке у трави, при изласку из шуме. - Над селом се раширише пољане, што су дуже остајале видне, испресецане редовима дрвећа и потока.

На пример, синтаксички спој „планине се разливају у шуме” уместо „настављају се”, „продужавају се”, заснива се на поређењу, и пресликавању, планина с воденим таласима.

се све више, са завејаним урвинама, рушећи се у долине, у велике, мрачне осенчене падине, где су се разливале у јелове шуме, под којима је као вода, кад поплави, ширила се висока трпва, растући преко пањева, камења, потока.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— То, да је то место моје, бре соколе! — одговори му сам поп. — О, Бацо Хаџићу, тако ти образа, кажи овом човјеку из шуме а твојем госту: је ли кадгод твој побратим и кум поп Буњак и под Турцима сјео на друго мјесто осим покрај оџака с

Зашто? 3емље је и горе доста имао, шуме и планине још више, лова и лепих изгледа такође. Што није сишао у град, кад се већ померио са роднога прага?..

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Незналица мислила је: Има шуме доста свима! Ал’ је шума спахијина, А он не зна шта је зима. Мислила је: шума ј’ свача Кâ и јарко сунце што је,

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

појеле и знах да ће бити горко да причам о томе шта сам видео и нисам видео кад уђох у њен мрак и не изађох из те шуме што је зеленим чељустима појела своје стазе и изгубила се у себи постоји једна топла обала брег зеленила и једна

не могу се смрти надати оних јадних који се никада нису родили видех видех видех и чух и заплаках свирала од земље од шуме од крви дозивала другу обалу на кобном жалу стајо народ и плако о јао јао вама душе уклете с балсамованим рукама и

језера дубља стоји кап Поверене боли достојан стих Марљивим заборавом измењен лик Вени у грому касна за лек Прогнане шуме где ногом стах РОНДЕА М. Д.

Шумор без шуме и цвркут без птице, Празно што траје; не чује се што јесте. Док с мртвог оца скидам наслеђено лице Ватром се звери и

УТВА Дај несаницу гране с које слете Звучно у дане последње и тужне Златокрила које не могу да се сете Црне шуме иза главобоље ружне. У тврду земљу да л одлете шупља Од неба, празна као све што траје?

које се селе и речи непокретне Хоће ли се срести у прездравелој реченици Или ће их усред песме, насред друма, Усред шуме у туђој глави затећи ноћ (Нож најежен у срцу Низ две оштрице лева Надошле славује насиља и сунце без сведока) Реч по

је бити земља Поносно је бити камен Премудро је бити ватра Побожно је бити ништа Прљав од сувише опеваване шуме Песник пева упркос поезији Без срца без насиља и без жара Као реч која је преболела музику Слобода је застарела Моје

стиха Болесној ватри колери рђаво вољеној речи Срећан ко живи после свега што је рекао Срећан ко изађе из опеване шуме ко преброди опевано Море и општа места од свега страшнија Срећан ко своју песму не плати главом Али сувише вешта

Краков, Станислав - КРИЛА

Пук је продирао дуж кејова, крај којих се низале поворке катарки као оголеле борове шуме. Далеко сред залива суморно се смешили на сунцу сивим челичним смехом велики убојни бродови.

Радост је била на површини, и до ње се увек долазило. По језеру су лудовале рибе. Шуме су биле мирне и зелене, но кроз њих се провлачило сунце, И играло по пропланцима.

Рибе су дремале по шкаљама. Под камењем се згурили зелени ракови. Свитало је. Шуме су у магли биле плаве као зачаране. По кланцу пливају дубоке сенке. Хладно је од њих.

Било их је глатких, знојавих, са дубоким линијама и исплетеним арабескама судбине. Носили су чупаве шуме над собом. Други су били танки и румени. — Брже, брже... тако... тако шију митраљези...

Они су седели влажног одела од јутарње росе и напрегнуто слушали. У полутами шуме, кроз чије се проломе међ грањем опажали светли комади пробуђеног неба, мицале се прилике, и једна другој тајанствено

Испред топова је било побијено огуљено коље, и оно се белело у мраку. Горе изнад шуме изгревао је месец. Његов плавичасти срп је био сићушан и танак.

Страх је био толико јак, да су сви постали јунаци. Одједном испод Чегана проломи се ватрени потоп. Шуме и јаруге оживеше, и стаде нешто кроз њих промицати. Светлуцали су бајонети и шлемови.

Било је сломљених вилица, смрсканих стопала, улепљених власи и усирене крви. Неко је говорио о практичности шлема. Шуме су гореле на сунцу. Невидљиве бубе певале су. Рањеници су јечали, урлали или издисали.

По дрвећу су цвилеле поломљене гране, камење је вриштало, а набрекла стабла прскала помамљено. Шуме су поружњале и постариле. Из њих су излетале дуге перјанице дима. Секире су летеле и лупале по кори.

Беле бразде се множиле, дужиле, укрштале. Земља је била пуна белих мравињака. То су били наши. Шуме су биле збијене и црниле се. Беле стене мешале се са белим рововима. Све је изгледало као нека огромна разастрта карта.

Борове шуме се црнеле на месечини. На рововима су клепетали митраљези, и њина зрна су тужно јаукала у светлој ноћи. XИВ СТУДЕНТ

Блистале се капљице на грању, и плакала смола на боровима. Кроз црне шуме лутале су чупаве мазге, а коморџије су ишле лено за њима режући тисове штапове. Преки суд је био образован.

Петровић, Растко - АФРИКА

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Друмом од Тешице почеше долазити рањеници.. Лакше рањени застајали су и причали да Турци бију с висова из шуме, а наши су на отвореном пољу y долини; да ће многи наши рањеници остати по кукурузима неизнесени, јер нема болничара,

Наши стрелци што уђоше горе у шуму подржавали су јаку пуцњаву. Али замало, па тек један по један поче да избија из шуме и да се преко пољане повлачи шанцу, пуцајући једнако. Наскоро се пољана пред шанцем напуни наших стрелаца.

Имао сам шта и видети. На 200 корака од шанца куљали су из шуме и из јалака пред шумом густи, густи редови Турака и док су их друга њина одељења с виса потпомагала јаком пушчаном

Изненадило ме је, кад усред ове врлети, шуме и пустаре наиђох код једне групе штапских официра по два пуна бурета лепа, ухлађена пива и повелико буре добра вина.

Само кад се добро пропнеш на узенђијама можеш видети по врх шуме да смо дошли близу под брдо, и ако ту има Турака, морају бити врло близу.

Ми смо се постепено помицали напред и најпосле истискоцмо Тyпке и заузесмо излазну ивицу шуме, а Турци утекоше у један стрељачки ров, иза кога је мало подаље грмила једна турска батерија.

Иако цмо довде побеђивали, сад беше наш положај врло мучан. Ми смо дошли на ивицу шуме, пред нама искрчена чистина којy на 200 корака испред нас пресеца густо поседнут турски стрељачки ров, а на 100 корака

Чим се указасмо на ивици шуме, тресну пред нас прва турска картечна кутија, и картеч се просу као да бацаш пуну шаку пшенице.

Изађемо на једну уску путању усред шуме и не пођосмо њоме дуго, кад сретосмо графа Кановњицина; јаше малаксао на коњу, а са обадве га стране придржава ПО

После пô часа пушкарања опет их потискосмо и опет заузесмо ивицу шуме. Сад смо поново стајали пред оном несрећном искрченом пољаницом, на којој пре једнога сата онако љуто пострадасмо при

) и потерам коња дуж редова. Батаљон се расу, препречи пут одступницима и окрете их напред. Један официр испаде из шуме.

у касу приближује, спремно да нас нападне и гони, ми нађосмо за »саветно« да мрднемо у лево и да се дохватимо коце и шуме. Успут стигнем рускога капетана Максимова. Једва се вукао. Коња му убили Турци те у паду коњ повредио ногу и њему.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Командант је зауставио батерију усред букове шуме. — Остаћете овде потпуно сакривени... — Како ћу дејствовати из шуме? — питао је капетан Лазар.

Командант је зауставио батерију усред букове шуме. — Остаћете овде потпуно сакривени... — Како ћу дејствовати из шуме? — питао је капетан Лазар. — Шуму ћете сад одмах засећи, али не и посећи.

— А где су непријатељски ровови? — Испред шуме. На шест стотина метара од вас... Ваша осматрачница биће у пешачком рову. Моја улога је завршена.

Челични талас ширио се преко брда и долина. Под навалом граната шуме су гореле... Онда се ватрени застор померао постепено уназад, да се најзад заустави на непријатељским рововима, рушећи

Букове шуме је постепено нестајало. Наишли смо већ на регион четинара. По томе ценимо да се налазимо на знатној висини.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

А сад вас питам по реду и закону, ко ће мени штету платити што је овај лопов починио? Из царске је шуме, па ја млим... Судац (смијуљи се и пружа му мало новаца): Ево ти, Давиде, за штету, а овај ће лопов сјутра у Зеницу.

Сунце је на смирају. Само још на тавним овршцима јелове шуме трепери блиједомодра свјетлост од уздрхталих зрака са западног неба.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И док гробове прва јесен кади, Јаблани шуме, дудови и смокве, Као да виде још крваве локве, Значајним шумом што у срца сади Свечану збиљу.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Ил’ дах мој кад протече, жал те за одбеглом тајном? ЈАСИКЕ Шта шуме јасике беле, пречисте горске деве, сребрне кад им стреле јутарње сунце хитне, и зраком кликну шеве?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ГНЧ <42, 1932, 189, 222>). Бере се ритуално на Ђурђевдан (СЕЗ, 16, 134). На Цвети девојке је преносе из шуме у своју башту (СЕЗ, 19, 40). ВИШЊА Wеіцхѕелкірѕцхе (цераѕум апроніанум). Вишња. В.

Девојке на Цвети пресађују з. из шуме у своје баште (СЕЗ, 19, 40). У околини Ниша прича се да је з. постао од Богородичиног зноја, који је капао на земљу

У штавичком срезу [на путу Н. Пазар — Рожај] мртвац се сахрањује у »кораби« (уколико још има шуме) од јавора или букве (Ст. Дим.). Од ј. се праве и гусле, познати инструменат српске народне поезије (РЈА, ѕ. в.

Ћипико, Иво - Пауци

— Не брини се ти за то, пресјече му ријеч газда, — већ, слушај, тужи Раду за прихвату опћинске шуме... Јеси ли разумио? — Јесам, господару!

противној странци, санкционисао би једну очиту отимачину; треба једном стати на пут измацима у прихватању опћинске шуме, а и свједоци потврдише право опћине.

У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља. Све се блисташе у сунчаном сјају.

Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Пожелео сам да се вратим у полутаму шуме из које сам изашао на врелу песковиту обалу. Тада сам угледао Доротеја. Изронио је из воде.

Стрела је шишнула између Лаушевих ногу и отишла у таму шуме. Лауш је неко време стајао као опчињен, док му Јања није пришла и почела да се увија око њега, милујући га нежним,

Ја мислим да је Лауш тада успео да је има. Нико то није видео јер се догодило, ако се догодило, у дубокој тами шуме, изван домашаја светлости ватре, али оно што сам видео, а ваљда и остали, било је оно треперење на лицу, оно

било дато да сам изаберем место и време своје смрти, изабрао бих поток и зору, руменило јутарњег сунца на лишћу, мирис шуме, опор и голицав мирис сатрулог лишћа, промукло гугутање дивљих голубова, распамећено, лудо гргољење вуге, лепет крила

стаду, међу овим народом који је танушном пређом везан за Христа, а чворугавом павитином за Перуна, завладати закони шуме и дивљине. Христова реч ће утрнути. Намножиће се свакојако зло, охолост ће сменити благобојажљивост, а бес — кроткост.

под липом, мирис свеже бујади коју смо пожњели и прострли по земљи да нам буде удобније, непрестана птичја граја из шуме свуда унаоколо — и како онда човек да не заспи, да се не препусти оном слатком одумирању у крви, слатком голицавом

Помислио је ваљда да ћу ја цели дан доносити из шуме прободене свиње, па се изгубио некуд — да не гледа. Доротеј ми је помогао да пренесем назимад, да очистим, оперем и

Смрзли се успут. Јуче је био мраз, прекјуче и свих последњих дана брисао је северац. Ишли су кроз шуме. Има дрва у изобиљу. Нису ишли кроз крш. Поцркали им коњи од глади! Па зар не преносе зоб?!

“ Матија Десно од Вампирског зуба стоји, попут кошнице вршкаре заобљене одозго, Ђавољи клик. Чудни самотни окрајак шуме, који је нека непозната сила повукла навише, чупајући га као кутњак из вилице, а није га ишчупала до краја, већ га је

И прионуће на рад, искрчиће големе шикаре око Саборишта, претвориће у родна поља врзињаке, честе, церове шуме, пусте пропланке, начиниће скровишта од грања и бујади, саградиће брвнаре, колибе од облица, сазидаће камене куће,

Одмарам очи у хладовини и слушам жуборење воде, шум лишћа, успаљени шкргут зрикаваца на голој ледини између јовове шуме и топољака. После изађем те се истегнем на врелом песку.

Готово је, слика се рађа и ја више нисам у стању да је одагнам. То је она иста ивица шуме са клупом од преврнуте пресечене облице, изукрштане жиле бреза, њихово лишће што дрхтури на ветру, зуј пчела, пчеле,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

у облаке Босанских гора даљни ред, Ја самац блудим по обали, Спокојан, тих у миру том, Па слушам, како шуме вали У немирноме току свом; А мисô моја жури тада Северу даљном, где сте ви, И ноћ звездана тихо пада, Дубоким санком

ћуд, Где на земљи влада вечно премалеће И млађани живот разлева се свуд Где спомени стоје од исконских дана, И мирисне шуме древнога Ливана.

Гледô сам у летње подне, кад сунце прижеже жарко, Варљиве слике ваше: кристалних вода сјај, И сниске, кудраве шуме, и сунце над њима јарко, Прохладни, мили крај. Ал' где је кристална река и сенка питомих шума?

дане, кад ветрић таласе нија, И мирта сладосно шуми И Веспер на небу сија, На твоме језеру плавом Чаробни стихови И шуме.

Град многољудни овај кô бели лабуд се вије Из густе, палмове шуме, што платна његова крије. С базара негових шумних вечита вика се хори, Све се ту жури, кличе, погађа и живо збори.

Када лето мине, Ту ластавица весело долеће, Цвркуће слатко, кличе и узлеће, Као да носи поздрав отаџбине. А вали шуме и зраци их љубе, И по далекој пучини се губе. 1887. АМОР НА СЕЛУ 1.

А то је овако било. Кô свакад чинио што је, Кравар окрете главу и очи обрати своје Пут густе зелене шуме. Ал' данас зачуђен стаде Кад његов пијани поглед на цветну обалу паде.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тамне јелове шуме, камене врлети, снажне пољане, брежуљци, гребени, а, иза свега тога, црвенкасти џиновски бедем Раксе.

Но и њега је Сунце створило и уздигло из Земљиних вода на врхунце брегова. Сунце је однеговало и ове шуме, напајало их кишом, загревало својим зрацима и хранило их соковима земље.

Прелетимо, дакле, та доба, и оставимо иза нас егзотичне пределе и чаробне шуме, настањене чудноватијим животињама него оне што се спомињу у нашим бајкама, па се зауставимо на оној тачци нашега пута

полукругом ово месташце и узела га у своје окриље, образујући, у исти мах, својим колосеком, доњу ивицу непрегледне шуме, која се одавде пење тамо далеко на брегове.

ове реке иста слика: ливаде, кућице и засеоци, па онда железничка пруга, а изнад ове, по боковима брегова, велике шуме. Иза ових провирује троугласти врх Шнеберга, назван Манастирски Грб.

За десетак година, претвори он оне ливаде и воћњаке који одвајаху чаршију од шуме у велики парк и сазида у њему четири модерна здања за боравак туриста, путника и свих оних који траже доброга ваздуха

Оне аморфне маглине биле су, у неку руку, џбуње те шуме, а планетарне маглине њене печурке. Но време је да изађемо из ове прашуме; али како?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Земља, тамо где је поорана, црни се као сомот, а порасла је од упијене кишице као квасно тесто. Кукурузи не шуме, него сичу: с-с-с, јер им је јесења шума већ сува. У пазусима лишћа стоји вода као у чашама.

— Не обарајте дрвеће, не плашите ми птице! — И најпотребније крчење шуме дражило га је до безумља. Момцима шумарима је давао немогућа наређења.

Јеси ли глув, не чујеш ли то запомагање, ту страшну писку? — Само су по ивици шуме сечене гране и купљени суварци, и то је био безмало сав приход Стефанов од „горосече”.

Тишина и тајна шуме усхићавале су га, бескрајно га усрећивале. Марија и Стефан имали су двоје деце: Лександру и Јосифа.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Најпосле замоли свог непознатог пријатеља да јој помогне из ове њој непознате шуме изићи и свом родитељу вратити се, за које му она вечиту благодарност после своје смрти оставити обећаваше.

Ето ти јој ђака, сав разбарушен и подивљачен, као да је из шуме дошао. Мати трчи да га загрли, но он је тура од себе, тражећи столицу, и руком од наука претоварену главу, да не

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

али смо ми већ увелико певали уз гусле: „Друмови ће пожелет Турака, јер неће имати ко да нас натера да их оправљамо“. Шуме су додуше постојале, али су њима управљали хајдуци, а тек у најновије време хајдуке су сменили министри, те је

Храмови, палате, градови, шуме од намолованога платна; круне од хартије, одело од лажнога злата, мачеви од дрвета; и лажне сузе, лажни уздаси, лажна

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Луко, скрени пажњу командиру четврте батерије да се на левој ивици шуме види кретање пешадије. — Ало, ало... ало... ало, четврта! — окрете се нама: — Изгледа прекинута жица.

— Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици шуме опажа кретање непријатељске пешадије. Ту-у-у, ту-у, свира телефон и телефониста ја вља да је рањен командант првога

него велим... — Не жалим... не жалим, па шта онда? Да причамо причу. Је ли... Око твоје куће у селу расту шуме и забрани, а шта ће моји да раде у вароши?... Ипак не слиним као ти: ко ће да ми огреје нану, ко бабу... сивоњу...

Надживеле су оне геолошка доба, а о повесници људскога рода шуме већ горостасна дрвета. Коритник и Паштрик, Копривник и Паклен... Жлеб...

И нека кроз шуме и дубраве одјекне наш поклич, и нека задрхти царевина под нашим налетом... Војници!... Не заборавите да вас зову деца

По боковима Ветреника између шуме од кестена нагучило се стење, чворновато као стиснута песница, и као да некоме прети... Коме?...

Под врелим зрацима сунца, у устрепталој јари, водила се страшна могленска битка. Шуме су гореле, ливаде пламсале упаљене од разорних зрна и облаци дима ковитлали су над зажареним разбојиштем.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Тебе по горама вукао, уводио у све манастире. Да даш живот за оне горе! та опија ме лепота твоја, И шуме горе храстова и гребени ти захваљују. Сада нема више кајзера, већ свежа им зелена боја И друмови су меки и дуги.

отац је хладно погубио свога сина, Па у сенци га закопао великог мога млина, А да лав младунца свога закла; Са паром шуме дишем и пару једног пакла Густог.

Јер сељанке и сељаци И краљеви и краљице, И делије и дечаци, И све птице и све шуме, И све лађе и сва мора, И облаци и зверови, И небеса и светлости, И жуђења и пакости, И све чежње и све цвеће, Све се,

на мишици ”амблем клана“ Змија у чељустима лафским; он долази кроз океане и кроз векове, Мртав или жив; за њим његове шуме плове. Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу, Или Дмитра Јакшића да мегдан води?

Како упропастих шуме, реке, животиње! Шта је са мојим лубопитством, жудњом! Толико ноћи: имам још увек права, објаву права, али укус, укус

Разиђу се тако у плавило улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И за свим тим, моја, протече љубав све даље.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Милионима година расту корали, пузе ракови, њише се корална грана срасла уз стену. Читаву вечност шуме таласи, па шта?

Сав је већ био у модрицама кад се раствори улица, бљесну ливада, зашуме поток. Изашао дечак из камене шуме, али страни му и ливада и поток, чудне му и страшне птице и жбуње.

Старац ће строго: — Или ћеш рећи камо идеш, или нећеш изаћи из ове шуме! Трже се дечак. Сакупи снагу и рече да тражи Месечев Цвет. — Месечев Цвет? — плану старац.

Кроз густе подводне шуме, као бели јелен, пробијала се Сребренка, док нису стигли до дна обраслог коралима и морским криновима, посутог

Изненада, Старац осети како му под стопалима шуме таласи реке. Откуд таласи? Зар по води корача? Једва се осмели да погледа наниже.

На брези бела кошуља, на боровима мрка одела, а на самом окрајку шуме самотни орах век векује. На сва његова питања борови ћуте, а бреза му се у лице смеје. — Како си чворноват!

— одговарао је. — Не дам! — Онда је отмите! — наредио је богаташ. — Орах је из моје шуме. Моја је и столица! Узалуд је дрводеља говорио да је орахово дебло доваљао с врха Снежне планине, а врх тај није

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Одар су њезин широки веленци Од модрих трава. Ту, гдје она сања, Потоци шуме у дубокој сјенци И славуј пјева под сводом од грања.

Јесени моја, поздрављам те!... Ходи, И пођи са мном преко родних страна, По лијепијем мјестима ме води, Гдје шуме чежње мојих давних дана.

чини: Ти гласи у висини — Кô неки, Црни и меки, Пун бехар рашчупани — Расипају се у сутон рани; Миришу, Дишу, Шуме, Јецају, плачу, кô бона молитва дуга, И упијају се у ме, У душу сваки ми тоне Кô јаук брата.

Поју славуји, и на брсне гране Као седеф бела месечина прска. Већ ме ево врху. Свуда крш и саме Две—три смреке шуме на рапавој плочи. Кô благе и топле материне очи, Лепе греју звезде и гледају на ме.

Одјекују стране. Златно, кô класје златно када доздре, Избија сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.

лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', — И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме кô кад вије Вјетар у сплету сасушених трава.

У соби, сагови где су, Топлота, мирис и сјај, Драга ме чека, ја летим У њезин загрљај. Храстови шуме и зборе уз ветар студен и худ: ''Шта ћеш с том лудом клапњом, Ти коњаниче луд?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Нису били сигурни ни у својим градовима, а ван њих — на друмовима који су, најчешће, водили кроз непрегледне шуме — били су у смртној опасности од хајдука.

ослободили су га разних дажбина и дали му оружје, а он је у накнаду за то био дужан да обезбеђује пролазак кроз шуме.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ку-ку! Из тајанствена сумрака букове шуме, из даљине, одазва јој се сличан глас: — Ку-ку! Ку-ку! Овај на изглед обичан „разговор“кукавица не би преварио неког

То га испуњава чудном снагом и радошћу и даје му одважности да сам самцит крене у дубину пусте шуме. — Идем да потражим мјесто за свој хајдучки логор.

Колика ли је онда њезина радост била кад је ујутру, од ивице шуме, чула Николичин глас. Поскочила је увис, претргла узицу и као суманута јурнула кроз Гај и стрпала се на свог

за кишовитих прољетњих ноћи, слушао из Прокина гаја отегнуто и продорно кричање непознатог становника мрачне ноћне шуме. Овдје он, дакле, живи. — Дрекавац! Одједном се Јованчету следише ноге.

се враћали натраг, у Тепсију, зачуше у близини логора некакав необичан жагор који је допирао однекле с висине, изнад шуме. Мачак се трже. — Који је сад ово ђаво? Да то нијесу они несрећни патуљци, па се попели некуд горе?

послом и око јаме се све утиша, он се попе уз први степеник, вирну напоље, па брже боље искочи и зажди према ивици шуме. Тамо се намјести иза једне лијеске и леже потрбушке да на сунцу осуши своју смочену позадину.

— Луњо, кћерко шуме, како си то тако изненада изникла ?! Луња се прихваћа најобичнијег свакодневног посла: крпи дјечацима кошуље, чарапе,

поиздаље да се навија око Прокина гаја, а кад је видио да никог нема у близини, он се брзо увуче у љескар на ивици шуме. Ту се мало притаји и поче да кроји план. — Најприје ћу прегледати ивицу Гаја.

— Најприје ћу прегледати ивицу Гаја. Највјероватније ће бити да се крију ту, јер ни ђаво не смије у дубину шуме. Тамо је она дубока јаруга, понор гдје увире поточић, дрекавац, уух!

— Хм, најприје би требало да сване овдје у шуми, а тек онда тамо напољу — мудровао је чича. — Изван шуме и онако нема неке нарочите опасности, а у шуми...

Ниједан дјечији траг не одваја се више према Прокину гају. Тамо у дубини шуме, завијан снијегом, потопљен тишином, ћути испод отежалих букава разбијени логор Тепсија.

Кренули су још прије сунца и таман кад су зашли у Гај, из дубине шуме пред њих испаде Николетина. — Шта је, куд се ви то скитате тако рано? — дочека их он баш нимало љубазно.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Кад би цар у лов куд пошао, он би напредовао — отишао би у шуме, у горе; што би год онуда згодило се звериња, све би оно у поље пред војску изагнао.