Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Каткада је по седам-осам стотина кола застало да се у каквоме риту или шуми одморе. Изгледаше као чета дивљих Авара, с том једном разликом што у нашој гомили не беше ниједног ратника.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А другоме се дасади живљети, пак узме уже и пође у шуму да се обеси, пак тражи и тражи и у целој шуми не нађе како би хотео дрво; а кад огладни, а он се врати у село: „дајте, чељади," — виче — „што ужинати!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Милутин у првом пешадијском пуку, Урош без једног ока и без руку. Раденко носећи под пазухом певца, Младен у шуми иза Крагујевца. Милун под Нишом од аероплана, Стеван у војној болници од рана.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо? — Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми. — Ама, окани се ти спрдње, Дашо!
— Где, море, где? — Та ноћас су тумарали горе по шуми и прелазили чак и у мој забран. — Хм, не лажи, бре! — учини ћир Трпко као не верујући. — Богами јес'!
Нигде се не чује ни шта. Само гдешто. звонац зазвони крај реке, или совица завије у шуми, или се из села озго чује гдекоји пас да залаје два-трипут, па ућути. Страхиња наложио у воденици ватру.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине поорапе и засејане.
И науми да све каже Лазару. И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. — Јаране! — рече. Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино. Он се одазва. — Акобогда? — У шуму!
Где је сад?... Поче трљати чело и чешати се по глави. Напреже мисао да га сети где је... Ово је шума, а откуд он у шуми?... Полако, врло полако поче му долазити свест... Он це цећаше...
Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!... Што ниси био миран?... Бар не би мучио старог чичаМаринка да тумара ноћас по шуми... — А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар.
Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. Станко се задубио у мисли. Њему као да поче мало-помало свитати.
Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе... И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао. Тако је то, мој Иване!...
Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе... И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао. Тако је то, мој Иване!... Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!...
И сложно учинише још један јуриш. Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... И Турци провалише Равње... Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
стоји над морем, врх света, Расплела је косу зелену и дугу, Наличи на нимфу која је проклета, Да постане дрво и да шуми тугу.
И ту шуми с њима, дајући, полако, Мору коју грану, ветру листак који: И, кô срце, себе кидајући тако, Тужно шуми живот.
И ту шуми с њима, дајући, полако, Мору коју грану, ветру листак који: И, кô срце, себе кидајући тако, Тужно шуми живот. — Сама врба стоји... САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше.
А кад је пробуди сребрнаста зора, У њој вас дан шуми ноћна песма мора, Пуна једне болне неутешне сете. ДУБРОВАЧКИ РЕQУІЕМ Тај дан тако тужно звонила су звона, Болну
Ја сам део ноћи. Над водом и хумом Кад јутрењи ветри својим благим шумом Погасе лагано беле звезде њене — Она шуми збогом у одласку наглом, И увија тужно, кô цвеће и стене, Моје мрачно лице сузама и маглом.
Докле болно шуми изнад тамних вода Тиха песма сфера у дубини свода, И под вртовима док умире плима. А кад проговори, у тој ноћи,
ВЕЧЕРЊЕ Из Цавтата Зарасло острво у шуми олива, Кô црн галеб лежи насред морских вала. Док вечерња магла изнад немих жала Пада, кô заборав, нечујна и сива.
Донећу на свет, када панем, Прву вест људског срца. ШУМ Пође шум с горе јасенова, Даде га шуми јелâ, И букви буква, зови зова, Прену се природа цела. Бивоље стадо диже главу: — Је ли то песма о моћи?
А Недеља у шуми села, Чека кад први одмор доспе, Да широм поља брзо проспе Крвавих булки мора цела. МРАК Иде ред црних јабланова
Често ми се чини да кô ноћна плима, Све у мени шуми од спомена сиви: И да ми је срце препуно, и има Страх да иде даље и да што доживи.
У дубоко вече, кад угасну стазе, Душа мртвог дана, суморна, још ходи, И шуми: кô тамне, искидане фразе Музике у ветру, у грању, по води.
Да знам од куд тишти на дну душе тајно Неки мир што шуми, и песма што ћути, Док, кô задње птице кроз вече бескрајно, Очајно се журе закасли минути.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа већ смо били неколико корака у шуми. Ноге нам упадаху до више чланака у неугажен снег, огромни храстови бељаху се с оне стране с које је ветар духао кад
После пет минута били смо доста дубоко у шуми. Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио, нигде никога није било. Нисмо ништа говорили.
Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми. Било је као лето. Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње љуске што отпадају кад орах
Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно. Од то доба, кад год смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми. Обоје смо мрзели свет. Тамо нас нико није сметао. Једно вече ходали смо опет заједно. Говорили смо француски.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Познајем ја то по мени; та бољи ми жабац не треба! (Пера Тоцилов је некад секао дрва у некој спахијској шуми, и том приликом заостале му неке ситне сачме и сô, па од тога доба је боље и сигурније знао да предскаже сваку промену
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
лаже о оној борби кад је рањен у ногу и то лично, вели, од једног улана, са репатим шлемом, с којим се срео негде у шуми као батеријски извиђач, прса у прса, кад је улан њега ранио у ногу а он улана убио на место посред самога срца из
Африка
вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када прође шест часова, спуштало се патетично по шуми, све до лагуна који блеште. Изглед са високог прозора био је величанствен.
Зашто? Зар сам толико сâм на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно и један растанак тако природан могу задати прави бол?
Или ће једнога дана Блонде огрнути пантерску кожу и намаћи на прсте пантерске нокте, које држи сакривене у шуми, па сачекати првога рођака, свога брата Тиу, или снаху Моне, или синовца Варињу, да закоље, или ће они на време купити
кроз једно сеоце где ми сви поклањају зубе од хипопотама; и потом се кроз жуту, блештаву савану упућујемо Светој Шуми, Комо-Ту; једној малој шумици необично зеленој, необично збијеној.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Неће да гледа своје људе, које је извео из Сервије, да копају земљу господи и ваде пањеве у шуми. Жив се више неће вратити – иде у Росију, и не одустаје од тога.
Пањеве је обилазио. Дугим репом их је само додирнуо. Није само збрка и замршеност грања и стабала била чудна, у тој шуми, него и сенка свега тога, на тлу, куд је коњ пролазио.
шапати, ти њени јауци, нису више личили на људски глас, ти јауци нису више били јасне речи, него као неки шумови у шуми, и лишћу, које жути, и опада, па шушти под ногама.
Само кад му се приђе, сасвим близу, чује се да хучи и шуми. Шта прича? – помисли Исакович, једно вече, загледан у реку. На шта сећа? На кикот људски, или плач?
Теодосије - ЖИТИЈА
! И гле, као да ветар шуми врењем од гроба светога, и они који су близу стојали и ишли да виде шта се догодило одмах видеше како се мраморни гроб
мраморни гроб, од злата скупоценији, како је благодаћу Духа Светога испуњен миром као многим водама, и како одасвуд шуми врењем мира. И устрашивши се, а уједно задививши се, тражио је од ужаса помоћ, вичући: — Господе, смилуј се!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Има бокељских досељеника у ниској Херцеговини, нарочито у Шуми, Површи и Зупцима, затим у Црној Гори. Има их у Србији, у долини Љига и у Качеру.
У Турско време је главно место било Здеглаве (Издеглавље). На западу од дебрца, у шуми Кара-Орману, је предео Дебарска Малисија, са четири чисто словенска села, која се зову: Локов, Ржан(о), Збожди и
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Била је то кућа у каквој сам желео да живим с мамом кад сам био дете, тамо у шуми крај које ће протрчавати јелени у сутон. Сада сам био готово одрастао, али нисам желео ништа.
Опет зажелех ону кућу у шуми, али не рекох ништа. Тимотије ме је изненађено посматрао. - А, то си ти! - рекао је на крају.
Гледао сам је и у том тренутку изгледала ми је лепа, онако како вам понекад известан пањ у шуми изгледа леп. Вероватно сам, ипак, луд. Станика читаво јутро тврди да сам луд, мада ни то није важно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ја сам вашарџија; на оваквом месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми. Па шта, зар нас толики бојали бисмо се ти’ изгладовани’ неколико лопова? Мој један кочијаш Сава ће сам на тројицу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дубина, кроз коју протиче река, мутна је и непроходна. Земља је тамна, невидљива и кишовита. Шуми и хуји баруштина иза мрака.
При том, за тај тили час, док опет не усни, шта све не угледа у полусну! Реку што под брегом шуми, испунивши сву ноћ. По разливеним водама, у рупама и јаругама, месечине.
Умирала она од пожуде за оним, или не, не може га стићи. Овамо он не може доћи, као ни та вода што непрестано шуми под прозором, као ни тај ветар. Овамо не може ући, као ни његов слуга, матори Ананије, који му спава увек на прагу.
Ноћи пуне трава, таме у шуми, жбуње са дивљим, црвеним плодом, жубор вода, а нарочито светлост неба, звезда и сазвежђа, пролазили су над њом, кад
Не, овога пута, неће се више вратити. Каткад, у њеним успоменама, он ће јој се јављати на неком брду, у некој шуми, у сну леп као јелен у пролетном сутону, али биће дана кад ће јој бити одвратан, као неки медвед у смрадној пећини.
на некој висоравни, пропустивши војску у долину, тако да је пук ноћио недалеко пред њим, растурен око многих ватара у шуми, крај којих се, обасјани пламеном, људи у трави причињаваху као звери.
У шуми, која му је, здесна, била на неколико корачаји, био је потпун мрак, али и на њеној површини он је видео безбројне гранч
Стигавши, најпосле, Исакович заноћи са пуком, прву ноћ, у једној шуми, из које се видела варошица Штукштат и Рајна, са једним рукавцем, који је Беренклау одабрао за место где ће прво да се
Пук је међутим, равнодушан и уморан, полазио натраг у логор, у шуми. Али кад пројахаше између два брежуљка, изненада, указа им се шумовита, друга страна Рајне, сва обасјана Сунцем, у
калуђера, који беху драговољно пристали да се одрекну пустињачког и дивљег живота којим живљаху, сваки за себе, по шуми и виноградима, па да се населе у братства, по манастирима фрушкогорским.
полусан, јер је тог дана све до куће пио, он осети да је опет ту, код куће, у блатишту, над реком, што под брегом шуми, испунивши сву ноћ. Међу разливеним водама, рупама и јаругама. Над непрегледним врховима врбака, пуним шибља.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
двери манастира, у кадионице тамњан точи смрека, златна кандила ти искивају тује за жир ти се једино молим, жира у шуми под гранама нека да му се, кад га под зиму нађе, изгладнели отрок обрадује.
Матавуљ, Симо - УСКОК
легоше на коње и стадоше поново пунити дуге пушке, јер за мале три преостала Никшића бјеху већ далеко и узмицаху ка шуми. Тада видјеше да је Крцун мртав, а Јанко жив. Претурише се огњем још два пута, па Никшићи умакоше у шуму!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Пошто се загледао у неодређеном правцу, наједном се нађе сам у воћњаку. Појури према шуми, седне на снег, да би се прибрао и сетио где му је кућа. „Изгубио сам се! Упомоћ! Пронађите ме!“, зајеца Зечић.
Живео у шуми мали, али веома снажан миш; на глави је носио црвену капицу, у њој му је била натприродна снага. У истој шуми боравио
Живео у шуми мали, али веома снажан миш; на глави је носио црвену капицу, у њој му је била натприродна снага. У истој шуми боравио је и врло прождрљив зец: јео је све на шта би наишао.
Тишина у шуми, кад безгласно трепери лишће, сјена се немирно миче у прашини као да хоће да се откине и отпутује (Старац с Торбаком)
Кад сам се вратио из Америке испричао сам му, поред осталог, како ми је један млади обућар, у шуми близу канадске границе, два дана и две ноћи шио јахаће чизме.
Милићевић, Вук - Беспуће
је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње својим сурим стаблом; вјетар чудновато шуми у његовим гранама које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу.
Ријека успављиво и задовољно шуми. С разголићеним вратом, подбочен лактом о прозор, он удише свјеж ваздух, док вјетрић долази од ријеке, удара по лицу
бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, шуми кроз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и
И кад би се оставио својих зебња и брига о шуми, читаво вријеме бијаше обузет парницом коју је био дигао против неких сељака на које је сумњао да су га ранили из
Он пријеђе преко једног полутрулог дрвеног моста, пуног шупљина, кроз које се провиди блистава вода која благо шуми не реметећи кротку тишину свечаног дана, кога не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти и расипа се у пјени
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
селу шапутање, проради Зуко Зукић: те ова се цура састаје на извору с Великим Јовом, те ону снашу, дрварицу, затекли у шуми с Ћопића најмеником, те око млина се мотају младе жене, и то баш недјељом, кад је наш ред и кад Јово млинари.
СЛИЈЕПИ КОЊ Газдинске куће у нашем крају биле су чувене по својим њивама, по шуми и стоци. Знале су се газдинске оранице, гајеви, коњи и волови.
— хукну интендант. — Ко ће ми вјеровати да сам овога ту замијенио за марвинче? Ово си ти нашао негдје у шуми, рећи ће, то није ни расло међу свијетом.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
И такву ти љубав — можеш је џукцу о реп! — која устукне пред обичајем и законом! ЈУСУФ: То ти говориш овде у шуми, а она седи доле у касаби. Питаћу те кад сиђеш. Лако је седети у шуми и смејати се законима!
ЈУСУФ: То ти говориш овде у шуми, а она седи доле у касаби. Питаћу те кад сиђеш. Лако је седети у шуми и смејати се законима! ХАСАНАГА: Реко ли ја теби да спремаш коње?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Све тице одговоре да нису виделе, „него — веле — има један стари орао, који не може да лети, па је остао у шуми: може бити да би он знао казати за тај град“.
Једном идући за овцама, чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у
Дакле чуј ти нас. Овдје у овој шуми има ти неко чудо од старца. То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од
Пошто се венчају, анђео их одведе у шуму па их остави онде и они стану живети у шуми за годину дана. А кад се наврши година, рече бог опет анђелу: — Иди види како оне сироте живе.
Најпосле отиде анђео и најмлађему да види како и он живи, кад тамо, а он са својом женом у шуми живи сиромашки у једној колеби.
и поведе са собом подоста наоружанијех људи, па кад дође близу столице онога цара што му је жену узео, остави људе у шуми казавши им кад чују труба да затруби, онда да иду на њезин глас њему у помоћ носећи сваки пред собом зелену шумнату
у град, али се тамо мало поднапију, па се договоре да купе отрова у вино, и кад отрују ону двојицу што су остали у шуми, онда само њима да остану сви новци. Што смисле, то и учине.
Што смисле, то и учине. А она двојица у шуми, видећи их издалека где иду накресани, рекну мећу собом: — Хајд' ми ову двојицу да смлатимо, па ће само нама остати
Једног дана нађе га неки његов пријатељ у шуми где сече дрво за обруч, да поправи кацу, па му назове бога: — Добро јутро, пријатељу Вуче!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Пели.) Ајде са мном. (Отиде.) ПЕРСИДА: О, аспидо! Пакао се морао насмејати кад си се ти рађала. Рис у шуми може се укротити, а ти нигда ни довека.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Њему не допада! А што се тиче тоник-вотера, мој френд Суле тврди да је открио извор тоник-вотера у шуми изнад Лазаревца и да тај извор сељаци зову Тоникова греда, а да се село зове Тоникова корита.
Чули смо како успут извикује команде партизанима — лажњацима, скривеним у шуми! — Пета чета, заузми положај! Осми батаљон --- заокружи противника! Фазони!
могу да га замислим и на свим осталим тачкама кугле земаљске: у Гринич Вилиџу, где никада нисам била, или у Булоњској шуми, где, за разлику од Гринич Вилиџа, такође нисам била!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Бивша љубав, тај сунцокрет слеп, прошлом бојом сенчи летњу доб. Под уштапом прогледао јаз. Шуми нула - а у нули аз. ИИ АМБАР Кукуруз цури. Лунина локна, жиг у фигури, рогачи окна.
Далек ратар, дивни Кнеже, у ралицу ласту преже. Пасторала: стока, паства. Шуми Црква дрвенаста. ПРЕОБРАЖЕНСКА ЦРКВА: ЗВОНИК С АРХАНЂЕЛОМ БЛАГОВЕСНИКОМ Можда спава по борама Златибора и Повлена
У пређу се сплео сновач: Бреме, Виљан, лист с Липове, те Илочац. (Тече орач шуми рало.) Ко ме зове са линије Будмир - Мохач?
Зло је мени шапутало кад ми грлом скакутало: То што шуми, мрво жива, шум је руже са сечива. Зло је мени цијукало кад ми ребра чијукало: Ја сам свећа, цвете бели, што ти
У жамору шумског биља, где ме звери препознају, шуми звезда породиља и церови лахорају. Ко из шуме да изиђе, Љубовиђо Љубовиђе?
нема поређења, већ читав речник тек је трина трења, од чије силе илузија влата и мрешка површ језеру у гори а оно шуми: Видело отвори, о рани сјају неба што се хвата!
Шта сунча више Ужарена тачка? У слепој шуми јаловога воћа не буја трбух него нетрудноћа. (Куд ваља слати голуба и гачка?
Нема животу границе, рока. Чувар од врта, лика ми одлив, с четири реке, истога врела, шуми божанствен, светли незлобив свештено радан слави ми дела. Зрнима грожђа небо се кити. Дишите са мном - бићете сити.
) Расипа рђу лишће крушкино. Изнутра шуми предео фреска. (Гдегде га раздре грло кучкино.) Просјакти шљива, воћка небеска, машом, пурпуром.
ВИИИ Тек привид то је да це варком чара: у погуб-свету не нуди се избор, већ зупце мења механизам квара, а ушће шуми где је био извор. Зар лаком римом - није пчела сврака! да крпим цаће, Творче пчелињака?
жбун, у обруч-стању сјактав вал и след од журних мена - њихов сјај и жуч: где видимо се као пламсав луч, у заум-шуми златан дрворед. ИИ Хеј, запад рђа!— Ми смо Леђан град.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број. Одасвуд тајне вребају очи, за буквом старом дивотно лице; ту незнан човј
У шуми овој, ко зна да слуша, бесмртно дише народна душа, херојско срце његово куца и видик блистав до среће пуца.
У шуми овој и ја сам био с десет јунака вино сам пио, ишао дољом и узбрдицом, с чаробном капом невидљивицом, с лукавим Ћос
Какав је Мачак Пјетлићу друг знало се шумом уокруг. Зими, док моћна мећава вије и обноћ бура по шуми виче, Пијетао лежи, пећице грије, а Мачак прича ловачке приче.
“ Отиде Мачак по уској стази, кроз честар зелен опрезно гази, на сваки шушањ у шуми пази, трагове звијерки пажљиво њушка, спремна му стоји шкљоцава пушка.
Лажем ли — гуску појео многу, луто по шуми кокошјих ногу. Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та, напоље клисну
Ловџија Мачак дому се жури, а када стиже — Пијетлића нема... Сву ноћ је киша шибала круто, сву ноћ је Мачак по шуми луто, тражио стално и није стао, сву ноћ је Пијетла по шуми звао.
Сву ноћ је киша шибала круто, сву ноћ је Мачак по шуми луто, тражио стално и није стао, сву ноћ је Пијетла по шуми звао. Звао је Мачак, узалуд вико, јер му се није јављао нико. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Само за тренут! ... Вјетар је мео и све се зави у снијежни вео. МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета; кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета;
„Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!“ бака се слади. Дремљива поноћ по шуми луња, а строга бака на прагу куња, држи у руци од брезе прут.
У шуми старој огањ гори, блиста у мраку на крају свијета, кад ближе приђеш — од сребра двори, по њима мудра старица шета ..
Ту јагње лута са руном сјајним по шуми густој, стазама тајним и мирно слуша дивљине хук, а стари зека, у сјени брезе, прастару причу унуку везе: „Живјели
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Живот не би вредео без њих. — Сигурно. Је ли на овом острву ловиште? — Да, било је и доста фазана у шуми, али је сеоска мангупарија уништавала младунце и гнезда. Иначе, има много шљука.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Покажи им међе своје, Твоје горе, реке твоје. „Од Солуна до Будима И где Тимок златни стиже, И где шуми бистра Уна, И Ловћен се небу диже — То су моје кршне горе, Куда Срби српски зборе”.
Свуд спокојство тихо влада, Лахор шуми, роса пада, Лаку ноћ! К'о шуштање мирног мора Кроз тишину бруји глас, То анђео поврх гора Тихо слази међу нас...
На висове стења тога Не достижу живи људи, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. — У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи вале О вечите, хладне стене.
Са мрачних домова њини' И древних, камених платна, вињага густа се вије, Ил' шуми на висини, И као прастаро гробље лиснатом мрежом их крије.
Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит' листак шумори, Почивају мирно рудничке планине — Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва свештеника
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
по кућним сатовима вечности, сагни се под поноћним звоњавама бистрим и тешким као да ти звезде падају на шлем, у шуми великих ружа поседи с мајсторима нека ти нежним длетом промене лик. Онда у планине!
Болноме болница треба иза тврдог зида ил у пећини у шуми било где иза где су и други болни и видар стоји на рубу провалије чува од пада на дно свог жића болноме треба да
Хвала ономе што долази пуцкета његово стопало у шуми преко грања Хвала му ако ће да се врати хвала свакоме ко наше говоре прекине или скрати и ко нас у лепим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Телефониста дотрча и јави како командант батаљона извештава да се непријатељски митраљез налази у шуми, испод великог храста. — Осматрајте брже, сви осматрајте! — викну усплахирено командир дивизиона, — Ено га!
Плотун је био растурен, и неки се шрапнели изгубише у шуми. Командант се нешто љутио, али га ја нисам чуо, јер сам сав био у ишчекивању и стрепњи да ли ће опет зафијукати куршум.
Наилази батаљон из резерве, прима заробљенике и њихову имовину. Стрељачки строј наново крете и изгуби се у шуми. — Нека командир пете батерије креће одмах! — зачу се оштар глас команданта дивизиона.
Нека наша батерија, а и аустријска, засипају, чини нам се, исти простор у шуми. Изгубили смо појам о времену. Али одскора, непријатељска артиљеријска паљба бивала је све бржа.
Аустријанци су прилазили брзо оној шуми. Известисмо командира да се та колона налази полудесно од нас, а удаљена је од непријатељских ровова око шест стотина
Једна њихова батерија у галопу наступа друмом, дижући као вихор облаке прашине, па скрете надесно и изгуби се у шуми. А над шумом блескају шрапнели једне наше батерије.
Они замакоше, изгуби се топот кона и у глувој ноћи стајао сам ја сам, као кип на коњу, у пустој шуми. И коњ се притајио, опустио главу, сигурно спава...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ја да Бог да, те му не родила, Не родила, чим шеница рађа, Већ родила љуљем и кукољем! Колико у шуми борова, Он’лико га удрило громова! Колико је у шуми јелица, Он’лико га удрило стрелица!
Колико у шуми борова, Он’лико га удрило громова! Колико је у шуми јелица, Он’лико га удрило стрелица! Колико је на крушки крушака, Он’лико га убило пушака!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Неколико гласних узвика и узимамо правац према Новом. Ветар душе и море шуми. А барка која је остала за нама црни се. Звезда Даница сја близу месеца.
У даљини се појављује, најзад, парк, пун јоргована лети, и чесма, која вечно шуми. Прем мојом кућом, видим да стоји права, кошчата, једна стара жена. Која чека. То је моја мати.
Тихо, у подножју моста, спушта се у воду, а високо, са црних кровова на црне кровове, диже се у небеса. Сав шуми. Киша, бескрајна киша дрхти над њиме, као да је сав увезан у танане, мокре нити воде што обавија цео свет.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
оно брујање и звецкање јасних прапораца, које се тихо, као јесење јутро, разлеваше по густој недогледној манастирској шуми.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Ама, чекај, брате, немојте се свађати; још то није свршено, још је зец у шуми! СПИРА: Па рецимо и да је свршено, не видим што ти то смета за Даницу. ЈЕВРЕМ: Како да ми не смета?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Таласи ветра, који месецима теку Од Средоземља, преко пешчаног тла, Заустављају се у шуми — не смеју да пређу реку, Опасног поглавищу да не разбуде из сна.
Смрзли ми се прсти, укочио врат, И, неосетно, прође вече. У поноћ, Месец обасјава село. Зец се, у шуми, подвлачи под камен. Навлачим ћебе на нос, на чело; Одједном: пламен! Пламен! Пламен!
У голој, ал већ топлој шуми Кукурек се светлошћу уми. Крај пута, у јарку, у репуши Цигла се једна греје и суши. МАРТОВСКО СУНЦЕ Пред
ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ У срце ме такну светла игла. То јутро шуми. Јесен је стигла. Тезга пуна паприка И ситног арпаџика Чека Да се Наслика.
Друкчије шуми у септембру, друкчије у мају дрвеће. Година увек ради, увек се некуда креће. Зна се у који дан испраћа на југ птице.
Ал година ради и кад ништа не ради. У шуми, у тишини, сигурно сте већ чули Лишће кад трули. Година, кад јој одлане, Обавља тај посао: Он јој је од лане Остао.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Старински витез, пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе. Поворке беле дижу се из гроба, И са мном, љубе, чезну, стрепе,
У срцу носим некадање људе. Поворке беле дижу се из гроба, И са мном, љубе, чезну, стрепе, жуде! Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека Ко некад плава Изолда Тристана.
РОСА ПАДА... Небо је сиво, месец блед, Тишина свуда, мир. Не шуми сад платана ред, И не жубори вир. О, чудна ноћ, о, чудан сат, Тајанствен, црн, и глух, У који као вити влат Мој болни
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Једнога љетњега дана пред вече, много сеоске дјеце с Јаном и са сестром му, окупило се у шуми, под једнијем бријестом. У исти видјели тичије гњездо па се мучили једно за другијем ко ће се попети да га дохвати.
Цијело љето, по два-три сата на дан, састајали су се та три чудна друга и увијек у шуми. Нико за то знао није, јер сложно кријаху своје трагове.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ваши води по шуми шушкали, а злотвори од муке кукали, а ми у здравље и весеље да пијемо, да се веселимо! 3 (ПРИЈЕ ДАН КРСНОГА
(Главица купуса) 188 — Коса зелена, а тијело жуто? (Мрква) 189 — Крстише ме, у шуми сам одрасла? (Бадњак) 190 — Кућа од земље, кости црвене, а лишће зелено?
(Да би и сиротиња имала кога да гули) 404 — Каквог дрвећа има највише у шуми? (Крива) 405 — Који звончић не има гласа? (Онај у купуса) 406 — У ком царству репу сеју?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У некаква човека био један чобан који га је много година верно и поштено служио. Једном идући за овцама чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је.
Пошто се венчају, анђео их одведе у шуму па их остави онде и они стану живети у шуми за годину дана. А кад се наврши година, рече Бог опет анђелу: „Иди види како оне сироте живе.
” Најпосле отиде анђео и најмлађему да види како и он живи, кад тамо, а он с а својом женом у шуми живи сиромашки у једној колеби.
” Он сиромах | пристане на то и рекне јој. „Барем спреми јој што на пут, да не умре први дан у шуми од глади.” Маћија јој умеси погачу, па сутрадан како сване, заведе је отац далеко у шуму, па се украде од ње и врати
Она сирота оставши сама тумарала је читав дан по шуми, али из ње никако није могла изићи. У томе приспе и мрак и она се попне на једно дрво да преноћи, да је на земљи не би
Кад ујутру сване, она сиђе с дрвета и пође опет по шуми не би ли како из ње изишла, али шума све гушћа а краја никако.
се прикучи опет вече, и она стане тражити згодно дрво за ноћиште, док у један пут опази где се нешто кроз помрчину у шуми беласа. Она помисли не ће ли то срећом бити каква кућа, па пође онамо.
Отац је заведе као и ону прву, па оде кући. Она кад види да оца нема, почне тражити пут кући, па наиђе на ону кућу у шуми одмах; уђе унутра, кад види да нигде никог нема у целој кући, закључа врата, говорећи: „Сам Бог да дође не ћу му
Она ишла не знајући ни сама куда, најпосле заиђе у шуми, па тумарала тамо амо тражећи куд ће да изађе, док смотри на далеко ватру где се светли па онда хајд к оној страни од
и поведе са собом подоста наоружанијех људи, па кад дође близу столице онога цара што му је жену узео, остави људе у шуми казавши им кад чују труба да затруби, онда да иду на њезин глас њему у помоћ носећи сваки пред собом по зелену шумнату
У то доба царев син ловио у шуми, па некако пси наиђу на оно дрво, и стану лајати, онда ловци потрчи онамо мислећи да је кака звер у дрвету, а виде
“ Све тице одговоре, да нису виделе, „него“ веле „има један стари орао, који не може да лети, па је остао у шуми: може бити да би он знао казати за тај град.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МЛАДЕН (с друге стране улази са нарамком дрва која је набрао по шуми; погрбљен; журно и обрадовано што је стигао на време): Е, е, стигох на време, стигох, стигох.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А иза облака небо је пуно звезда. За даљине и Бога Ђорђе Катић, трговац, исто је што и лист у шуми. Исто што и кокошка. Кртица. И све ће бити исто. Само ће у његовом кревету други с њом да спава.
А тебе, Адаме, именујем наследником. Све због мајке ти. Била је за све. Гледна као ретко која у Србијици. У младој шуми све су букве лепе, али увек има једна на коју птице слећу.
Све свеце из календара обележише гомилицама камења. Где год би се нашао неки камен у пољу или шуми, веровало се да је ту некада манастир био који су Турци порушили, кад Лазара посекоше на Косову.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко је Татага и шта ради у шуми? Радозналци су се за њом све чешће освртали. На леђима јој је вечито иста врећа, увек пуна.
Радозналци су се за њом све чешће освртали. На леђима јој је вечито иста врећа, увек пуна. У њој птицама у шуми носи храну, али шта доноси оданде? То нико није знао да објасни.
А ко би за то био спремнији од два оштровида младића? Њима Татага ни у најгушћој шуми неће умаћи! Но, гле врага! Шума је и од њих сакри. А кад се вратила, дуго је у ноћ горела њена светиљка.
Коначно им пође за руком да виде како ископава пањиће у шуми и ставља их у своју врећу. Шта ли са њима ради? Никада није запажено да ложи ватру. Шта ће јој онда корење?
Лист јасена поверова да с брезом нешто није у реду. »Бити жут Док су у шуми сви зелени — сумњиво је и крајње недолично. Требало би припазити на њу, видети шта смера, шта хоће!
Требало би припазити на њу, видети шта смера, шта хоће!« Лист јасена подозриво ослушну шта међу собом шуми брезино лишће, али оно је шумило исто што и остала зелена браћа и на исти начин треперило на ветру.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дрво га је заклањало. Није се плашио, напољу; није се плашио, у шуми. Плашио се у граду, а нарочито у Цариграду, 1816. Имао је тридесет година а Цариград је био замаман.
мало окно и клизила по невидљивим зидовима њиховог собичка, Милош је спавао поред ње а прастаре празнине лебделе су у шуми.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
256 ЦXXXИИИ НА СТРАНПУТИЦИ 257 ЦXXXИВ НА БАЛУ 259 ЦXXXВ У ТРОЈЕ 261 ЦXXXВИ У „БЕЧКОЈ ШУМИ“ 263 ЦXXXВИИ ДА Л' ХОЋЕШ ТАКО?
витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде; Старински витез пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе; Поворке беле дижу се из гроба И са мном љубе, чезну, стрепе, жуде!
У срцу носим некадање људе; Поворке беле дижу се из гроба И са мном љубе, чезну, стрепе, жуде! Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека К'о некад плава Изолда Тристана.
хајд'мо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима; Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми, И седам подножја љуби, нежно се грлећ' с њима.
Стубови Капитола, и горди Пантеон с њима, К'о црне огромне масе дижу се у небо горе, И Тибар јасније шуми. Но близу форума самог, У храму Изиде бледе, звуци се весели хоре: То Хелагабала Август саиску божицу слави, И с њиме
Кличе весело галеб над плавом пучином мора, И мирта сладосно шуми под небом жаркога југа И песма од некуд грмну. Уз удар сребрних струна Извесно левента неки поздравља срдачног друга.
шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа; Док у твоме врту дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња; А у теби хује риме моје песме...
Ја замишљам сада: К'о јелова шума нада мном се нише, Шуми песма горска, а кроз лишће пада Зрак румен и златан од сунчане кише, И над травом лебди...
врба стоји над морем на стени, Расплела је косу зелену и дугу: Наличи на нимфу коју су проклели Да постане дрво и да шуми тугу.
И ту шуми с њима, дајући полако, Мору коју грану, ветру листак који; И, к'о срце, себе кидајући тако, Тужно шуми живот.
И ту шуми с њима, дајући полако, Мору коју грану, ветру листак који; И, к'о срце, себе кидајући тако, Тужно шуми живот. - Сама врба стоји... Ј.
То се буде гробља под широком водом! Почиње опело... Ноћ под црним сводом Шуми псалме, палећ' свеће у висини... Ј. Дучић XЦИИ 5 Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова.
Попа, Васко - КОРА
пустоловина Својих недостижних корена И од дивних успомена На изненадне ноћи Кад нестане из улице Ко зна куда иде У шуми би се изгубио Али се увек пред зору У дрворед на своје место врати ПУ3АВИЦА Најнежнија кћи Зеленог подземног
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
се улази у олук водовода, ту ћемо сићи у олук и стићи испод земље до једног другог окна које се налази изван вароши, у шуми кримитских брегова. Ту ћемо изаћи неопажени, јер сви римски војници су појурили у варош да овде пљачкају.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и прашине, путу, вочићи одмичу сами, кола шкрипе, циче, велики Месец залази за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он испружен, на сену, гледа у небо пуно звезда, удише Мирис траве и пева, пева: О... о...
И скљокам се на обали реке, гледам, гледам. Сва сребрна, са дрхтавим таласима, шуми она, шапуће нешто: плаче ли, јечи ли, прети ли, смеје ли се, не знам, не разумем, не знам.
Па отварам прозор и зверам по улици. Град замро. Месец нестао. Лишће шушти, и негде далеко према црној шуми дрхти једина светиљка. Све је замрло, све.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. — О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва.
— Зар није сигурније да останем у шуми. Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... — Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у
Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека.
— Па шта ћеш ти за то време да радиш? — Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. — А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... — Стој !
И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи. Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..
— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима.
Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред. После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање. Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала.
Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми... За тренут ока нестаде га... — Вујо! — зачу се глас испред куће. Ђурица познаде глас Вујове жене.
— Која је боља, побро?... Знаш ?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. — Ова, брате варошка... миром мирише. — Кажем ли ти ја! ... Раскрсти с оним човјеком... знаш?...
Ноћ пролази... XXВИИИ Блиста се дивно јесење јутро. Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једном, идући за овцама, чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у
Када је у шуму дошао, припе на једној пољани коња да пасе, а он оде сабирати по шуми суховину. Не потраја дуго, а он зачује неку јаку јеку и писку, па потрчи да види шта је и како је.
Отац је твој погинуо с том пушком, па хоћеш и теби главе да дође? Једном он украде пушку и отиде у лов. Кад дође у шуми, онај ован са златном вуном изиђе и преда њ, па му рече: — Твога сам оца убио, па ћу и тебе.
Дакле, чуј ти нас. Овдје у овој шуми има ти неко чудо од старца. То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од
и поведе са собом подоста наоружанијех људи, па кад дође близу столице онога цара што му је жену узео, остави људе у шуми казавши им кад чују труба да затруби, онда да иду на њезин глас њему у помоћ носећи сваки пред собом зелену шумнату
Што улових, то ми остаде, а што добих у шуми, то донесох и вама да видите. — Право је казала млада, — говорили су сви сватови, и свуда причали о њеној памети.
Хајдуци учине тако, нађу свекра у шуми и уцене са хиљаду жутица. Свекар стаде да се брани, па ће им најпосле рећи: — Вежите ви мене овде, а ви идите код
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1910. ПОВРАТАК Опет вам се враћам, моје ноћи црне, К'о уморно дете крилу мајке старе, Као густој шуми израњене срне, Док далеке звезде тишину не кваре.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
ограничено на такве апарате који су могли да буду поправљени само секиром и који су правили ражањ док је зец још био у шуми. Да је истина да сметње у радију изазивају шумове, било би лако ослободити их се, уколико је пријем без антене.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Уз “збогом” гостољубивој кући фармера Брауна, најкраћим путем отишао сам у далеку шуму. У шуми су срећне птице, пробуђени пупољци на стидљивим гранчицама и мали дивљи цветови раног пролећа, изгледали као да чезну
Ћипико, Иво - Приповетке
потамнио простор, а у ушима ори се олуја, прелијета им преко главе и одзвања се силном хуком и ломљавом у боровој шуми у доцу. Чекају још неколико часова, а тада се јави стари рибар.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
на некој висоравни, пропустивши војску у долину, тако да је пук ноћио недалеко пред њим, растурен око многих ватара у шуми, крај којих се, обасјани пламеном, људи у трави причињаваху као звери”.
У шуми, која му је, здесна, била на неколико корачаји, био је потпун мрак, али и на њеној површини он је видео безбројне гранч
Земља је тамна, невидљива и кишовита. - Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, пође и нестане у ноћи, што мокра улази
Сам почетак романа сачињен је од јаких сензација, густо сабијених, што се види и по доста учесталим понављањима: „Шуми и хуји баруштина иза мрака.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ПРВО ПЕВАЊЕ Обрех се у некој мрачној шуми ДАНТЕ То је била шума која је појела небо шума из које кад изађох видех да нисам изашао да су ме звери појеле и знах
мирис Ја волим јучерашње нежности Да кажем своме телу „доста“ и да сањам биље Прсте очи слух другачије распоређене У шуми неголи у телу КАП МАСТИЛА Шта све може да стане у капи мастила једно ненаписано сунце једна непотписана птица један
Краков, Станислав - КРИЛА
— Наређује се покрет батаљона. Већ су заповести одјекивале тупим одјеком у шуми. Ускомеша се цела јаруга. Купиле се ствари и спрема товарила.
Само чврсто стегнуте у руци држи ствари погинулог команданта. Обузе га ужасни страх од самоће у мрачној шуми пуној само лешева и смрти. Као да угледа нешто страшно пред собом.
Њих је свештеник опевао по списку, седећи у шатору, а копали су их по јарузи, по падинама, или су уопште ма где у шуми.
Жбуње је на месечини поцрнело. Тада се јаче осећао задах од лешева. Трунули су стотинама пред рововима и по шуми. Смрад је био тежак, и хватао као злочинац за грло. Свако је у њему осећао будући делић себе.
Петровић, Растко - АФРИКА
вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када прође шест часова, спуштало се патетично по шуми, све до лагуна који блеште. Изглед са високог прозора био је величанствен.
Зашто? Зар сам толико сâм на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно и један растанак тако природан могу задати прави бол?
Или ће једнога дана Блонде огрнути пантерску кожу и намаћи на прсте пантерске нокте, које држи сакривене у шуми, па сачекати првога рођака, свога брата Тиу, или снаху Моне, или синовца Варињу, да закоље, или ће они на време купити
кроз једно сеоце где ми сви поклањају зубе од хипопотама; и потом се кроз жуту, блештаву савану упућујемо Светој Шуми, Комо-Ту; једној малој шумици необично зеленој, необично збијеној.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
дервиш, обићи робље по турским тамнинама; Радак ће обезбедити Хаџи-Проданово бекство преко Дунава; а Вук ће остати у шуми.] ТРЕЋА СЦЕНА [Стана се зариче Сулејман-паши да ће му довести Спасенију.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Упитам га да ли зна где је капетан Сировацки. — Хије овде и не знам где је, одговори ми он. — А да није горе y оној шуми? Ја покажем руком на шуматовачку косу што се пружала изнад шанца. — Не, рече ми капетан, тамо ће бити Турци.
Али сад наста тренутак неописане забуне. Одједном у шуми на коси припуцаше пушке. Једна, друга, трећа, четврта, а затим се осу читав плотун.
Видећемо како се Черњајев љуто преварио. У 8 часова ујутру већ је цео штаб био у шуми на висовима, северно од Алексинца, а западно од Шуматовца.
и напоје војску; коморџије су проносиле муницију; официри главнога штаба, подељени у групе, шврљали су беспослени по шуми, довикивали се и лармали, цела је шума оживела од војске.
као да узнемири та околност, те одасла ордонансе да виде шта је то, а сам сиђе с коња и стаде ходати једном путањом у шуми, разговарајући се са неколико виших официра, који су били уз њега. У томе дође мајоп Цт.
Међутим пешадија је прсла по шуми, виноградима и кукурузима и сваки се посебице повлачио куда је најлакше могао. Ма да сам пред борбу означио зборно
Ђенерал прогунђа нешто, мајор припаса сабљу, обрну коња, ободе га и брзо це изгуби у шуми. То је било око 9 часова изјутра, а око подне валовита Морава већ је носила мртво тело мајора Стеве Велимировића.
« Па шта би?! Пошто смо читав сат шврљали по шуми, сретајући гомилице официра и војника, а и чопоре сељачких свиња, које су пасле по шуми, Комаров це зауставио код
Пошто смо читав сат шврљали по шуми, сретајући гомилице официра и војника, а и чопоре сељачких свиња, које су пасле по шуми, Комаров це зауставио код једне гомиле војника и рече им: — Зашто ви војници гледате мирно оволике свиње овуд?
— Па шта, по вашем мишљењу паметније би било оставити војску да гладује, а толике свиње лутају по шуми?! — рече Комаров чисто срдито.
« После овога подвига Комаров се врати месту где је ђенерал »отпочивао.« Још не бесмо стигли тамо, а већ по шуми се овде онде чуо прасак пушака.
Мало доцније пронесоше једнога рањеног војника. Шта је? Гађајући свиње неко га у шуми ранио. Тако је, кад из штаба излазе све само мудре, премудре наредбе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сунули смо низ падину, као да смо ми из топа избачени, и заустависмо се тек после стотину метара. Растурени по шуми, лежали су мртви и рањени Бугари. Још стоје свеже локве крви. Неки су издисали.
Што се више пењемо, осећамо како ветар све јаче струји. У четинарској шуми угледали смо очуван заклон. Сигурно је ту боравио неки командант.
На једном заравњеном платоу остао је мермерни крст, који су подигли другови неком свом погинулом пријатељу. У јеловој шуми, са леве стране пута, налазио се неки вењак.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
дочепав, Стрепим сам у мраку, код пенџера став, Ибо преко двора, от всјех в домје одјељен, Живих сам у домићу к'о у шуми јелен; Ал' ето ти опет, ко из грозне туче, Са свих страна као гром страшни тресак пуче, Да се чедна пода мном веја
се изненада, другда се огледа, На опрезу да побјегне, скупи се, сва бл'једа, А највише од потока што бризга и шуми С мјеста мога скривалишта, не чему се глуми.
као што сам му и прије казивао, да се за хајдуке зло прориче у оној години кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, а да их њезин глас по зеленој шуми врло весели, и да је то знак да се одмећу и скупљају.
се за хајдуке зло прориче у оној години кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, а да их њезин глас по зеленој шуми врло весели, и да је то знак да се одмећу и скупљају.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
То ништа не припознајем! Ја се држим реда и закона! Да сам ћио радити преко закона, ја би њега сам у шуми убио. Знам закон, па преко закона не дам ни свом рођеном оцу!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
'' И сруши се Давид, цар државе свете, И гризући свилу шареног дивана Јецао је плачем разгневљене сете. С поља шуми песма са палмових грана.
Похотно шуми јасмин снен. Кад пожар који снагом доји Пепелом заспе звезда прах, Срећа ће химну да запоји Просуће венце ружа
И топло ми је у том предвечерју, Док ступа позна јесен у паперју: То твоја душа шуми и мирише. Х У теби ми је младост погребена, Сунчана јутра, подневно пламење, Љубави чедне последње прамење
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Земље прођох, ноћ ми свуда без сванућа, ван са неба топло што ми гране тама! Дому дођох: туга, јесен шуми, и мирише зрели грозд!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
наш народ сматра и као жртву. У приповетки (СЕЗ, 41, № 112) луди брат пали огромне количине од разбојника у шуми остављеног т. — Богу. У народној медицини т. се употребљује прилично често. Ракија у коју је (поред другога) метнут т.
— Као у овој нашој трагови обожавања бора сачувани су и у украјинској народној песми: »Ој, у шуми, у шуми дванаест борова, Под боровима дванаест столова, За столовима дванаест господара, Међу њима мој недраги седи,
— Као у овој нашој трагови обожавања бора сачувани су и у украјинској народној песми: »Ој, у шуми, у шуми дванаест борова, Под боровима дванаест столова, За столовима дванаест господара, Међу њима мој недраги седи, Мој
Коме одмах не би пале на памет са букве јабуке, или јаворове, или јовове, или златне јабуке, које у неприступачној шуми чува змија или аждаја, или јабуке од којих се ствара злато, или од којих расту рогови?
Ћипико, Иво - Пауци
Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах. А око њих све ћути, само вјечита ријека шуми ... Мјесец го опрезно стражи, његова свјетлост у блиједој ведрини трепери, циједи се ваздухом као млијеко, а из
Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој шуми .... Па ја и не браним да поштени људи склоне своје благо за мећаве и зла времена баш у мојој огради.
Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру. Брата познаваше са свеучилишта.
„И биће тако!” мисли улазећи у своју собу. — Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто.
Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни. Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљивљ пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она
Бесвјесно себи уображава пусте морске обале. Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гомила доконе меропашке дечурлије, јурцајући по шуми у потрази за вранићима и сврачићима, наишла је на Прохоров скит. Он је тада некуда био отишао у потрази за хра— ном.
Боже какав је то био призор! Док сам то гледао, свршио сам два пута. После су њих двоје ишчезли у шуми, држећи се за руке. Ја мислим да је Лауш тада успео да је има.
Да, пратио сам, шта ту да увијам и да скривам, многе младе себарске прове који су оно, нарочито лети, радили свуда, у шуми, у житном полу, јечму особито, јер је висок и дивотан, док се изнад у модрини неба премећу луде шеве.
свака друга шумска звер, па кад би потере отишле не обавивши посао, опет би изашао из свога легла, цуњао неко време по шуми док око себе не би окупио нове људе. Таквих је увек било.
Можда је мислио да и не заслужују друго до пољских мишева, црва, печурки и купина, чега сада у шуми има у изобиљу. Оно што је он пристао да им да то су три нове тежинове кошуље и три пара опанака од телеће коже, све то
То ће им трајати три дана, ако приштеде, чак и пет. Затим сам украо из оставе три велика крушца соли. У шуми ипак могу наћи довољно хране: дивљачи, плодова шумског воћа, печурака, у рекама има доста рибе. Али соли не.
За ложење ватре: чакмак, кремен и труд. Могу искрчити комадић земље у шуми и посејати на пролеће нешто усева. По кесицу семена пшенице, јечма, овса, ражи, паприке, грашка и боба.
Доротеј је са своје стране непрекидно давао нове подстицаје Матијиној машти. Увек је нешто проналазио цуњајући по шуми, што је Матија одмах искоришћавао. Тако је пронашао и мајдан глине.
или збиља постоји као што постоје и сви други пауци, они што пребивају међу гредама на таванима и они међу дрвећем у шуми. Неко време бих озбиљно помишљао да паук постоји.
Матија Изиђем напоље да накупим грања по шуми. Ведро је, струји лаки ветар између голих букових стабала. Вода се одваја од исцепаних крпа снега, врлуда кроз
Дадара Кога сам ја, у ствари, убио? Њих двоје или себе? У мрачној ноћи и мрачној непознатој шуми, под пљуском кише, седим на премореном коњу који стоји мирно, отупео од исцрпености.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јyпећу нагло са висина, У слободноме току свом Шуми и тутњи хладна Дрина, И ковитла се преда мном. По њеним мирним обалама, Као једини накит њен, Са својим витким
По долинама пустим Умукô људски збор. Само Дунаво шуми у мраку и самоћи, Ил' каткад одјекне звучно протегнут, јасан глас; То рибар рибара кличе по тавној дубокој ноћи, И
Хајдемо где палма расте и ружа и лотос цвета, Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете И Гангес вечито шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега мора... Да, ми смо већ стигли тамо.
Гробнице канова силних трава је висока сплела, И древне палате њине, и њине пагоде свете И Гангес поред њих шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега мора. 1887.
Обале су пусте и пољане мирне, А студени ветар лелуја ми влâс... Тужно шуми трска кад је крилом дирне, Шуми као болни, умирући глас.
Обале су пусте и пољане мирне, А студени ветар лелуја ми влâс... Тужно шуми трска кад је крилом дирне, Шуми као болни, умирући глас. С криком лете ждрали више моје главе, И губе се тихо у даљине плаве. Што сам тужан тако?
Где поклоник сêди у чаробној ноћи, Смерно двори бога и беседи с њим; Где молитва шуми по чудној самоћи, И к небу се диже од измирне дим, И шум тихо струји од Мртвога мора, И тишина веје са прастарих гора.
1888. НИМФА Тамо где густи бршљан шумори с лиснатих грана, И бистро језеро шуми и ветрић уљуљкан спава; Где дивља ружица цвета, и расте зелена трава, И благи покој влада У древно, исконско доба, у
Дијана ми светли; А море, и небо, и обале бајне Разливају шапат и узвике тајне: То природа јужна, у вечери касне, Шуми своје песме заношљиво страсне. 1889.
Тамо, у подне жарко, клефта уморни спава, И слађе мирише цвеће и шуми пучина плава И славуј весело пева, Да клефте сурова душа, у чудном заносу своме, Љубавне ноћи снева.
Но ко верује мору, на коме замишљен стојим, Кад изненада почне страшан и грозни бој? Шуми, О шуми море! У дубинама твојим Ја дух огледам свој. 1889.
Но ко верује мору, на коме замишљен стојим, Кад изненада почне страшан и грозни бој? Шуми, О шуми море! У дубинама твојим Ја дух огледам свој. 1889.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
његове друге стране лежи још једно пристаниште Александрије, у које се улази западно од Фароса; ми га распознајемо по шуми катарака које вире преко Хептастадиума.
особине њихових атмосфера, све то чини да у тој безбројној множини светова нема два сасвим једнака, као ни у шуми два једнака стабла. Но сме ли се казати да међу њима нема светова сличних нашој Земљи?
То, и ништа мање, хоћу да прочитам из књиге неба.“ Он прелиставаше пажљиво те записнике. „Где да почнем у овој шуми бројева, у ком правцу да крчим себи пута?“ Замишљен, прелиставао је ове записнике дању и ноћу.
Овде проводим моје дане у једној чудној смеси одмора и посла. До подне лутам по шуми, где тражим печурке и идеје, па када не нађем ни једно ни друго, ја седнем на клупу или се испружим по трави, па
На њу личи у многом погледу, а нарочито тим што у таквој шуми можемо са стабала разнога узраста очитати историју дрветовог рашћења, као што смо овде са сунаца разне старости
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Поповић: Бадњак (књига за децу) Јован Миодраговић: Загоркиња или живот наш у шуми и без шума (поучна проза) 1881. Покренут лист Српче у Београду 1882. Стеван В. Поповић: Мали свет Стеван В.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тамо код нас, под планином, био луд човек; по шуми ходио, с травама разговарао, к'о неки светац. А овај се, Боже прости, умрцинио, тешко њему, и оној његовој жени и
Али ја овде не пишем задатак о рибама, него како вода тече, и има ли лепе таласе, и да ли се чује да шуми.” — То је био задатак другошколца гимназисте. А после је Бранко Каленић много заволео Тису.
Па се некако застиде, и не рече ништа, сем себи самом у себи: Зец је још у шуми. Павле је причао о свом даљем образовању. Наставља музику, и много му је порасло музичко искуство.
Тиса је мртва. Нити се таласа, нити шуми, нити одблескује. Место воденог роморења чују се лопате у кукурузу. Или окидају и прегрћу кукуруз, или се право
Понор је био врло безазлен, али око њега је стојао занимљив свет биља и животиња. Рогоз и сита чине читаву шуму, а у шуми тма ситних покрета кратких живота и исто тако кратких смрти.
Ноћ паде. Нико ништа не зна. Дунав шуми, наилазе увек нове и нове воде, и на њима, наравно, ни знака ни трага. Разговори по паланци бескрајни: о деци, о
А огромни орах, као оркестар, на сто грана стотином начина лелуја и шуми над чашицом људских живота које ће надживети, заборавити.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
стаса, оће ли се моћи оженити и проче; то ми напред знати морамо ако мислите да трчимо за њим, иначе ми нећемо зеца у шуми.
мала част читају, а још мање разумеду, требало би мојим читатељма показати откуд ове палате у тако усамљеној шуми, тко је њу зидао и навластито каква лица у њој обитавају; но будући да унутра ником није допуштено било улазити, зато
Каква је то девојка, откуда је, и чија је? Зашто на јелену јаши? Куда ће по овој непролазимој шуми? Ова га мисао на то доведе да он своју Розинанту окрене и тамо пут управи куда је вишепоменута девојка ишчезла.
одсутних лица (живих и мртвих), богова, па и неживих предмета (отаџбине, закона; у љубавној поезији: дрвета у шуми итд.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Одело им избледело, поцепано и нагорело, да су подсећали на бегунце који месецима лутају по шуми и пољу. Причало се да ћемо на следећем конаку наћи хлеба и топле хране.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Под прозором таласом сребрним шуми река А глас јој је сух и без јека, Сух и без јека. Болни, згрчени и хладни, ја и осам досада И три вође револуције,
у Тамбукту нове крви. Ако девојчица понесе тајну у грлу Да јој по шупљим грудима прстом добошари кадет, У шуми густој масној фазанку умрлу Козачком игром оплакује свет.
У једној маслиновој шуми заноса, горчина над Велалуком, на Корчули. СВИ СУ ЧАНЦИ ПРАЗНИ Тако заспи, месече, Над топлом супом детињства: Из
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Са прста му је капала крв. Сунце се баш рађало. ДЕЧАК И ПРИНЦЕЗА У шуми од бетона расту стаклене куле. У врху једне од њих, високо у облацима, живи дечак блеђи но кромпирова клица.
Опет су били у кули, за столом. Принцеза је цртала и на цртежу је расла планина, расла шума. Је ли било кошута у тој шуми? Веверица? Дечак се није усуђивао да пита.
Осети Варалица како му горњи зуби о доње ударају, а пред њим већ јасен златнога лишћа шуми. — Сад узмицања нема! — нареди себи, а ноге му дрхте. — Пропашћеш, будало! Самога си себе преварио!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Око ње, већ зарасли травом, разлупани и трули воденични каменови између којих се види јаз воденични, у коме прска и шуми вода. Спроћу воденице кућица са доксатом. На среди дворишта »ћутук« и камено корито од старе, пресушене чесме.
МАГДА (извињавајући се): Јесте, газдо. Ове године сасвим пресуши. Шта нисмо чинили. Али не иде. Горе, у шуми, извор му није више чист. Почео је да се меша са земљом и трулим лишћем.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Пошље много лета овдје опет стојим; Лепеница тече исто као прије, Над њом стара врба још једнако бдије И Високо шуми врховима својим. Гдје си?
Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога смарагда, И шуми гласом чежње неумрле. Гле зраци јутра како њојзи роне!
1911. ЈУТРО Плави дим избија с камених острва; По једрима пада зоре ватра прва. Уз домове ниске шуми чемпрес стари; По које се окно полагано жари. По обали мрежу разгрћу рибарке; На пијеску леже изваљане барке.
Ноћ уза ме ступа и свиленим скутом Сјајне капље руни са процвалих трава. Како топло шуми њен краљевски вео Пун свитаљка јасних, чезнућа и сетâ, И запиње лако за гране дрветâ И мак црвен што се по стазама
'' Морам горко заплакати. 5 Скоро сам у сну гледô твој лик драг, Путем где шуми јабланова ред. Кô анђео је тако леп и благ, Но ипак тако бон и тако блед.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Наравно, то не значи да није било и ружних хајдучких поступака. Живећи под врло тешким условима у шуми или код јатака, прогоњени чак и од аустријских и млетачких власти (оне су за њима слале потере, уцењивале њихове главе
Хајдуци љети живе по шуми и долазе јатацима те се хране, нпр.: дођу коме на вечеру па им онај да што те понесу у торбама што ће јести до сјутра
коме на вечеру па им онај да што те понесу у торбама што ће јести до сјутра навече; а кадшто их јатак намјести гдје у шуми па им носи и ручак и ужину.
Једна жена, која се одметнула због турског насиља, овако описује своје мучење у шуми: Ходих млада по гори зеленој, пасох траву за петнаест дана, пасох траву каконо и срна, и не виђех леба залогаја.
Од правих хајдука разликовали су се поглавито по томе што нису живели у шуми или код јатака, него код својих кућа, у кругу својих породица (у Сењу, Задру и другде), одакле су предузимали даље или
пет пута по толико људи који се нијесу били сасвијем одвргли у хајдуке, него су само зазирали од Турака и крили се по шуми и по другијем селима код својијех пријатеља и познаника“.
у нашим песмама компарацију: „Закукаше кано кукавице“ Хомер овако развио: „Као кад кукавица у прољеће закука у шуми на зеленој грани и кукањем својим развесели срце ратару и, овчару, јер по томе знаду да је нестало зиме И дошло мило
је он ослободио добрићко робље, познати харамбаша Црнобарац Станко ухватио га је и са својим друштвом водио собом по шуми док се није откупио, као од хајдука“. 86 Лука (Лазаревић) рођен је у Свилеуви (у шабачком округу).
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
ВИ Рано јутарње сунце тек што је почело овдје-ондје да се пробија кроз густе букове крошње и да пали по шуми весела окца, кад се Лазар Мачак опрезно ушуња у Прокин гај.
— Кад она не може, нећу ни ја да идем. — Па шта ћеш онда радити? — Сакриваћу се сваки дан у шуми, док ме вук не поједе — тужно прогунђа дјечарац. Сад се и Стриц растужи. — Ништа се ти не бој, не дамо ми тебе.
Сјенка давног хајдука промину сјеновитим Гајем. Бљесну његово сребром оковано оружје. Нешто зашкрипа дубоко у шуми. Зар то не вуку гломазан турски топ да гађају хајдукову колибу?! — Јованче!
Ово је било јело које се спрема у слободној дивљини, у шуми, једе се кад хоћеш и колико хоћеш, нико те на то не гони.
Свуд по шуми било је сличних гомила сува грања као и на томе мјесту. У повратку кући, кад већ стигоше скоро до самог излаза из
није знао правог излаза, па одговори онако отприлике: — Када куја спава, онда сви спавају, нико се не скита по шуми. Ујутру Жују нађоше живу и здраву и преведоше је у логор, а јаму опет пажљиво покрише.
Прекрасна работа, нема шта! — Хм, најприје би требало да сване овдје у шуми, а тек онда тамо напољу — мудровао је чича. — Изван шуме и онако нема неке нарочите опасности, а у шуми...
— Изван шуме и онако нема неке нарочите опасности, а у шуми... Ту се пољар одједном сјети дрекавца, кољена му клецнуше и он се бржебоље прихвати боце.
— А овако? — Овако се бар можемо разбјежати на све стране по шуми, па нек нас лове. Бар ће неко побјећи. — Ту имаш право — сложи се Јованче.
— Шта је то вас брига — смрси момчина и рогушећи се додаде. — Боље би вам било да се у оваква времена не скитате по шуми. — А што ти онда туда ходаш? — дрско дочека Мачак измичући се мало подаље. — Види ти Мачка како фркће!
— Ехеј, шта си то сакривао у шуми? Николетина се скамени у мјесту и проблиједи. Зурио је укочено у дјечака, па истом заврти главом.
— Кога би другог него мене! — избечи се старац. — Обдан ћу чувати поља, а обноћ шуму и у шуми школу. Од тога дана пољар Лијан поче редовно да ноћива у шуми.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Што досташе оно и клаше. Жедне од воде отржу. Готове ражањ за зеца, а зец ко зна где је; у пољу, у шуми ли! На хрпту нашему зид зидају грешници и на глави крушац се с копитами потковатим врше. Какви млади, такви и стари.