Африка
Не знају зашто хоћемо да видимо Комо-Ту. Кад дођемо пред шумицу вођа нас уводи једним сасвим неприметним ходничићем кроз зеленило; остали не смеју туда и заобићи ће у круг да уђу с
Црњански, Милош - Сеобе 2
Капетан има право. Решио се за ту шумицу, која је једино згодно место за заседу. Иако је оголела, мрак је, и снег, испод њеног грања. Изненађење би било велико.
Ура! Ура! Улазили су, као неки зид, који све пробада, у неку шумицу. Трифун никад није био чистији, сребрнији, накићенији. Корачао је, као да игра, у тесном, белом, кожном, килоту.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али разорна падоше у шумицу позади батерије и она су била изгубљена за онога командира. Сада наша зрна излетеше... И опет их не видимо...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Опаса се невестачки, Па отиде на кладенац, Трже Раду за ручицу Одведе је у шумицу. Стаде вриштат’ бела Рада: “Јао мени и до Бога, Није жена ни девојка, Већ је ово млад Немија!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Где су сад дани и часови мили Кад би, у шетњи, у шумицу зашли, И једно друго тобож изгубили, Па би се опет, уз клицање, нашли?
Петровић, Растко - АФРИКА
Не знају зашто хоћемо да видимо Комо-Ту. Кад дођемо пред шумицу вођа нас уводи једним сасвим неприметним ходничићем кроз зеленило; остали не смеју туда и заобићи ће у круг да уђу с
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Још једном: »плотун, картеч, плотун, картеч...« и непријатељ се повлачи у шумицу и јаругу, из које је испао. Наш се шанац заори громовитим ура а мене ово yпа чисто као да пробуди из неког тешког сна.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Милош Светић МАТИЈА БАН МОЛБА ПОТОКУ Поточићу, сребрну Који ваљаш водицу, Камичкима клопочућ Кроз нијему шумицу, Као да јој шапућеш Неку слатку тајницу, Колико се у теби Б’јелих лица опрало!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Врло рано ујутро, кад је Кашикара још спавала, стигли су лепог септембарског дана у шумицу пред зградама сиротишта. Сели су на своје шамлице, које су понели као последње од својих имања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Мило ми што командир није приметио мој страх. Штавише, он можда верује да сам ја примирен. Уосталом, прошли смо ону шумицу, сад нема више чега да се плашимо. А ево га и село. Добих вољу да се разговарам са командиром. — Господине капет...