Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
били, (заборавила сам онај последњи дан), оне интимне вечере овде испод нашег дрвета, оне шетње по месечини обалом шумне Мораве, онај последњи залазак сунце, сећаш ли се оног дивног заласка, све то чинило ми се као одломак нечијег туђег,
Милићевић, Вук - Беспуће
како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, изнад шумне ријеке. У извјесним часовима он бијаше сасвим туђ самоме себи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Само покаткад заћарлија ветрић са Пљачковице и Крстиловице, доносећи свежине и мириса са зелене и шумне Ћошке. Чаршијом се чује жуборење воде што тече олуком, а на ћепенцима дремају момци и други беспосличари.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Хвата се иње по рубу текста, па пршти, веје, док не обвеје домове шумне, строфине стреје, подрив-сликове и мрачна места под снегом душе, што су кошнице потмулог тутња, шпиље порока, над
лебдим опијен: несвестан циља очима листам именик биља. Градино родна, чујеш ли жамор постеље шумне? Лиско ширине, с кадуље Твоје одише камфор.
- Шта је видик? - Чун тескобе ледне, шумне језе жбун, у обруч-стању сјактав вал и след од журних мена - њихов сјај и жуч: где видимо се као пламсав луч, у
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
С најлепше буле паше скадарског, С Истока собом што је повео Да му живота дуге часове На обалама шумне Бојане У загрљају жарког Истока На шећер-усницама растопи, — Скинô сам овај ђердан алемов... ЈЕЛИСАВЕТА: А!
— пјано посрћућ: Са Арслан-пашом и са Османом Неверници се тврдо сложише, И веће крвљу браће рођене Таласе хитре шумне Мораче Крваво муте... И Топузовић, Бранећи мушки тврду границу, Од издајничке сабље погибе.
— ДРУГИ СЕРДАР: Ал’ ћемо силу силом одбити! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Душман је близу. ПРВИ СЕРДАР: То знамо ми — Мораче шумне тврдо корито Многој је сеји показивало Оштрога ножа бесне трагове На мртвим груд’ма брата њезиног.