Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И гледам како тај храст, отад олује, шумни бог, бог коме сунце изгрева из круне, освиће у неком зимском јутру као нарамак дрва крај фуруне.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Није ли живот окренуо натрашке, своме исходишту? Свака су чуда данас могућа, особито у овај шумни дан презреле јесени, кад чавка гласно чвакће о смрти и растанку, а отежао кош, пун кукуруза, смирено најављује да се
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале накривљене непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
теби на усне и косе И да усаде у зенице твоје Мирисе, звуке и звезде и боје; И кô победник што гине на мети Уз шумни пљесак, крај у њему стечем И да ти њиме песму сунца речем Кад раставити усне значи: мрети.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе равни.
пије, И џигит нполеће с коњем, и бели башлик се вије, И копље Високо блиста А деца севера тавног, журећи на базар шумни, с мазгама пролазе туда тражећи добити своје; о, они не појме сладост чудесних санова твојих, Сирото дрво моје!