Употреба речи шумно у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ВЕСТ Преко љубичастог поља, у касну јесен, брзо и шумно, прелете јато врабаца из букве у храст. ВИДИК У СЛУТЊИ Да ли је видљиво маска невидљивог, познато магла око

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова. Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, кô падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања...

ДУБРОВАЧКИ КАРНЕВАЛ Огроман карневал, као море шумно, Просу се на Страдун; и ни трен да мине, Сипљу већ у битци што поче безумно Конфети, пољупци, цвеће, серпентине.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

пута, један за другим и у оном расположењу које обузима људе кад затворени преко целог дана, ступе на зрак, официри су шумно напуштали своје службе.

Африка

Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак. Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било.

Чим се осврнемо они шумно и сложно нестају у даље круне дрвећа. То су читава јата која одлећу као птице. Швајцарац их више не види.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Чуо сам бродове у сну, писак возова, шумно, дивно жуборење путовања, у ствари. Затим сам видео како поред мене пролећу бандере, реке, врхови планина и усамљене

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У загрљај ми, Косиоче, крени. ИИИ Ти облик мој си - далек садржај ми. О Ткаљо лепа с разбојем у стасу, у шумно ткање сва времена сткај ми.

Петак се крије. Цвокоћу зуби Седмици целој. („Субота“ - чујмо „мори ме туга“. Скрушено, шумно „пролази спровод“.) - Зев би да зевне, јабуко творбе, тупо, широко. Пригрли, душо, окрајке певне.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Тек на крају, један старац поздравља из мрака неке капије: — Добру ноћ, господине! — Добру ноћ. Изгледа ми шумно на води? — Трамонтана мало, господине. — Значи ништа од риболова? — Ноћас ништа од риболова, господине.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Све је ту чисто, нежно и шумно, И све сам негде већ срео: Празно двориште, котар, гумно, И под сунцем снег врео, Трен сјаја у ком се дотичу лено

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Опрости сенци што те прати И ветру што те у круг води. Загледај се у танке влати И реци нечем малом: ходи Шумно као што птице слете Са плавог мира на сунцокрете. О ВРАТИ СЕ О врати се у собу Из блата под бели кров.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Путем пуним зова, Ја јој љубљах цело ово вече јасно Очи пуне звезда и уста стихова. Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, к'о падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања...

и покој, и мирис од цвећа, И кад ме с небеса месечина заспе, И врели дах ноћи што ме тебе сећа, У мојој се души шумно дижу с нова Некадање жуди; и кличући гласно, К'о весело јато белих голубова, Полећу у небо звездано и јасно, И тамо

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

не знајући ни сам зашто ће баш туда, све се нешто измешало, згужвало, испреметало на том месту где се онако исто шумно кретао и бучао живот улице.

Петровић, Растко - АФРИКА

Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак. Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било.

Чим се осврнемо они шумно и сложно нестају у даље круне дрвећа. То су читава јата која одлећу као птице. Швајцарац их више не види.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

што си дисао, Са нестрпљења умљем болесним Ишчекујући поноћ веселу Што ће полугâ тешке шипове Слободи твојој шумно померит!... Да л’ ти је пушка добро спремљена?... ИСАК (показује на ваљу): Све је у реду.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Око десет часова павиљон се умири. У неко доба ноћи буди нас нека ларма пред павиљоном, врата се широм отварају, и шумно улази собни старешина Воја „Фикус“, сав окићен лишћем, у обема рукама држи по флашу коњака и командује: — Мирно!...

Поручник Рајко широким замахом руке принесе цигарету устима. Онда хитро повуче руку и удахну. Испуштајући шумно дим, он се обрати Кости важним гласом: Бароне, примо: водили су рачуна о моме господству...

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И копни снег. Разбивши срдито лед, с планинских висова тавни' Сребрни поток шумно управља светли скок, И бурно мумла и ври - и пада у цветне равни Блажени ток Како је чаробно све!

1889. СА ФОРУМА Чуј, са форума, ено, вика се радосно хори, Пред силном светином римском то Тиверије збори. Шумно се пљескање шири подобно бурноме мору, Храбрећи младога Граха...

Са дна се подижу морског Олимпа висови тавни. Миртове шумице тамо свештене обале крију, И сањалачки шумно таласи подножја бију.

У вечноме ходу шар огњеног сунца Нежно вас облачи у пурпурну ризу; Ил' појили росом висове Ливанске, Ил' шумно падали у Кедронску низу Вама је свеједно.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Испод карте Босне и Херцеговине чуло се шумно стругање и читава територија одизала се и спуштала у ритму Стричева дисања као да то доље, у подземљу, шишти притајен

Јованчету пође уз тијело чудна, дотад непозната језа, запали му читаво лице и шумно га понесе некуд навише. — Можда је с њима и наш Николетина! — помисли сав ошамућен, у ватри узбуђења.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности