Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сви они мене знају и воле. Мени се одједном одузеше ноге и закова глас. — Човјече, аман, човјече — немушто завапих у шумној паници, скоро глув — па ти су твоји дјечаци данас одрасли људи, прошло је отада преко двадесет година.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На трећој стази сунчано сијева жуборна Босна од Сарајева, горе јој очи, јутарња роса, у пјени шумној зелена коса. Вије се, игра, кроз горе хита, немирна, бистра и поносита.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И чинило ми се да тачно осјећам што осјећа дрво, само што оно није тога свјесно и не зна да то изрази: стојим тако у шумној, мрклој ноћи, слијеп (јер дрво сам замишљао увијек слијепо; оно има силно истанчан опип, осјећа и најмањи дах вјетра,