Павловић, Миодраг - Србија до краја века
*** Јаох браћо јаох шумо родна јаох земљо моја позобана јаох дане свуд су наше ране у околу пепо доколу мрак нек пада да не видим покору
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
На путу остале су клетве и звезде споре омрзнуте. О нема шумо на обали ноћ где бесвесна почиње да л снага ме слатка обали или ме сан мој опчиње. Затворен је тај предео у себи.
Душо, животињо коју прати сета, Упознај нас с мразом који пише песме; Шумо тешка римо накрај бела света, Зар зло побеђено ни запевати не сме Пред новим злом које почиње да цвета?!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Драгано моја, лоза нам није цветала. Но удахни мандрагоре, кô целов опија. ПЕСМА ЖЕНА У МАХАНАИМУ Шумо Ефраима, где кобних врана лет, Побрали с грана страшни плод што висио, Твој плод, руком што згњечили: крвави плод
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ИЗ КОВНИЦЕ ИЗАШАВ О шумо, горо, загрлим ли те јутрос бреза мирисних Би стид ме века о коме причу усних: Да отац је хладно погубио свога
О шумо, горо, напијем ли се жедан вина залуталог облака Опет ме стид је неког дванаестога века. Сним: богумиле гоне усана жеђј