Употреба речи шумовите у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

С леве стране Црнога Дрима се непосредно изнад њега дижу високе, шумовите и мрачне планине средње Арбаније, нарочито Мали Прот, Црно камење и Јабланица.

Краков, Станислав - КРИЛА

Сви се нечем радовали. Душко се смешио и клатио на коњу, који је газио воду. Тамо горе са шумовите косе припуцале су батерије. Фијуци се вукли над клисурама, а по другим голим бреговима грозно је грмело.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Уједначеним гласом говорио је. — Цветна поља, мирисни лугови, шумовите планине... Кристални потоци, азурне обале. Небо као смарагд... — Тіенѕ! — проговори Полета. — Ви сте песник?

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Удесно од њих, све до сусједне шумовите косе, протезао се ред ситна јасенова жбуња израсла у пукотинама стијена. Држећи се за њ, некако би се, вјероватно, и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности