Јакшић, Ђура - ПРОЗА
С једне и друге стране чуо се тихи шумор мрачних лугова, а тамо издаље хујао је жубор потока. Све је изгледало величанствено, пуно тајне, чисто ти дисање у
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И чујем тихо у осами тако Вечити шумор из земље и свода; И слушам дуго, немо и полако, Те речи лишћа и тај говор вода.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Подухнули већ и ноћни ветрови, заталасало се оно бескрајно тршчано море у риту, и тајанствен елегичан шумор и песма узлелујане трске заноси сањаријама занетог путника, и он будан сања о изгубљеној срећи!...
Лалић, Иван В. - ПИСМО
изнутра, непокретом; А распадање тек сведочи умор Непревладаног, што зовемо свето — Говорим, не на пречац; неки шумор Анђелских крила усијање хлади Тишине што би да буја у тумор, У бртву слова, у безнадни надир Исказа; морам да грезнем
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) А кад звона, кад ударе, тад дудиње опадају као сузе калуђерске. Молитвено Дуд шумори (шумор чују жалне врбе): да купачи са Бистрице не наврате, не наврате; дрвосеци, листотрге да не хрупе са литице.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Рибе пропливавају кроз стабљике. Слушам лагани шумор овога биља и гласна довикивања птица у висинама. Чује се шум ваздуха и воде, а из даљине допире лавеж.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У засенак њен По уској стази ја се будан крећем И слушам шумор кроз дубоки мрак И гледам земљу, окићену цвећем И жудно пијем миришљави зрак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
па јасни узвици: „Робови, напред!“... „Форверц... форверц!“ Онда неко брујање, затим шумор људских гласова... све су даље, још неко роморење... Наједном се све утиша. Само ноћ и језива тишина...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Увезаше је тешким ланцем, Приковаше црним катанцем: Да је не украду, ил да не оде... Крошњом, понекад, прође шумор: Ројеви лептирова ко да проврве.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
крило пада, Као у шкољци хуку морских вала У нашој души, где ће одсад расти Низ црних беда и старачких зала, Пригушен шумор некадање страсти...
Ти прође. — Уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда Дизала се злобна, црна орхидеја.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја дуго чамим тих немирних дана, Кад пролећа прошла олистају редом Уз мамљиви шумор узрујаних грана, У сећању драгом, пробуђеном, бледом.
нада и спомена благих У јесени мутној мојих жеља драгих, Кад спомени редом, к’о лишће са грана, Падају уз тужни шумор ових дана Што јад и пропаст и заборав сеју; Кад спомен по спомен, сваки час однесен, Пада у блато. Јесен...
сјајем узбуђених звезда, У друштву снова умирених гнезда, Ја дубље видим у ту мутну ноћ; Уз мртвог лишћа заостали шумор — Док тело тешки већ захвата умор — Крила свих снова добијају моћ.
ЋУТАЊЕ Ви, снови моји дугих ноћних бдења, Што у те дане, уз немирни шумор Пролетњег лишћа, падате на умор Сломљена срца, пала уверења; Ви, снови моји дугих ноћних бдења, Ви сте судбине
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Понекад бучније протутњи стари аутомобил или се скотрља, од Студентског парка, шумор лишћа; понекад залутају и расветљени дечји гласови.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ти прође. - уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда, Дизала се злобна, црна орхидеја. М.
Гле! Сад се редом расклапају саме, Све књиге старе, снови чежње дуге Мичу се, трепте, једна покрај друге, И њихов шумор к'о да пада на ме... Сањам ли? Ил' би ово јава била?
Сад нема љубичица! Ту, погружена у дубоку болу Поточић слушам где жубором звони, И шумор лишћа, што кроз гору гони Дах поветарца у дремљиву молу; А шума мирис цветна јоргована Обиљем свежим сипа са свих
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У ноћима јужине прекидао сам читање: с рукама под главом, слушао сам њихов једри шумор. За један часак повјеровао сам да ћу моћи да се скрасим у том лијеном, удобном животу, идеалу касно ожењена и малко
Питам се: има ли можда у томе нешто утјешно? – Ко зна? Можда. * Осјетим убод у подлактици и око њега нејасан шумор гласова. Ха, то је оно, прође ми свијешћу; и под тим мислим на инјекцију.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
измами гора, Па празан клечим пред оним што паде, Сред непокретних ветрова и мора Празних: пакао — предео без наде! Шумор без шуме и цвркут без птице, Празно што траје; не чује се што јесте.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
зором лица умити, Ту те купине мирис задише; Капљицу бистру воде студене, Што ти са чела капље жубором, Пратећи шумор ове планине... Погледај, душо!... Само погледај!... СПАСЕНИЈА: дивота! СТАНА: ’Ма шта ће овде таки разговор?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Гласни повици допиру. Чује се: „Живели!“... „Здравствујте!“... „Ура!“ Шумор људских гласова приближава се са све већом жестином као талас трећак и наједном се проломи и око нас.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тисуће иноча стезаху ми бедра. Оне беху беле ко снег са Селмона, песма њина беше као шумор кедра, Очи модре као чивит из Сидона И мирне кô небо у индијске калме.
Окружена плавим висовима, слушаш Шумор снажних река, јер су твоје чело Браздале године и време је плело Златан венац којим невернике кушаш.
Озбиљних чемпреса нежна шапутања Прижељкују шумор кактуса и палме. А под густим хладом неранџина грања Млади љиљан пева богочасне псалме.
И све се биће у сен Прошлог сточи И смешна буде суза што се проли И подсмех мноме проспе дах свевлашћа, Чућу, кô шумор набујалог храшћа, Куцањ твог младог срца које воли.
Свег пакла, свег раја одсвирасмо шумор, Сву хучност, сву срећу, сав јаук, сав сумор, И сад знамо само један акорд: Волим.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али зар има лепшег цвркута и помамније сласти него слушати своје срце како панично тамбара, шумор своје крви у ушима која жудно тече па онда шта буде нека буде.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И лахор свеж и драг Ковиље густо стреса и лети у бескрај тавни, И слатки мирис буди и шумор, тих и благ. 1883. ЈЕСЕН Кô горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На полу јесен стоји.
У засенак њен По уској стази ја се будан крећем, И слушам шумор кроз дубоки мрак, И гледам земљу, окићену цвећем, И жудно пијем миришљави зрак.
сребрни вали тихога Јордана 3апљускују поља и обале цветне Где безбрижни пастир у чудној самоћи Слуша тајни шумор са Мртвога мора, И скромно верује да у тихој ноћи То сâм господ иде преко мирних гора. 1886. МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 1.
С обале подухну вихар... С високих лиснатих грана Тајанствен и општи шумор разли се од свију страна И дах свечаног мира. А ћата прилете смело, И веза криоца богу, и сврши чудесно дело.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сад се редом расклапају саме Све књиге старе, снови чежње дуге — Мичу се, трепте једна покрај друге, И њихов шумор кô да пада на ме. Сањам ли? Ил' би ова јава била?
У дубини твојој небо одсијава. И ломи се блесак сунчевога сјаја. Твој је шумор пјесма коју галеб лаки На сребрна крила дочекује зором; За њу знаде дрвље, лист и камен сваки, Њу ти чује облак и