Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Од галаме поста жагор, а од жагора тајац. Све се предаде очекивању и својим мислима. Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица... Сунце је прижизало... На друму се појави човек. — Дева! — повикаше.
Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... 14. НАЈЕЗДА Сутрадан освану киша.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пред вртовима океан се пружа, Разлеће се модро јато галебова; Кроз бокоре мртвих доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Изгрејао Христос с фреске.) А кад звона, кад ударе, тад дудиње опадају као сузе калуђерске. Молитвено Дуд шумори (шумор чују жалне врбе): да купачи са Бистрице не наврате, не наврате; дрвосеци, листотрге да не хрупе са литице.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А храст се шири, шушка, шумори, док сунце пржи, пали и гори. По пустом друму сена пуже, прекорно шапће: „Еј, Ћиро, друже, да ниси био тако
! Кад киша дође следећи пут, опет ће оба под чичин скут.“ . . . . . . . . . . . . . . . . . Шумори Јапра, шибају рибе, сунчани тече дан, под врбом Жућа, на врби Тоша, смишљају ратни план.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ено на суром Вису урвине вековне стоје К'о страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава.
Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит' листак шумори, Почивају мирно рудничке планине — Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва свештеника стара.
Са њених висина Не вије се бршљан, не шумори цвеће, Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јесу ли то у песку шкољке певале или је ветар са висина донео глас птица? За тренутак му се учини да све око њега шумори, шушти, певуши, поздрављајући га. Једино је стена ћутала. »Можда ме није чула?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пред вртовима океан се пружа; Разлеће се модро јато голубова; У бокору мртвих, доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова. Два грдна Сфинкса према небу златном Стражаре немо и безгласно тако, Док она плаче...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Онемеше стене што неме бејаху, Умукнуше звери у дивијем страху. Не миче се листак, шума не шумори, Мрка поноћ прети мркој пустој гори... Па и Млава пуста уздише потмуло, Да се не би њено уздисање чуло.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја сам се помирио. Ево лежим овде без покрета, ослушкујем куцање свога срца, сваки откуцај ближе је смрти, одумиру шумори крви која је све тромија и блеђа. Чилим и лагано ишчезавам, умирем и одумирем.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све слави пролећа дан. И мрачни ките се лузи, И ветрић шумори немо и живот поздравља млад Подмлађен зове нас свет, са песмом кликнимо друзи: Да живи над! И ти, О мили анђеле мој!
не пева слатко у тихи сутон и тавни; Где црна бреза само, под ветра студеном руком, Кô тајни призрак се ниха, и тужним шумори звуком. И цео божји дан Он гледа пуста поља, где гола стрњика расте, И снева други сан.
Под небом даљног југа Почива она сан; Над њоме шумори папрат и верног не чује друга У мајски ведри дан. 1886. ГОСПОЂИЦИ Н* По воли своје судбе клете, Прогоњен страшном
Висока трска узнела се горе, И ситни вали међу њом жуборе. Шумори трска и жуборе вали, И тихо трепте колутови мали...
1888. НИМФА Тамо где густи бршљан шумори с лиснатих грана, И бистро језеро шуми и ветрић уљуљкан спава; Где дивља ружица цвета, и расте зелена трава, И благи
Ено на суром вису урвине вековне стоје Кô страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава.
Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит листак шумори, Почивају мирно рудничке планине Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва свештеника стара.
Са њених висина Не вије се бршљан, не шумори цвеће, Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће.
Имање старчево беше магарац и мазга једна, А помоћници верни здравље и рука вредна. Шумори висока трска, кад вихар весело стиже, А над пространим ритом јато се вивака диже...
Далеко, у самоћи, Тајни се стрже усклик по јасној, звезданој ноћи И као силовит акорд потону у тихо вече, А палма шумори чудно, и река сањиво тече.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да сам у ноћи, и у животу и свуда увек сам, ја знам, ја знам. О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА То није велика шума која шумори, Ни широке пољане које се смеју, Тиха је река ово између пустих обала!